Električna energija

BiH će za četiri godine dobiti elektrane na solar i vetar snage 2.200 MW

bih solar vetar bicakcic

Foto: Klas_lu from Pixabay

Objavljeno

02.09.2024.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

02.09.2024.

Komentari

comments icon

0

Podeli

U naredne tri do četiri godine u Bosni i Hercegovini biće izgrađene solarne elektrane snage 1.500 MW i vetroparkovi kapaciteta 700 MW, izjavio je Edhem Bičakčić, predsednik Regionalnog saveta Jugoistočne Evrope Međunarodnog veća za velike električne sisteme (South-East European Regional Council of CIGRE – SEERC).

Bosna i Hercegovina, prema rečima Edhema Bičakčića, raspolaže sa značajnim neiskorišćenim potencijalom za korišćenje energije vode, vetra i sunca. On je istakao da se ubrzano grade novi vetroparkovi i fotonaponske elektrane, preneo je portal Akta.

Dodatni podstrek investicijama u obnovljivu energiju dao je značajan rast cena energije u poslednje tri godine, dodao je on, i naveo da prilikom odluke o investiranju trebalo bi uzeti u obzir rizike promena cene električne energije.

Bičakčić je rekao da očekuje u naredne tri do četiri godine više od 1.500 MW novih solarnih elektrana i više od 700 MW novih vetroparkova. Te elektrane će, procenjuje, proizvesti 4.000 GWh struje, što je trenutno četvrtina ukupne proizvodnje ili trećina ukupne potrošnje u BiH.

Najveći problem za nove elektrane je balansiranje

On smatra da će najveći problem za te nove elektrane biti balansiranje i kapacitet prenosnih i distributivnih mreža da prihvate tu energiju. Jasno je, dodaje, da nedostaje sinhronizovan razvoj prenosne i distributivne mreže za priključak novih objekata.

Sa druge, strane, Bičakčić naglašava da je najteži zadatak koji BiH mora da reši u energetskoj tranziciji gašenje termoelektrana i smanjenje neto emisija CO2 na nulu u 2050.

BiH nema ni plan, ni strategiju

On je podsetio da se energetska tranzicija ne odnosi samo na proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, već i na korišćenje te energije u transportu, grejanju i hlađenju. Udeo električne energije u ukupnom bilansu energetskih potreba bi, procenjuje, trebalo da se duplira do 2050. Zbog toga će morati da se grade reverzibilne i akumulacione hidroelektrane i koristi zeleni vodonik i ostali kapaciteti za skladištenje električne energije, istakao je on, i dodao da BiH za to nema ni pripremljen plan, ni strategiju.

Bičakčić je naglasio da BiH kao zemlja u razvoju nije u mogućnosti da finansijski samostalno srovede energetsku tranziciju. Bez podrške međunarodnih finansijskih institucija kroz grantove i povoljne kredite, kao i transfere znanja i iskustava, neće biti moguće uspešno uraditi pravednu tranziciju regiona uglja, rekao je Bičakčić.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nopo hops investicije mreza

HOPS dobija 100 miliona evra za ulaganje u prenosnu mrežu

2. septembar 2024. - Hrvatski operator prijenosnog sistema dobiće 99,5 miliona evra iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti za period 2021-2026. godina

bih struja poskupljenje republika srpska federacija

Od 1. januara poskupljuje struja u BiH

2. septembar 2024. - U Republici Srpskoj cene električne energije biće povećane 8-15 odsto, a u Federaciji Bosne i Hercegovine 10 odsto

Tok integracije Energetske zajednice EU stabilan nece ublaziti CBAM udarac

Tok integracije Energetske zajednice u EU stabilan, ali to neće ublažiti CBAM-ov udarac

2. septembar 2024. - Ugovorne strane Energetske zajednice su ove godine pokazale da teže ustrajnom prenošenju evropskog zakonodavstva

bih te ugljevik prekid dalekovodi semberija struja

TE Ugljevik opet stao, zbog ispada tri dalekovoda bez struje 200.000 građana u BiH

2. septembar 2024. - Termoelektrana Ugljevik, deo ERS-a, prekinula je proizvodnju električne energije po drugi put u poslednje tri nedelje