Balkan zaostaje za svetom u ekspanziji zelene energije, ali ubrzava sa solarom

Svetski kapacitet proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora prošle godine je uvećan za rekordnih 295 gigavata, odnosno za 9,6 odsto, saopštila je IRENA. Učešće fotonaponskih postrojenja je iznosilo dve trećine, a bila su dominantna i pridodatoj snazi u Jugoistočnoj Evropi, gde im ekspanzija brzo dobija na tempu. Rast je u većini zemalja regiona bio sporiji nego na globalnom nivou, ali Bugarska i Kipar su postigli neverovatno uvećanje.

Obnovljivi izvori su na kraju prošle godine imali 40 odsto udela u svetskom kapacitetu proizvodnje električne energije. Oni moraju da postanu najbitniji faktor, računajući i fleksibilnost mreže i adaptaciju na intermitentnost snabdevanja, saopštila je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju – IRENA.

U svom izveštaju Statistika kapaciteta iz obnovljivih izvora 2022. (Renewable Capacity Statistics 2022). organizacija je objavila da je na svetskom nivou 2022. dodato rekordnih 295 gigavata, ili 9,6 odsto, te da je zbirna snaga stigla na 3,37 teravata. Udeo zelene energije u novim elektranama popeo se na dosad nezabeleženih 87 procenata.

Ipak, da bi svet ostao na putu da ograniči porast temperature od predindustrijskog doba na 1,5 stepen Celzijusa, kapacitet proizvodnje struje iz obnovljivih izvora svake godine do 2050. mora da se povećava za po više od jednog teravata, a solarne elektrane moraju da čine polovinu, po rečima generalnog direktora organizacije Frančeska la Kamere. Po revidiranim podacima, rast je 2021. bio 9,4 odsto.

Kina zaslužna za skoro polovinu svetskog rasta u domenu obnovljivih izvora

U Aziji je 2022. priključeno 59 odsto novih kapaciteta, od čega u Kini čak 141 gigavat. Rast u Evropi i Severnoj Americi je iznosio 57,3 odnosno 29,1 gigavat.

Solarne elektrane su činile skoro dve trećine novoinstalirane snage

Solar je imao udeo od skoro dve trećine, ili 192 gigavata. Taj sektor je porastao 22 odsto na 1,05 gigavata, dakle premašen je prag od jednog gigavata. Istovremeno je pridodato 75 gigavata iz energije vetra ili devet procenata, u poređenju sa 93 gigavata iz 2021. i 111 gigavata iz 2020. godine. Kapacitet je dostigao 899 gigavata, pokazuje statistika.

Hidroelektrane su ostale najveći segment tržišta zelene električne energije, uz povećanje od 2,2 odsto na 1,39 teravata. Stopa je godinama oko tog nivoa. Brojke uključuju reverzibilne hidrocentrale.

Učešće geotermalne energije je povećano samo 1,2 odsto na 14,9 gigavata. U Keniji je izgrađena gotovo polovina neto novih kapaciteta, 86 megavata, a slede Indonezija (57) i Sjedinjene Države (56 megavata).

Ekspanzija u Turskoj usporila

Aktivna snaga za proizvodnju električne energije u Turskoj iz obnovljivih izvora daleko je najveća u okviru Jugoistočne Evrope. Ta zemlja se redovno pojavljivala na top listama u pogledu rasta, ali prošle godine on je usporen. Kapacitet iz obnovljivih izvora se proširio 5,2 odsto na 56 gigavata. Doduše, nominalno povećanje je i dalje impresivno, 2,77 gigavata.

Kao i u ostatku regiona, solar je bio svetla tačka, s usponom od 20,6 odsto na 9,4 gigavata. Kapacitet iz energije vetra u Turskoj povećan je 7,4 odsto na 11,4 gigavata. Stavka koja pokriva više vrsta bioenergije podigla se čak 16,8 procenata i dostigla 1,9 gigavata. S druge strane, geotermalna energija, po kojoj je ova zemlja četvrta u svetu, imala je ekspanziju od neuglednih 0,9 odsto na 1,69 gigavata.

Grčka je postigla rast od 12,1 odsto na ukupno 14 gigavata. Snaga u domenu solara je uzletela 29,9 odsto na 5,6 gigavata, dok je vetar napredovao 4,9 odsto na 4,9 gigavata.

Fotonaponska tehnologija zaslužna za bezmalo celokupnu ekspanziju u većini balkanskih zemalja

Bugarska je zauzela mesto među glavnim igračima na Balkanu, budući da je kapacitet elektrana na obnovljive izvore skočio 14,8 odsto na 5,2 gigavata. IRENA je ceo rast pripisala solaru. Taj deo je porastao neverovatnih 52,8 odsto, na 1,95 gigavata.

Uzlet na Kipru, 30,9 odsto, zapanjio je još više nego prethodne godine, za koju je izmereno 21,3 procenta. Zbirna snaga je dostigla 635 megavata. Fotonaponska postrojenja su i tamo bila zaslužna za celokupno uvećanje – ekspanzija je iznosila 47,3 odsto, na 464 megavata.

Ostale zemlje Jugoistočne Evrope su ostvarile slab ili čak nikakav rast, stoji u izveštaju. Tabla je pokazala i neke revizije naniže sa nivoa objavljenih godinu dana ranije. Rumunija se podigla vrlo malo, ali na inače solidnih 11,14 gigavata, od čega je solara 1,41 gigavat, a vetra tri gigavata, kaže statistika.

Kod drugih je bilo pozitivnih pomaka jedino u segmentu fotonaponskih postrojenja, ali ti kapaciteti su ostali skromni. Crna Gora je pridodala 19 megavata i stigla na 26, dok je u Srbiji snaga povećana za 85 megavata na 137 megavata. Bosna i Hercegovina je gotovo udvostručila kapacitet solara, na 107 megavata, a Hrvatska je dostigla 182 megavata ili 44 megavata više nego 2021. godine. Na Kosovu* je nivo ostao na 10 megavata.

Ukupni kapacitet zelenih elektrana u Severnoj Makedoniji je u novom izveštaju revidiran naniže za 132 megavata za 2021, na 831 megavata, i ostao na tom nivou

Snaga fotonaponskih pogona u Albaniji uvećana je za samo šest megavata, na 29. Po statistici organizacije IRENA, Severna Makedonija nije ostvarila nikakav rast u sektoru zelene električne energije, ostavši na 831 megavatu. Osim toga, ukupni kapacitet je revidiran naniže, budući da je u prošlogodišnjem izdanju procenjen na 963 megavata, a prepravljena je stavka za hidroelektrane. Solarne elektrane su u novom izveštaju nepromenjene, uprkos tome što je zapravo znatan kapacitet priključen na mrežu.

Većina balkanskih zemalja ima udeo elektrana na obnovljive izvore veći od svetskih 40 odsto, stoji u tabeli. Albanija i Montenegro se kotiraju najbolje, sa 96,3 odnosno 78,9 procenata, a sledi Hrvatska sa 72,4 odsto. Srbija (35,1) i Kosovo* (16,7 procenata) su jedini ispod crte.