Balkanske zemlje zabranom izvoza goriva, obaranjem akciza ublažavaju cenovni šok

Države Jugoistočne Evrope nižu kratkoročne mere za očuvanje stabilnosti snabdevanja gorivom i ograničavanje skoka cena. Slovenija je čak uvela restrikcije u prodaji na pumpama. Za to vreme, situacija se pogoršava sa svakim danom blokade Ormuskog moreuza. Intenzivno rezanje potrošnje je verovatno neophodno, jer se čak i u najoptimističnijim scenarijima očekuje da će efekti poremećaja tržišta trajati nekoliko meseci.

Sjedinjene Države i Iran navodno razgovaraju o prekidu vatre, što je donelo oprezan optimizam na tržišta nafte i gasa. Bez obzira na ishod i širu sliku, rafinerije i distributeri goriva širom velikog dela svetske privrede već se bore da održe nivoe snabdevanja i obuzdaju troškove. Državne mere u regionu kojeg prati Balkan Green Energy News kreću se od zabrane izvoza do smanjenja nameta na gorivo.

Slovenija je prva u Evropskoj uniji uvela ograničenja u prodaji goriva na pumpama. Jedna od nevolja sa snažnim oscilacijama cena je taj što više kupaca teži da pređe granicu kako bi kupili jeftiniji benzin i dizel u susednoj zemlji, što opterećuje snabdevanje.

Vlada u Ljubljani je čak optužila Petrol, dominantnog trgovca gorivom, da je poremetio isporuke benzinskim stanicama. To pitanje je posebno osetljivo jer je saopštenje objavljeno na dan izbora, 22. marta.

Zbog neravnomernih oscilacija cena, sve više ljudi odlazi u susedne zemlje da kupi jeftinije gorivo, što dodatno doprinosi nestabilnosti

Kompanija je negirala optužbe i istakla da je prodaja goriva u prve tri nedelje od početka meseca skočila 54 odsto na godišnjem nivou. Štaviše, napominju u Petrolu, razlika u ceni dizela između Slovenije i Austrije povećala se za 54 evrocenta u tri sedmice zaključno sa 17. martom.

Slovenija je zabranila izvoz dizela i suspendovala porez na emisije, dok je Srbija produžila zabranu izvoza nafte i motornih goriva. Obe zemlje su intervenisale iz rezervi i smanjuju akcize. Treba napomenuti da su Srbija i okolne zemlje posebno izložene krizi zbog neizvesnosti oko prodaje firmi ruskih kompanija Gazprom i Lukoil, usled sankcija koje su im uvele SAD.

Države se odriču budžetskih prihoda da obuzdaju udarac od skoka cena

Republika Srpska je najavila je da će vraćati 10 odsto akcize preduzećima i 20 procenata građanima.

Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski ukazao je na dolazak velikog broja građana iz susednih zemalja radi kupovine goriva, ali pritom tvrdi da je snabdevanje izuzetno stabilno.

Njegova vlada je uvela krizno stanje u energetici u trajanju od 30 dana i smanjila porez na dodatu vrednost na dizel i benzin sa 18 na 10 procenata.

Albanija je takođe proglasila vanrednu situaciju i oborila akcizu na benzin i dizel za 20 odsto.

Vlada Rumunije se priprema da proglasi krizu. Razmatra se predlog o ograničenju marži na gorivo i, po potrebi, smanjenju nameta.

Grčka je pokrenula paket hitne pomoći od 300 miliona evra za april i maj. Fokus je na domaćinstvima i poljoprivredi, uz subvencije za gorivo i povraćaj sredstava za đubrivo.

Zbog pada budžetskih prihoda od navedenih mera na Balkanu, rizik po fiskalnu stabilnost raste sa svakom nedeljom koja prolazi.

Evropa sledeća na udaru krize s gorivom

Skoro potpuna blokada Ormuza traje već četvrtu nedelju, čime se prognozirani pritisak na privredu produžava. Čak i u najoptimističnijim scenarijima, predstoji nekoliko meseci nestašice nafte i srodne robe. Drastične redukcije potrošnje bi mogle postati neizbežne.

Evropa će se verovatno već sledećeg meseca suočiti s krizom goriva kakva je pogodila Aziju, upozorio je generalni direktor kompanije Shell Vael Savan.