Brod je stigao do obale: Globalni sporazum o zaštiti mora konačno usvojen u UN-u

Zemlje članice Ujedinjenih nacija su napokon postigle sporazum o svetskim morima, osnov za ispunjavanje ciljeva da najkasnije 2030. bude proglašeno zaštićenim bar 30 odsto mora i da se pokrene obnova 30 procenata narušenih ekosistema. Trenutno je pod zaštitom tek oko jedan odsto mora i okeana, čije očuvanje ima ključnu ulogu u regulaciji klime na planeti.

Države članice Ujedinjenih nacija složile su se posle skoro 20 godina pregovora o zakonskim okvirima o upravljanju otvorenim morima, odnosno delovima mora i okeana koji se nalaze van nacionalnih granica. Raspodela finansijske koristi od eksploatacije morskih resursa bila je glavna sporna tačka, ali je na kraju dvonedeljne runde ipak postignut kompromis.

Sporazum kojeg su postigli delegati iz 193 države članice UN-a treba da omogući stvaranje morskih rezervata koji bi bili potpuno ili u velikoj meri zaštićeni.

Važan dan za planetu: Brod je stigao do obale

Posle više od 15 godina neuspešnih pregovora i političkog ćorsokaka, Ujedinjene nacije su konačno usvojile Sporazum o otvorenom moru, istorijski značajan sporazum za zaštitu svetske okeani. Usled višegodišnjih teških pregovora, mnogi mislili da ovaj dogovor nikada neće biti postignut.

Brod je stigao do obale – nakon višegodišnjih pregovora o zaštiti otvorenog mora postignut je dogovor

„Brod je stigao do obale“, rekla je predsedavajuća Konferencije UN-a o zaštiti otvorenog mora Rena Li u kada je postignut ovaj pravno obavezujući sporazum.

Do sada nije postojao zakonski mehanizam za uspostavljanje zaštićenih morskih područja (MPA) na otvorenom moru. Nedostatak propisa je omogućavao da međunarodne vode budu otvorene za prekomernu eksploataciju.

Trenutno je samo 1,2 procenta međunarodnih voda pod nekom vrstom zaštite, a 0,8 procenata pod visokim stepenom zaštite, ističu u globalnoj organizaciji za zaštitu životne sredine Greenpeace.

Sporazumom su predviđeni mehanizmi kojima bi se procenila potencijalna ekološka šteta od komercijalnih aktivnosti, poput mogućeg rudarenja u dubokom moru. Potpisnici su se takođe obavezali da će deliti resurse okeana.

Novim dogovorom bi trebalo da se uspostavi pravni okvir za upravljanje zaštićenim morskim područjima u međunarodnim vodama, koje se nalaze na više 200 nautičkih milja izvan nacionalnih teritorijalnih voda, što čini više od 60 procenata površine svetskih okeana.

Sporazum je osnova za globalni cilj zaštite biodiverziteta

Okeani apsorbuju više od 90 procenata viška toplote na planeti i njihovo očuvanje je od ključnog značaja za regulaciju globalnih klimatskih ciklusa. Ekosistemi u okeanima proizvode polovinu kiseonika, sakupljaju ugljen-dioksid i najveći su rezervoar ugljenika na planeti.

Postizanjem sporazuma o otvorenom moru dat je podstrek naporima za ostvarenje globalnog cilja zaštite biodiverziteta, takozvanog 30×30, koji je usvojen na Konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu COP15 u decembru u Montrealu. Tim dokumentom se propagira stavljanje pod zaštitu ukupno 30 ili više procenata ekosistema na moru i kopnu najkasnije 2030. godine.

Greenpeace: Sporazum je velik uspeh i značajan korak u zaštiti svetskih mora, a i važan pokazatelj da multilateralizam još uvek postoji i funkcioniše

Sporazum je veliki uspeh i značajan korak u zaštiti svetskih mora, a i važan pokazatelj da multilateralizam još uvek postoji i funkcioniše u sve više podeljenom svetu, kada za to postoji politička volja, istakli su u Greenpeaceu.

Ova organizacija napominje da je, iako iako još ima otvorenih pitanja, dokument dobra radna podloga i početna tačka za zaštitu okeana. Takođe ističe da je presudno da države hitno ratifikuju sporazum i započnu sa uspostavljanjem potpuno zaštićenih rezervata. Usvajanje je prvi korak i tek sada predstoji rad na primeni sporazuma.

Greenpeace: Neophodno je da se zaustave i pretnje od rudarenja na morskom dnu

Sada započinje težak posao ratifikacije sporazuma i aktivne zaštite svetskih mora, konstatuje Greenpeace. Organizacija navodi da je neophodno da se iskoristi ovaj trenutak i koncentrisati se na sprovođenje zaštite, kako bi bile zaustavljene i druge pretnje, poput rudarenja na morskom dnu.

Međutim, kako prenosi britanski Guardian, države su se složile da postojeća tela koja su već odgovorna za regulisanje aktivnosti kao što su ribarstvo, pomorstvo i udarenje na dnu mora mogu da nastave da to rade, bez potrebe da vrše procene uticaja na životnu sredinu predviđene sporazumom.

Članice nisu do kraja definisale proceduru za kreiranje zaštićenih morskih područja i modele za studije uticaja na životnu sredinu za predviđene aktivnosti na otvorenom moru. Konačni tekst sporazuma treba da bude zvanično usvojen na skupo koji će biti naknadno organizovan.