Cementna industrija Srbije važna karika u održivom upravljanju otpadom, standardi neophodni

Cementna industrija Srbije je spremna na ko-procesuiranje značajnih količina različitih vrsta otpada, što bi bilo u interesu cementara jer bi smanjilo potrebu za uvozom energenata, a imalo bi i značajan pozitivan uticaj na životnu sredinu, rečeno je na radionici koju su organizovali udruženje Cementna industrije Srbije (CIS) i Institut za standardizaciju Srbije (ISS).

Radionica „Čvrst komunalni otpad – energija iz otpada“ je organizovana sa ciljem da stručnoj javnosti ukaže na veliki potencijal saradnje fabrika cementa u Srbiji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i industrijom otpada na rešavanju problema zbrinjavanja komunalnog otpada i smanjenja emisije ugljen-dioksida kroz korišćenje alternativnih umesto fosilnih goriva.

Radionica je okupila eksperte za upravljanje otpadom iz različitih institucija, organizacija i poslovne zajednice, koji su razmenili iskustva o mogućnostima i načinima dobijanja goriva iz otpada, kao i zahtevima standarda koji se tokom pripreme i prerade otpada moraju ispuniti.

Prema rečima Dejane Milinković, direktorke udruženja Cementna industrija Srbije, ko-procesuiranje otpada u cementnoj industriji, osim što ima značajne pozitivne uticaje na životu sredinu, je takođe u interesu proizvođača cementa, jer je reč o tehnološkim procesima koji zahtevaju energente visoke toplotne moći, pa ukoliko se ne koristi gorivo dobijeno iz otpada generisanog u Srbiji, zahtevaju uvoz uglja ili prerađenog otpada iz inostranstva.

„Cementna industrija Srbije dala je u prethodnom periodu značajan doprinos u zbrinjavanju čvrstog komunalnog otpada. Proizvođači cementa u Srbiji trenutno ko-procesuiraju oko 60.000 tona otpada godišnje kao izvor energije i oko 320.000 tona otpada kao zamenu za prirodne sirovine i spremni su da, poput razvijenih zemalja EU, učine svoje kapacitete raspoloživim za tretman značajnih količina različitih vrsta otpada na siguran, bezbedan i kontrolisan način, bez negativnih posledica po životnu sredinu“, istakla je Milinković.

Dr Dragoslava Stojilјković, profesorka na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavila je zahteve nacionalnih standarda za čvrsta goriva iz otpada i važne tehnološke karakteristike ovog materijala. Stojiljković je istakla da gorivo dobijeno iz otpada prema fizičkim i hemijskim karakteristikama možemo podeliti u pet klasa, a da gorivo koje se po svom kvalitetu nalazi u pretposlednjoj klasi, ima istu toplotnu moći kao domaći lignit, pa su i sa tehnološkog aspekta jasne koristi zamene fosilnih goriva ovim alternativnim energentom.

Iskorišćenje otpada po modelu cirkularne ekonomije

Iskorišćenje otpada u cementnoj industriji predstavlja odličnu ilustraciju primene modela cirkularne ekonomije, jer se na ovaj način mineralni sadržaj otpada koristi kao sirovina za proizvodnju klinkera – glavnog sastojkacementa, odnosno uz energetsko iskorišćenje organske frakcije otpada vrši se i njegova reciklaža, a kao ukupan rezultat proizilazi smanjenje količina otpada koji se odlaže na deponije.

„Upravljanje otpadom predstavlja bolnu tačku u domaćem sistemu zaštite životne sredine, kako po pitanju sortiranja i reciklaže, tako i po pitanju njegovog iskorišćenja. Cementna industrija Srbije prepoznata je kao značajan partner za rešavanje ključnih problema“, rekla je dr Vladica Čudić, koordinatorka tržišta, tehničke i regulatorne podrške u kompaniji PWW iz Niša.

Cementare u Srbiji pocele su da koriste otpad kao energent pre tacno 10 godina. Svaki kg otpada koji se iskoristi na bezbedan nacin kao energent u postrojenju, veliki je uspeh za nas – Dejana Milinkovic, Cementna industrija Srbije #otpadjesteenergent pic.twitter.com/wzRY92PjVg

— Branislava Jovicic (@BranaJovicic) May 24, 2018

Ispred Instituta za standardizaciju Srbije, kao koorganizatora skupa, prisutnima su se obratile Tatjana Bojanić, v.d. direktora i mr Mirjana Mirković-Đorđević, šef Odseka za bezbednost i zaštitu životne, istakavši značaj standarda za utvrđivanje parametara kvaliteta životne sredine, načina na koji se koriste materijali, proizvodi i energija kao i proizvodni procesi i proizvodi i usluge koji izlaze iz tih procesa. One su predstavile rezultate, izazove i očekivanja, kako bi se ova oblast unapredila usaglašavajući tehničko-tehnološke, ekonomske i socijalne okolnosti u cilju koordinacije interesa zaštite životne sredine, ekonomskog razvoja i društveno odgovornog poslovanja.

Članice CIS-a su sve tri domaće kompanije za proizvodnju cementa: Lafarž Srbija, CRH Srbija i Titan cementara Kosjerić. Prvi put je otpad kao energent u domaćoj cementrnoj industriji iskorišćen 2008. godine. Od 2010. godine CRH Srbija se bavi i tretmanom čvrstog neopasnog otpada, koji nakon toga koristi za sopstvene potrebe, dok Titan cementara Kosjerić još uvek nije počela sa korišćenjem ovog resursa.

Dodatnu prednost za iskorišćenje otpada generisanog na teritoriji Republike Srbije predstavlja činjenica da su lokacije fabrika ravnomerno raspoređene na teritoriji naše zemlje, što daje potencijal za značajne uštede prilikom transporta otpada.

Zatvarajući skup, Milinković je zaključila da je za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji neophodna saradnja nadležnog ministarstva, agencije, instituta i referentnih laboratorija sa industrijom proizvodnje cementa, i da se ona zarad njegovog uspešnog zbrinjavanja mora intenzivirati u budućnosti.