Električna energija

BiH, Kosovo* i Srbija na subvencije za ugalj potrošile 444 miliona evra, a za OIE dale 147 miliona

energetska zajednica ugalj subvencije region

Objavljeno

21.06.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

21.06.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Tri ugovorne strane Energetske zajednice (EnZ) koje su najviše zavisne od uglja – Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Srbija u periodu 2015-2017. godina platile su ukupno 444 miliona evra direktnih subvencija ovom sektoru, dok su za obnovljive izvore energije (OIE) izdvojile 147 miliona evra. Ukupan iznos direktnih subvencija u svim ugovornim stranama EnZ, uključujući Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Ukrajinu, iznosio je 1,2 milijarde evra ili u proseku 400 miliona evra godišnje.

„Skrivene subvencije“ iznosile su 1,9 milijardi evra na godišnjoj osnovi, pa je ukupan iznos državne pomoći dostigao 2,4 milijarde evra.

ugalj subvencije

Ovi podaci deo su izveštaja Rocking the Boat: What is Keeping the Energy Community’s Coal Sector Afloat? koji je pripremio Sekretarijat EnZ. Direktor Sekretarijata Janez Kopač predstavio je izveštaj tokom Nedelje održive energetike EU.

„Umesto energetske politike koja se odnosi na budućnost, ugovorne strane i dalje žive u prošlosti. Ugalj je postao ozbiljna prepreka na njihovom putu ka integraciji u EU. Vlade u regionu bi trebalo da sprovedu sveobuhvatne reforme za postepeno ukidanje subvencija za ugalj i prestanak korišćenja uglja u dugoročnom periodu“, rekao je Kopač.

Izveštaj se zasniva na analizi direktnih i određenih skrivenih subvencija za proizvodnju električne energije iz uglja, koju je Sekretarijat objavio u martu ove godine i naknadnim javnim konsultacijama.

Direktne subvencije – nema kredita bez državnih garancija

ugalj subvencije

Fiskalna podrška činila je čak 67% ukupnog iznosa direktnih subvencija. U ovu kategoriju spada direktno finansiranje iz državnog budžeta i subvencije kroz otpis i reprogramiranja zaostalih obaveza prema budžetu i javnim fondovima. To uključuje i subvencije po osnovu obezbeđenja državnih zajmova, otpisa dugova ili otplate kredita iz državnog budžeta na osnovu izdatih garancija, smanenja naknada koje se plaćaju državi za korišćenje resursa i oslobađanje od PDV-a.

Niska profitabilnosti kompanija koje proizvode električnu energiju iz uglja, posebno kada dobijaju direktne subvencije, sprečava sektor da generiše dovoljne prihode koji bi omogućili izdvajanje odgovarajućih sopstvenih sredstava za investicije u modernizaciju i rehabilitaciju postrojenja.

Zato je jedini način na koji sektor uglja može da pozajmi novac je da države budu garanti za kredite, ističe se u izveštaju.

„Skrivene subvencije“

Sekretarijat je analizirao dve vrste indirektnih subvencija:

  • rad sa malim profitom ili sa gubicima, neuporediv sa uslovima koji važe za druge učesnike na tržištu
  • neplaćanje emisija CO2.

Samo ove dve „skrivene subvencije“, ako se pogleda prosečna godišnja proizvodnja električne energije u periodu od 2015. do 2017. godine, prognoze da će tona emisija CO2 biti 20 EUR i očekivani povraćaj kapitala (kako je to opisano metodologijom obračuna troškova proizvodnje), iznose 1,87 miliona evra.

Većina termoelektrana u regionu koje naplaćuju manje od 40 EUR/MWh već sada imaju operativne gubitke, bez troškova za emisije CO2. Uključivanjem skrivenih subvencija, kao što su troškovi kapitala i CO2, povećavaju se troškovi proizvodnje električne energije iz uglja na više od 65 EUR/MWh, navodi se u izveštaju.

Koje su stvarne cene električne energije za krajnje kupce

Iako je veleprodajno tržište otvoreno za konkurenciju u većini ugovornih strana, cene koje proizvođači električne energije naplaćuju na domaćim tržištima i/ili dobavljačima sa kojima su povezani nisu tržišno zasnovane. Prodaja električne energije po ceni koja je niža od troškova proizvodnje, znači da proizvođači ne mogu da obezbede povraćaj kapitala, niti sredstva za vraćanje kredita.

ugalj subvencije

Kada bi se procenjeni troškovi proizvodnje uračunali u cene koje se naplaćuju domaćinstvima i industriji, sa svim troškovima za mreže i drugim porezima i naknadama, krajnje cene za domaćinstva bi se povećale u svim ugovornim stranama, a za industriju u svim osim na Kosovu*.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hse trbovlje hrastnik prapretno stokelj

HSE proširuje solarnu elektranu Prapretno i instalira bateriju od 7 MW

21. jun 2019. - Holding Slovenske elektrarne će 10 odsto struje iz druge faze razvoja solarne elektrane Prapretno isporučivati opštinama Trbovlje i Hrastnik

Svet duplirao kapacitet solara na dva teravata za samo dve godine

Svet duplirao kapacitet solara na dva teravata za samo dve godine

21. jun 2019. - Globalni savet za solarnu energiju je objavio da je dostignut nivo od dva teravata ukupnog fotonaponskog kapaciteta

dinamicne tarife cena struje negativne cene

Dinamične tarife za električnu energiju uvode Slovenci i Nemci

21. jun 2019. - Dinamične tarife za elektrčnu energiju bi trebalo da omoguće građanima da smanje račune tako što će koristiti struju kada je najjeftinija

Slovenija prostorni plan vetropark Ojstrica protivljenju gradana gradjana

Slovenija usvojila prostorni plan za vetropark Ojstrica uprkos protivljenju građana

21. jun 2019. - Vlada Slovenije je odobrila prostorni plan za vetroelektranu Ojstrica, a lokalno stanovništvo i opština su i dalje protiv tog projekta