Belgija je prva država u Evropi koja je ekocid uvrstila u zločine na nacionalnom i međunarodnom nivou. Nekoliko dana kasnije, Evropski parlament je izglasao izmene direktive Evropske unije o ekološkim zločinima, kojima kriminalizuje slučajeve uporedive sa ekocidom.
Ekocid doslovno znači ubijanje životne sredine. Po definiciji, to su „protivpravna ili bezobzirna dela koja su počinjena sa saznanjem da postoji velika verovatnoća ozbiljne i široko rasprostranjene ili dugoročne štete po životnu sredinu prouzrokovanu tim delima“. Primeri ekocida su: prekomeran ribolov, izlivanje nafte, hemijsko i zagađenje plastikom, masovna seča šuma radi uzgoja stoke, ekstrakcije minerala i nafte i proizvodnje palminog ulja, i radioaktivna kontaminacija.
Belgijski Savezni parlament nedavno je izglasao novi krivični zakonik, koji prepoznaje zločin ekocida na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Za novouvedeni zločin moći će da se terete pojedinci na najvišim položajima odlučivanja kao i korporacije
Unutar države, nove kazne će se primenjivati na pojedince na najvišim položajima odlučivanja kao i na korporacije. Predviđena kazna za osobe je do 20 godina zatvora, a za kompanije može da dostigne 1,6 miliona evra.
Belgija je federalna monarhija. Regioni Flandrija, Valonija i Brisel imaju zasebna zakonodavstva o životnoj sredini. Primena novog zakona ograničena je na područje unutar nadležnosti savezne vlasti, uključujući upravljanje Severnim morem i nuklearnim otpadom.
Patrisija Vilok, direktorka belgijskog organka pokreta Stop Ecocide International rekla je da ograničenost dometa novog zakona nije razlog da se zanemari njegov značaj.
Belgija je prva država u Evropi koja je svrstala ekocid među međunarodne zločine, pored genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i zločina agresije.
Civilno društvo je snažno doprinelo da ekocid uđe u izmenjeni krivični zakonik
Civilno društvo je snažno podržalo inicijativu da ekocid uđe u izmenjeni krivični zakonik, a peticiju koju je pokrenuo Greenpeace potpisalo je više od 43.000 ljudi.
„Nakon četiri godine borbe u parlamentu i civilnom društvu, naš krivični zakonik konačno dolazi u pomoć planeti: najteži napadi na životnu sredinu uskoro će biti kriminalizovani. Naša mobilizacija donosi plodove“, rekao je Samuel Kogolati, član Saveznog parlamenta iz zelene stranke Ecolo.
Evropska unija je prvo međunarodno telo koje će kriminalizovati nanošenje štete životnoj sredini uporedivo s ekocidom
Poslanici Evropskog parlamenta su glasali za direktivu EU o ekološkim zločinima, po kojoj će se kažnjavati vinovnici najozbiljnijih slučajeva uništavanja ekosistema.
„Nova direktiva otvara novu stranicu u istoriji Evrope, štiteći je od onih koji štete ekosistemima, a preko njih i ljudskom zdravlju“, rekla je Mari Tusen, francuska pravnica i poslanica u Evropskom parlamentu.
Po njenim rečima, sadašnje zakonodavstvo EU i nacionalna zakonodavstva država članica ne odvraćaju prestupnike od činjenja ekoloških zločina, krivična dela su ograničena na samo neke postupke, a sankcije veoma blage.
U svom izveštaju o borbi protiv ekološkog kriminala u Evropi, Evropski biro za životnu sredinu (EEB) navodi brojne primere ekoloških zločina koji su ostali nekažnjeni jer nisu bili obuhvaćeni starom direktivom.
Među novim krivičnim delima su nelegalna trgovina drvetom, iscrpljivanje vodnih resursa, uvoz i upotreba žive i fluorisanih gasova sa efektom staklene bašte, uvoz invazivnih vrsta i zagađivanje brodovima.
Direktiva se odnosi na slučajeve koji se mogu uporediti sa ekocidom
Direktiva ne uključuje reč ekocid direktno. Ipak, u preambuli se navodi da se odnosi na slučajeve koji se mogu uporediti sa ekocidom. Zagovornici uvođenja ekocida kao petog međunarodnog zločina tvrde da se izmenama direktive u suštini kriminalizuje ekocid.
Prema novoj direktivi, pojedinci i predstavnici kompanija koji počine ekološka krivična dela mogu se suočiti sa zatvorskim kaznama, u zavisnosti od obima i ozbiljnosti prouzrokovane štete. Prekršaji koji uzrokuju smrt osobe biće kažnjeni sa deset godina zatvora.
Pre stupanja na snagu, Savet EU mora da formalno prihvati direktivu.
Nakon toga, države članice će imati dve godine da implementiraju revidiranu direktivu u nacionalno zakonodavstvo. Što se tiče kompanija koje su počinile ekocid, vlasti će moći da biraju da li da im naplate do pet odsto godišnjeg prihoda ili do 40 miliona evra.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.