CBAM dovodi u pitanje integraciju tržišta i zelene investicije

Autor: Zoran Đorđievski, upravnik severnomakedonskog Nacionalnog operatora tržišta električne energije MEMO

Ovaj tekst odražava lično gledište i predstavlja pokušaj da se makedonski stav predstavi na način zasnovan na argumentima – uz poštovanje evropskih ciljeva, ali i sa jasnom porukom da sprovođenje CBAM-a mora biti pravedno, srazmerno i zasnovano na jasno definisanim fazama implementacije.

Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji treba da stupi na snagu 1. januara 2026. godine, predstavlja jedan od najambicioznijih instrumenata u okviru evropskog klimatskog paketa. Njegov cilj – stvaranje jednakih uslova za industrije unutar Evropske unije i one izvan nje – na teorijskom nivou je opravdan i logičan. Međutim, primena CBAM-a na električnu energiju u regionima kao što je naš, gde se tržišni i regulatorni uslovi još uvek transformišu, donosi ozbiljne rizike i izazove koji zaslužuju pažljivu procenu. Ovo je posebno relevantno u svetlu povećanog obima investicija u obnovljive izvore energije (OIE) koji se beleži poslednjih godina, uz ambiciozne planove za njihov dalji razvoj kroz aktivnu institucionalnu podršku.

Za Makedoniju, koja je uložila značajne napore u razvoj organizovanog tržišta električne energije – ono trenutno funkcioniše za dan unapred, a od sledeće godine će raditi i na unutardnevnom nivou – kao i u postepenu integraciju sa jedinstvenim evropskim tržištem, primena CBAM-a može izazvati strukturnu neravnotežu.

Promene u strukturi proizvodnje električne energije i formiranju cena na evropskim tržištima poslednjih godina ukazuju na visoku nestabilnost, koja je još izraženija na tržištima veličine slične našem, pre svega zbog ograničene likvidnosti i specifičnih karakteristika proizvodnog miksa. Uvođenje dodatne komponente vezane za CO2, zasnovane na metodologijama indirektne verifikacije, može povećati nepredvidivost i smanjiti konkurentnost domaćih proizvođača energije iz obnovljivih izvora.

Istovremeno, primena CBAM-a na izvoz bi mogla stvoriti pritisak u satima niske potrošnje i povećane proizvodnje iz OIE – tokom kojih je koncentrisana većina izvoza električne energije iz naše zemlje. Ovo bi moglo dovesti do paradoksalne situacije u kojoj bi proizvođači iz obnovljivih izvora bili primorani da ograničavaju ili obustavljaju proizvodnju kako bi izbegli troškove balansiranja.

Rizici za organizovano tržište električne energije

Iako početne analize ukazuju da se kratkoročno može očekivati povećanje obima trgovanja na tržištu za dan unapred, nemogućnost plasiranja ukupne proizvodnje putem organizovanog tržišta podstaći će učesnike na tržištu da traže alternativne kanale. Ovo bi potencijalno moglo da ugrozi razvoj transparentnog i konkurentnog tržišta i da smanji likvidnost trgovanja.

Za mlado tržište poput našeg, koje je zabeležilo značajan rast likvidnosti, od preko 40%, i rekordan broj aktivnih učesnika samo u poslednjih godinu dana, ovo bi moglo predstavljati ozbiljno usporavanje zamaha u razvoju.

Energetska kriza u periodu 2021–2023. godine jasno je pokazala da se sigurnost snabdevanja i stabilnost cena ne mogu obezbediti bez funkcionalnih i likvidnih tržišta električne energije atraktivnih za investiranje. U takvim uslovima, primena CBAM-a na električnu energiju, bez uzimanja u obzir specifičnih karakteristika organizovanih tržišta u zemljama van EU, može proizvesti kontraefekat: smanjenu likvidnost, povećanu neizvesnost i odlaganje investicija u obnovljive izvore energije.

Različit tempo dva međusobno povezana mehanizma – spajanja tržišta i CBAM-a – dovodi u pitanje integraciju tržišta električne energije

Ovo je naročito važno s obzirom na to da je integraciju regiona u jedinstveno evropsko tržište usporio niz objektivnih i subjektivnih faktora, kako u ugovornim stranama Energetske zajednice, tako i unutar same EU, pa se ona ne može odvijati istim tempom kao i implementacija CBAM-a. Ove različite brzine dva međusobno povezana mehanizma – spajanja tržišta i CBAM-a – dovode u pitanje sam smisao Energetske zajednice, a to je integracija tržišta električne energije.

Prema tome, postaje očigledno da uvođenje CBAM-a bez odgovarajućeg napretka u integraciji tržišta sa EU stvara strukturnu neravnotežu, pri čemu zemlje Energetske zajednice snose dodatne troškove, a da u potpunosti ne koriste prednosti integrisanog tržišta. Stoga je ubrzavanje spajanja tržišta i usklađivanje početka implementacije CBAM-a sa tim procesom ključni preduslov za ublažavanje uticaja CBAM-a na privredu i investicije.

Moguće usporavanje investicija u obnovljive izvore energije

Iako je u teoriji cilj CBAM-a da se podstaknu zelene investicije, u praksi postoji rizik da bi on mogao imati suprotan efekat na već realizovane projekte, prvenstveno zbog sezonskih i dnevnih specifičnosti proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i ograničenih kapaciteta za skladištenje električne energije.

Preuranjeno i nedovoljno prilagođeno uvođenje CBAM-a za električnu energiju može stvoriti utisak povećanog regulatornog rizika

Ovakva situacija može dovesti do ozbiljnog pritiska na izvore finansiranja projekata obnovljivih izvora tako što će ih izložiti povećanom kreditnom riziku, posebno u slučajevima kada se očekivani povrat investicije (ROI) dovodi u pitanje zbog efekata povezanih sa CBAM-om. Ova analiza se čak i ne bavi iskrivljenim investicionim očekivanjima nastalim tokom energetske krize, kada je ekstremni rast cena električne energije dodatno iskrivio investicione projekcije.

Takođe, energetska tranzicija Makedonije u velikoj meri zavisi od privatnog kapitala i strateških investitora, koji očekuju stabilno, predvidivo i konkurentno tržišno okruženje. Preuranjeno i nedovoljno prilagođeno uvođenje CBAM-a za izvoz električne energije od strane EU može stvoriti utisak povećanog regulatornog rizika, što bi moglo dovesti do odlaganja ili preusmeravanja investicija na druga tržišta.

Potreban prelazni period i regionalna koordinacija

Uprkos navedenim izazovima, važno je naglasiti da Makedonija podržava ciljeve evropske dekarbonizacije i već ulaže značajne napore da se uskladi sa politikama EU. Ono što je suštinski važno jeste da se obezbedi odgovarajući prelazni period, usklađen sa tempom integracije u jedinstveno evropsko tržište.

Takav prelazni period bi omogućio domaćoj industriji i energetskom sektoru da se postepeno prilagode, bez ugrožavanja već uspostavljenih tržišnih instrumenata i investicija koje su u toku.

Regionalni kontekst je jednako važan. Elektroenergetski sistemi Zapadnog Balkana su u velikoj meri međusobno povezani, a rizik od destabilizacije u jednoj zemlji može se lako preliti na druge. Stoga je neophodno da Evropska komisija razmotri model koji podstiče reforme, podržava postepeno napuštanje uglja i omogućava integraciju tržišta električne energije bez stvaranja novih barijera.

Kuda se tržište kreće?

Iako za CBAM postoji jasno klimatsko i ekonomsko opravdanje, ostaje pitanje da li je njegova primena u ovom trenutku usklađena sa realnošću u zemljama Energetske zajednice.

Makedonija pokazuje jasnu posvećenost: likvidnost tržišta se povećava, obnovljivi izvori energije se ubrzano razvijaju i preduzimaju se konkretni koraci ka spajanju tržišta sa EU. Prekomerna krutost u primeni CBAM-a mogla bi da ugrozi ovu pozitivnu putanju.