Bugarska pred izazovima pravedne tranzicije: kako zaštititi radnike u sektoru uglja

Bugarska je odredila 2038. za rok za prestanak upotrebe uglja. Ipak, realnost na terenu pokazuje da se tranzicija već ubrzava i da bi kraj ere tog čvrstog fosilnog goriva mogao stići mnogo ranije. Ključno pitanje u ovom procesu jeste kako napustiti ugalj, a da se pritom ne ostave po strani hiljade radnika u termoelektranama i rudnicima.

Širom Evrope termoelektrane na ugalj prestaju sa radom. Prestanak upotrebe uglja je ključan za uspeh energetske tranzicije i ostvarivanje klimatskih ciljeva. Jedan od najvećih izazova u tom procesu jeste pitanje pravednosti tranzicije. Zatvaranje termoelektrana i rudnika znači i gubitak radnih mesta za velik broj ljudi.

Nedavno sprovedeno istraživanje o veštinama i stavovima radnika u rudnicima i termoelektranama u tri bugarska regiona (Stara Zagora, Pernik i Ćustendil) pokazalo je da je više od polovine zaposlenih u sektoru uglja starije od 50 godina. U tim regionima 13.409 ljudi direktno je zaposleno u ovom sektoru.

Istraživanje, takođe, pokazuje da bi 85 odsto ispitanika ostalo da radi u energetici ukoliko bi im bile ponuđene odgovarajuće opcije, dok bi 60 odsto prihvatilo promenu radnog mesta unutar iste kompanije uz obuku.

Istraživanje su sproveli Konfederacija nezavisnih sindikata Bugarske (CITUB), sindikat Podkrepa, Ministarstvo rada i socijalne politike i Nacionalni statistički institut, a obuhvaćeno je 12.460 radnika.

Veliki broj radnika pred penzijom

Zaposleni u regionima Pernik i Ćustendil pokazali su najmanje interesovanja za promenu posla ili prekvalifikaciju. Dve trećine njih je pred penzijom, pa analiza ukazuje da bi prevremeno ili fleksibilno penzionisanje za njih bilo najprihvatljivija opcija ukoliko dođe do zatvaranja postrojenja.

Iako je Bugarska zvanično postavila 2038. godinu kao krajnji rok za prestanak korišćenja uglja, tržišni pritisci ubrzavaju taj proces. Termoelektrane teško mogu da pariraju konkurenciji iz obnovljivih izvora zbog visokih troškova emisija CO2, strožih standarda zagađenja i pada tržišne cene električne energije. Kada postrojenja privremeno prestanu sa radom, troškovi im dodatno rastu zbog logistike, ugljenokopa i zadržavanja radne snage.

U međuvremenu, neke kompanije već imaju planove za napuštanje uglja. AES je saopštio da planira da deaktivira većinu kapaciteta svoje elektrane Galabovo – AES Maritsa East 1 (Marica iztok 1). Plan je da najkasnije 2027. godine prestane sa korišćenjem uglja i pređe na korišćenje biomase, gasa i otpada i skladištenje energije.

ContourGlobal Maritsa East 3, privatna termoelektrana, privremeno je obustavila proizvodnju i otpustila većinu svojih radnika, ali je minule zime privremeno reaktivirana kako bi se očuvala bezbednost snabdevanja. Kompanija najavljuje gašenje postrojenja najkasnije 2027. i planira izgradnju solarne elektrane i baterijskog sistema.

Bugarskoj za njene ugljarske regione od Evropske unije sleduje 1,2 milijarde evra iz Fonda za pravednu tranziciju, iz aktuelnog vanrednog sedmogodišnjeg budžeta.

Prekvalifikacija radne snage je prioritet

Predsednik sindikata CITUB Plamen Dimitrov pozvao je poslanike da usvoje zakon o socijalnoj podršci za radnike u sektoru uglja. On smatra da onim radnicima koji su blizu kraja radnog veka, a ne mogu da nađu zaposlenje koje odgovara njihovim kvalifikacijama i primanjima, treba omogućiti prevremeno penzionisanje.

U cilju ublažavanja posledica energetske tranzicije, izveštaj koji prati istraživanje preporučuje veću transparentnost u planiranju, ulaganje u prekvalifikaciju i stručno osposobljavanje, širenje programa praksi i ciljanu podršku starijim radnicima.

Zamenik ministra energetike Krasimir Nenov naglasio je da je prekvalifikacija radne snage prioritet i da je već deo programa Ministarstva za regionalni razvoj i javne radove. Zamenica ministra rada Natalija Efremova navela je da se sa lokalnim samoupravama razgovara o diverzifikaciji investicija u regionima, kako bi se stvorile mogućnosti za zaposlenje van sektora uglja.

Sindikati očekuju da pregovori o predloženim merama počnu već u septembru, a od njihova realizacija u velikoj meri zavise i budućnost više hiljada radnika i sprovođenje pravedne energetske tranzicije u Bugarskoj.