Baterije za električna vozila će pojeftiniti 50 odsto do 2026.

Prosečne globalne cene baterija za električna vozila trebalo bi da do 2026. godine da budu 80 dolara po kilovat-satu, što je smanjenje od 50 odsto u odnosu na 2023. godinu, pokazala je analiza sektora za istraživanje američke banke Goldman Saks.

Prosečne globalne cene baterija su pale sa 153 dolara po kilovat-satu (kWh) u 2022. na 149 dolara u 2023. godini, a prema projekcijama sektora Goldman Saks Istraživanje (eng. Goldman Sach Research) pašće na 111 dolara do kraja ove godine.

Pad koštanja baterija na 80 dolara, kako procenjuju istraživači američke banke, značio bi da je postignut paritet troškova posedovanja električnih i vozila na benzin u SAD, i to ne računajući usbvencije. Oni očekuju da 2026. počne faza usvajanja električnih automobila koju će predvoditi sami kupci.

Inače, trošak baterije trenutno čini oko 50 odsto ukupnih troškova za proizvodnju elektrčnog vozila, pa bi to moglo i da se odrazi na cenu za krajnjeg kupca.

Glavni razlog za pad cena baterija je tehnološki napredak koji je omogućio proizvođačima baterija za električna vozila da povećaju gustinu energije (eng. energy density), u kombinaciji sa pojeftinjenjem metala, koji se koriste u proizvodnji.

Nikil Bandarije, šef Goldman Saks Istraživanja za Azijsko-pacifička istraživanja prirodnih resursa i čiste energije, kaže da sve više novih baterijskih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu ima oko 30 odsto veću gustinu energije i nižu cenu.

Sa druge stranje, cene metala su niže, uključujući litijuma i kobalta, a metali čine skoro 60 odsto cene baterija. Otprilike više od 40 odsto smanjenja cena u periodu 2023-2030. dolazi zbog pojeftinjenja sirovine jer je bilo dosta zelene inflacije (eng. Green Inflation; rast cena komponenti, materijala i energije usled energetske tranzicije, prim.aut.) od 2020. do 2023, pa su cene metala bile visoke, naveo je Bandarije.

Bandarije: U 2026. će u velikoj meri početi faza usvajanja električnih automobila koju će predvoditi kupci

On ističe da se prilikom analize pariteta posedovanja električnog i auta sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem obično posmatra koliko vremena će biti potrebno da se skuplja kupovina vozila na struju povrati kroz uštedu goriva. Često se, smatra, ne uzima u obzir cene električnih automobila padaju brže jer kupci smatraju da će brzo, možda već za tri godine, moći da kupe takav auto po nižim cenama.

Uz očekivani pad cena baterija i relativno visokih cena sirove nafte, na tržištima kao što su Sjedinjene Američke Države, očekujemo da se paritet troškova posedovanja vozila električnih vozila i automobila sa motorom sa unutrašnim sagorevanjem postigne 2026, navodi Bandarije.

Potražnja za baterijama za električna vozila će 2025. zavisiti od regulatornih uslova, ali će 2026. nastupiti snažan rast. U 2026. će u velikoj meri početi faza usvajanja električnih automobila koju će predvoditi kupci, ističe Bandarije.

Litijumske baterije dominiraju

On naglašava da su dva vodeća tipa baterija zasnovana na litijumu: prvi sa niklom i drugi sa gvožđem. Jedina tehnologija koja ne koristi litijum je natrijum-jonska baterija, ali njen udeo na tržištu je mali, a proizvodnja još nije dostigla industrijske razmere.

Bandarije navodi da postoji više razloga zašto je teško ući na tržište proizvodnje baterija. Od početka istraživanja i razvoja do prve proizvodnje potrebno je oko deset godina, a još više da se dostigne dobar kvalitet.

Masovnu proizvodnju ističe kao sledeću prepreku, pa ima firmi koje posluju 10 do 15 godina, ali još uvek nisu rentabilne kada se pogleda kolika im je EBITDA. Kao treći izazov vidi pronalaženje kvalifikovane radne snage.

Trenutno postoji pet kompanija koje kontrolišu skoro 80 odsto tržišta, dodaje Bandarije.