Cene struje u Srbiji se survale na nulu usled skoka proizvodnje iz solara u Evropi

Anomalija koja se povremeno javlja na evropskom tržištu električne energije, da cene postanu negativne, pa i da odu duboko ispod nule, odrazila se ovog puta i na Srbiju. Berza SEEPEX u Beogradu je na u subotu, 27. maja, za isporuku od 10 do 17 sati narednog dana zabeležila vrednosti na nuli i blizu nule. Tehnički direktor Dejan Stojčevski objašnjava da je ta epizoda odraz snage investicija u solarne elektrane na nivou celog kontinenta, ali i nedostatka kapaciteta za skladištenje u istom segmentu.

Kombinacija blage zime i obilnih padavina, koje su pogodovale proizvodnji u hidroelektranama, ovog su proleća znatno ojačale ponudu energenata na evropskom tržištu. Nivoi gasa u skladištima su veoma visoki za ovo doba godine, a i cene nafte su oslabile sa posustajanjem privrede.

Povrh toga, period visoke osunčanosti je podigao učinak fotonaponskih sistema i, zajedno s umerenim temperaturama vazduha, gurnuo cene struje drastično naniže, pa i veoma duboko u negativnu teritoriju. Takvom razvoju događaja je posebno doprinelo topljenje snega u Skandinaviji, što je prepunilo akumulacije hidrocentrala.

Negativne cene su zabeležene i u Kini – ponuđači na berzama povremeno plaćaju drugoj strani da preuzme njihovu struju da bi izbegli penale zbog remećenja ravnoteže sistema

Sa zahuktavanjem investicija u solarnu energiju dolazi do nizanja rekorda u proizvodnji u tom sektoru širom Starog kontinenta. Negativne cene su zabeležene i u Kini. Solarne i vetroelektrane su posebno osetljive na meteorološku nestabilnost te su i cene na nekim berzama struje dostigle najniže nivoe do sada, i do par stotina evra u minusu za megavat-sat.

To znači da prodavac zapravo plaća kupcu da preuzme električnu energiju. Ova pojava se obično dešava vikendom i praznicima, kada je potražnja manja.

U Srbiji su negativne cene struje zasad nemoguće

Na tržištu za dan unapred na berzi SEEPEX u Srbiji, cene su u subotu, 27. maja, za isporuku od 10 do 13 sati iznosile po tek nekoliko evrocenti po megavat-satu, a zatim uzastopna četiri sata bile na nuli. U aprilu i maju su spoljašnje temperature često takve da nema potrebe ni za grejanjem ni hlađenjem, pa se javljaju ekstremi ovog tipa i to po par puta godišnje, objasnio je za Balkan Green Energy News tehnički direktor Dejan Stojčevski.

Pojavu pada cena električne energije na nulu i ispod nule mogu da spreče pogoni za skladištenje, poput baterija

Cene električne energije se prelivaju i teže da u Evropi budu svuda iste, čak i da u Srbiji nema nikakvih investicija u solarne elektrane, izjavio je. Stojčevski je napomenuo da se na određenim tržištima za debalans proizvođačima naplaćuju veći penali nego što ih košta da oni plate da neko preuzme višak njihove električne energije.

Međutim, u Srbiji negativne cene nisu moguće bez zakonskih promena kojima bi se uredio porez na dodatu vrednost, navodi tehnički direktor SEEPEX-a. „Kasnimo u svemu, pa i u tome“, izjavio je. Ovakva situacija će se ponavljati dok se ne ustale rešenja za skladištenje energije, dodao je Stojčevski i istakao da su cene ranije bile najniže noću.

Investitori traže odštetu

Kada prenosne mreže ne mogu da prime svu struju iz fotonaponskih i pogona na vetar, operatori isključuju onoliko kapaciteta koliko obuhvataju automatskim sistemom, kako ne bi došlo do preopterećenja.

Sve su glasniji zahtevi za obeštećenjem, kakav je svojoj državi sredinom meseca uputila asocijacija vetroelektrana na Kipru. Naš sagovornik je prokomentarisao da je tendencija da se propisi promene i da bude legitimno da se postrojenja na solar i vetar isključuju bez nadoknade.

Troši kad je jeftino

Solarne elektrane sve više menjaju ravnotežu na tržištu. Mreže i elektrane poput onih kogenerativnih i na gas, moraće da se nadograde da brže reaguju na skokove i padove proizvodnje.

Nema smisla da cene struje budu negativne, pogotovo zato što to investitore može da odvrati od projekata za proizvodnju. Ali najgore rešenje je da se solarne i vetroelektrane isključuju sa mreže sve dok ima ikakve potražnje. Zato se razvoj elektroenergetskog sistema, u svetlu naglog porasta ovih kapaciteta i, samim tim, varijabilnosti u snabdevanju, uveliko oslanja na prilagođavanje potražnje proizvodnji – odziv na strani potrošnje.

S novim tehnološkim rešenjima za digitalizaciju i fleksibilizaciju, i privreda i domaćinstva mogu da okrenu situaciju u svoju korist. Da troše (pa i zarađuju) kada se previše proizvodi, a da se suzdrže dok su cene visoke.