Prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu održaće u Zadužbini Ilije M. Kolarca tri predavanja u okviru ciklusa “Klimatske promene: Jednostavne priče o komplikovanom problemu” 11, 18. i 25. oktobra od 18 sati.
Prvo predavanje zakazano za 11. oktobar ima naziv Buduća klima na zemlji – scenariji za koje možda ne želite da znate.
U ovom predavanju biće reči o mogućim ekstremnim konsekvencama budućih klimatskih promena, koja su malo verovatne, ali se ipak ne mogu isključiti, odnosno nauka ne može danas garantovati da nešto od toga nije jedna od mogućih budućnosti. Reč je 6-7 izuzetno negativnih konsekvenci dalje promene klime u budućnosti (ako nastavimo ovim putem).
Drugo predavanje, Zašto verovati klimatskim modelima – istorija predviđanja klimatskih promena, održaće se 18. oktobra.
S obzirom da su rezultati koji će biti predstavljeni na prvom predavanju dobijeni numeričkim simulacijama klimatskih modela, postavlja se pitanje da li treba verovati ovim „kompjuterskim programima“ (klimatskim modelima). Na drugom predavanju biće prikazane istorije razvoja ovih modela i njihovih rezultata. Pošto su prvi modeli bili razvijeni pre više decenija, i tokom vremena su stalno unapređivani, a njihovi rezultati se tokom tog perioda stalno publikuju, danas možemo da proverimo da li su se te „prognoze“ ostvarile, da li je predviđeno postalo realnost, kakvi su bili rezultati nekih „alternativnih“ pristupa.
Treće predavanje biće održano 25. oktobra pod nazivom Numeričko modeliranje klime – primer povezanog regionalnog modela.
Na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta postoji klimatski model koji su i stručnjaci u svetu prepoznali kao relevantan „alat“, tako da naši naučnici, zajedno sa kolegama iz inostranstva, učestvuju u više projekata koji se bave modeliranjem klime. Na ovom predavanju biće prikazani fundamentalni problemi koje treba rešiti da bi jedan ovakav model mogao da funkcioniše.
Vladimir Đurđević je Fizički fakultet, smer meteorologija, upisao 1994. godine, a diplomirao 1998. godine sa prosečnom ocenom 9.80. Magistrirao je 2002. godine sa prosečnom ocenom 10. Tema magistarske teze bila je “Interakcija atmosfere i mora u oblasti Mediterana”.
Doktorirao je 2010. godine, a tema doktorske disertacije bila je “Simulacija klime i klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi korišćenjem regionalnog klimatskog modela”.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.