Blokčejn tehnologija menja pravila igre u sektoru energetike

Upotreba blokčejna u energetici u Srbiji, kao i u drugim zemljama, olakšala bi uvođenje prozjumera – domaćinstava koja troše i proizvode energiju, a višak prodaju, i to bez posrednika u vidu energetskih kompanija. Takođe bi pomogla da kroz internet stvari (IoT) krajnji potrošači upravljaju svojoj potrošnjom preko smart uređaja u njihovim domovima, ali i da velike energetske kompanije smanje troškove i povećaju pouzdanost u snabdevanju, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News Ivan Bjelajac, suosnivač i izvršni direktor firme MVP Workshop, koja se bavi savetovanjem, istraživanjem i razvojem u oblasti blokčejn tehnologije.

Bjelajac, koji je jedan od osnivača i predsednik Srpske blokčejn inicijative, smatra da sve prednosti koje blokčejn nudi u energetici, ali i upravljanju otpadom, srpska blokčejn zajednica može da obezbedi iz prve ruke. On je govorio i o prilici koju Srbija ima da bude među zemljama koje su predvodnice u razvoju ove tehnologije u svetu jer je njena blokčejn zajednica od početka u tome.

Koje novine unosi blokčejn u energetiku?

Primena blokčejna u energetici je bila jedna od prvih primena koje su programerima pale na pamet. Blokčejn je izvanredan za bilo koju uslugu u kojoj postoje skupi posrednici, što je slučaj i u energetici, gde je veoma lako manipulisati brojevima, a pritom postoji dosta učesnika na tržištu koji su primorani da često sarađuju.

Primena blokčejna u energetici je bila jedna od prvih primena koje su programerima pale na pamet

Blokčejn je vrlo jednostavan za primenu, pa predstavlja sjajan način da domaćinstva prodaju višak energije drugim domaćinstvima ili na tržištu, i to bez posrednika, što ga čini zanimljivim za male proizvođače energije – prozjumere. Primenom blokčejna mogli bismo da ih učinimo efikasnijim i da njihova proizvodnja zauzme veći udeo u ukupnoj proizvodnji, što je veoma važno iz ugla održivog razvoja jer je reč o obnovljivim izvorima energije (OIE).

Blokčejn se u suštini svodi na 3 stvari: izbacivanje skupih posrednika, efikasnost kroz tehnologiju i gejmifikaciju nekog procesa, i obezbeđivanje nepromenljivog zapisa, koji ostaje za budućnost, i ne može se promeniti, čime se otežavaju manipulacije.

Šta to konkretno znači?

Može da se primeni u okviru lanaca snabdevanja, kod kompanija koje se bave transportom energije, gde se dešavaju razne malverzacije, tako što bi obezbedio da ista količina i kvalitet stignu iz tačke A u tačku B, sa jeftinijom administracijom i uz povećanje poverenja u sistem.

Kada govorimo o prenosu energije na daljinu, onda blokčejn smanjuje potrebu za kontrolnim punktovima, omogućava da se provere obave brže. Sve to smanjuje troškove i cenu usluge za krajnjeg kupca.

Trenutno smo uključeni u tehnički razvoj sistema za praćenje otpada koji evidentira sve korake u tokovima upravljanja otpadom

Druga velika oblast primene je kod upravljanja otpadom. Postoje različiti načini za nagrađivanje onih koji upravljaju svojim otpadom na pravilan način. Na primer, da se tokenima nagrade ona domaćinstva koja obavljaju primarnu selekciju otpada, pa im se smanjuju računi za infostan ili komunalije.

Trenutno smo uključeni u tehnički razvoj sistema za praćenje otpada koji evidentira sve korake u tokovima upravljanja otpadom, od njegovog nastajanja, privremenog skladištenja, tretmana, ponovne upotrebe i konačnog skladištenja. Blokčejn donosi neophodnu transparentost i verodostojnost informacija koje su posebno bitne kod tokova opasnog otpada.

I, treća oblast je je internet stvari (IoT) u energetici, u okviru kojeg blokčejn ima veliku upotrebu. Automatizacija procesa je stalno prisutna, i veoma je bitno da u situaciji u kojoj smo dozvolili mašinama da obavljaju neke stvari – transport ili kupovinu energije, optimizaciju potrošnje, da znamo šta je naredio čovek, a šta mašina. Blokčejn je dobar način da se sačuva taj podatak. Ali, i da se upotrebom tokena omogući mašinama da imaju sopstveni „novčanik“ i da obavljaju plaćanja međusobno da bi bez ljudske intervencije optimizovale energetsku mrežu.

Šta su prepreke za veću upotrebu blokčejna u Srbiji?

Regulativa. Ne samo kod nas, nego i u svetu, koja je napravljena da uvek imamo nekakve posrednike. Blokčejn je krenuo iz dva principa decentralizacija i tokenizacija. Token se u Srbiji prepoznaje kao roba, što je i dobro i loše, ali bilo bi dobro da se token bolje definiše, da bi se znalo kako može da se koristi, koliki porez se plaća…

Nedostatak regulative je glavna prepreka za širu primenu blokčejna

Token predstavlja kreiranje digitalnih blizanaca realnih stvari, pa možemo reći da je vlasništvo nad digitalnim blizancem kao vlasništvo nad realnom stvari, što olakšava administraciju, prenos vlasništva, povećava likvidnost.

Kod energetike je, takođe, problem što ne postoje propisi koji se odnose na prozjumere. Posle usvajanja propisa bilo bi nam potrebno oko godinu dana da primenimo blokčejn rešenja.

Šta bi to donelo krajnjim potrošačima, proizvođačima, snabdevačima?

Ne bi bilo dilema koliko su električne energije potrošili, da li im se neko prikačio na mrežu, bilo bi im jasno na šta i kako troše energiju, mogli bi da prodaju višak energije koju proizvedu. Shvatili bi gde je njihovo mesto u celoj mreži, i mogli bi da optimizuju svoje ponašanje.

Reč je budućnosti, koja nije tako daleka, govorimo o nekoliko godina, pod uslovom da imamo zakone i dovoljan broj instaliranih smart uređaja u domaćinstvima, kako bismo onlajn kontrolisali svoju potrošnju ili proizvodnju. Brzina uvođenja će u suštini zavisiti od brzine uvođenja smart uređaja u domaćinstvima – frižidera ili brojila koji mogu da se povežu na internet.

Krajnji potrošači ne bi imali dilemu koliko su električne energije potrošili, da li im se neko prikačio na mrežu, bilo bi im jasno na šta i kako troše energiju, a mogli bi da prodaju višak koju proizvedu

Od toga bi na početku korist imale imale velike firme, a onda i krajnji korisnici sa povećanjem broja onih koji sami proizvode i troše energiju.

Srbija ima veoma razvijenu blokčejn zajednicu, priznatu u svetskim okvirima.

Blokčejn je dobar kao alat za eliminisanje posrednika, pa se zato i primio u sredinama gde je administracija neefiksna ili gde je isplativo eliminisati posrednike. Građani u Srbiji imaju naviku da u svoje dogovore ne uvlače administrativne organe, ali im je potrebno da uspostave bazičan nivo poverenja. Mi smo još od Turaka navikli da uređujemo naše odnose bez države, i zato je ovo bilo veoma interesantno za nas.

Još od Turaka smo navikli da uređujemo naše odnose bez države, i zato je blokčejn bio veoma interesantan

Srbija je prvo bila rudarska zemlja – bitcoin mining zemlja, negde oko 25.000 ljudi to radi i sad, što je, kada se pogleda iz ugla energetike, katastrofalno, jer je to bačena energija. Ali, to je za Srbiju bilo dobro jer smo prepoznati kao zemlja koja je early adopter, dosta ljudi koje zanima programiranje su se pronašli u tome.

Kada su počela velika ulaganja u blokčejn kroz ICO (initial coin offering), Srbija je krenula veoma agresivno. Imali smo firme sa proizvodima, kao što je i naša, koje su posedovale nekoliko godina iskustva sa blokčejnom, stručnjake koji su imali iskustvo, pa se stvorio ceo ekosistem.

Srpska blokčejn inicijativa ima 3 cilja

„Srpsku blokčejn inicijativu smo osnovali kako bismo ostvarili 3 cilja. Prvi je da se poveća lokalni kapacitet, što će se i ovako desiti, ali voleli bismo da to bude brže i da se poveća deljenje znanja. Zatim, da pomognemo državi da se tržište reguliše, a da se u tom procesu ne onemogući razvoj. I, na kraju, da promovišemo zemlju u inostranstvu“, kaže Bjelajac.

On ističe da je jako važno da se razume, da u blokčejn svetu koliko god su traženi programeri, podjednako, ako ne i više su traženi ljudi koji su stručnjaci za pravo i ekonomiju. To je, kako kaže, isto lepa prilika za Srbiju, da se sa povoljnom regulativom i širom upotrebom blokčejna u privredi otvori prostor za pravnike i ekonomiste koji to razumeju.

Koliki je taj ekosistem?

Imamo dvocifren broj projekata koje su naša intelektualna svojina, i barem duplo projekata koji su razvijani iz Srbije, a firma je registrovana u inostranstvu. U Srbiji ima 700-800 programera, koji se bave blokčejnom. Pre godinu dana ih je bilo oko sto, ali tada ih je bilo u svetu 5-6 hiljada, pa je broj kod nas bio odličan.

Ovo je jedna od retkih industrija gde smo kao zemlja prisutni od početka, a reč je o jednoj od desetak tehnologija koje predstavljaju budućnost interneta

Srbija je vremenom razvila kompetentan IT sektor, kojem je nedostajalo da radi na nečemu na čemu drugi ne rade. Blokčejn se dopao IT zajednici kao inženjerski izazov, kao mogućnost za zaradu, ali i prilika da se pravi nešto što je globalno konkurentno.

Ovo je jedna od retkih industrija gde smo kao zemlja prisutni od početka, a reč je o jednoj od desetak tehnologija koje predstavljaju budućnost interneta.

Srbija razvija dobar ekosistem za dolazak sve većeg broja kvalitetnih ljudi koji bi se time bavili, ali trebalo bi da im olakšamo dolazak jer, po svetskim standardima, nemamo dovoljan broj programera. Sada je pitanje da li hoćemo da budemo prvi ili ćemo čekati i prepisivati od drugih.