Cene nafte, gasa uzletele po 30 odsto usled panike zbog iranskog rata

Cene nafte i gasa su na početku današnjeg trgovanja zabeležile istorijski skok, dok učesnici na tržištu strahuju od dugotrajnog poremećaja snabdevanja nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran. Panika se širi zbog toga što je faktički zatvoren Ormuski moreuz. Kroz njega prođe i do jedne četvrtine svetske nafte prevožene morskim putem i petina ili više tečnog prirodnog gasa (LNG). Prvobitni nagli skok je tokom sesije delimično splasnuo, dok trgovci iščekuju koordinisanu intervenciju zemalja Grupe sedam iz svojih naftnih rezervi.

Referentni ugovori za naftu, kao i za isporuke gasa u Evropi, skočili su za skoro trećinu na današnjem otvaranju, ispipavajući najviše nivoe od evropske energetske krize 2022. godine. Kupci se muče da obezbede dovoljne količine dok SAD i Izrael intenziviraju napade na Iran, konkretno na objekte energetske infrastrukture, dok on uzvraća širom regiona Persijskog zaliva.

Ormuski tesnac je faktički zatvoren usled bitaka i preleta raketa. Reč je o koridoru kroz kojeg je prolazilo i do jedne četvrtine svetske nafte prevožene morskim putem i petina ili više LNG-ja.

U Teheranu su bombardovana skladišta i rafinerija nafte. To je izazvalo toksičnu kišu – kapljice nafte su se pomešale sa vodenom parom u oblacima, a oksidi su se pretvorili u sumpornu i azotnu kiselinu. Ovaj grad od devet miliona stanovnika je već pogođen hroničnom nestašicom vode bez presedana.

Još ranije je bio izuzetno izražen rizik od potpune žeđi i neophodnih evakuacija pojedinih distrikta. Bombardovanje bi moglo da pogorša situaciju.

Između ostalih meta, Iran je napao i oštetio rafineriju nafte u Bahreinu. Gađa i naftovode koji mogu da nadomeste manji deo kapaciteta blokiranog u Ormuzu.

Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt su već znatno smanjili proizvodnju nafte, jer je sve manje mesta u skladištima. Katar je upozorio, nakon što mu je Iran bombardovao LNG infrastrukturu, da će biti potrebno više sedmica ili čak meseci da se povrati na redovne nivoe proizvodnje.

Predsednik SAD Donald Tramp poručio je da će „kratkoročne cene nafte… naglo pasti“ po „uništenju iranske nuklearne pretnje“. On je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je to „veoma mala cena da se plati“.

Strepnja od globalne recesije

Uzlet cena nafte i gasa preti da izazove nekontrolisanu inflaciju i globalnu recesiju. Ni znatno drastičniji scenariji nisu zanemarljivi.

Rusija bi imala koristi od visokih cena energenata, s obzirom na to da su nafta i gas njeni glavni izvozni proizvodi i da je ta aktivnost pod pritiskom zapadnih sankcija. SAD pritom ukidaju deo tih mera na neko vreme, da bi predupredile nestašice. Važno je napomenuti i da Sjedinjene  Države ne bi bile odmah pogođene globalnom gasnom krizom, zahvaljujući svojoj obilnoj domaćoj proizvodnji.

Prvobitni vrtoglavi skok cena nafte i gasa splasnuo je tokom daljeg trgovanja. Naime, ministri finansija G7 se spremaju da dogovore oslobađanje velikih količina nafte iz rezervi, što bi koordinisala Međunarodna agencija za energetiku.

Cena nafte načas dvostruko viša nego na kraju 2025.

Brent nafta za poravnanje u aprilu bila je 12,4 odsto u plusu, na 104,93 za barel, nakon što se popela na 119,5 dolara prvi put od sredine 2022. godine. Američki West Texas Intermediate, WTI, držao se 12,9 odsto u zelenom na 102,68 dolara za barel. Ranije je dotakao 119,48 dolara, što je takođe bila najviša tačka od energetske krize.

Brent, severnomorski standard, ove godine je sve do pre par dana bio barem četiri dolara skuplji nego WTI. Ova dva ugovora su na današnjim najvišim nivoima bila duplo skuplja nego na kraju 2025. godine.

Evropski referentni gas, TTF, bio je tokom ranog popodneva 16.2% odsto skuplji nego na zatvaranju pred pauzu minulog vikenda, i menjao je vlasnika za 62,02 evra po megavat-satu. Unutardnevni pik je iznosio 68,24 evra po megavat-satu, što je poslednji put viđeno početkom 2023.