Foto: Freepik
Azbest, mineral nekada široko korišćen u industriji i građevinarstvu, danas je zabranjen u preko 70 zemalja uključujući Srbiju. Pojačava izdržljivost materijala i toplotnu izolaciju i nezapaljiv je, ali i opasan po zdravlje ljudi. Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine.
Azbest je prirodni silikatni mineral vlaknaste strukture od finih iglica prečnika svega nekoliko mikrometara. Prisutan je u stenama i zemljištu šitom planete. Azbest je slab provodnik toplote, otporan je na visoke temperature, vatru i hemikalije i ne provodi struju. Zbog nabrojanih karakteristika, ovaj mineral se koristi hiljadama godina. Ekspanziju doživljava sredinom 20. veka, kada počinje njegova upotreba u građevinarstvu i industriji.
U građevinarstvu se koristio u termoizolaciji i izolaciji vodovodnih cevi, cementu, pločicama, farbama, krovnim i brojnim drugim materijalima.
Korišćen je i u hiljadama potrošačkih, industrijskih i komercijalnih proizvoda: daskama za peglanje, tekstilu, kozmetici na bazi talka, čak i dečjim igračkama. Upotreba počinje da jenjava krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada se sve više studija potvrđuje da je opasan i kancerogen. Prema podacima Međunarodnog sekretarijata za zabranu azbesta, zabranjen je u 71 zemlji uključujući Srbiju.
Azbest je bio u upotrebi kada je 1969. godine izgrađen hotel Jugoslavija
Azbest je sa početkom rušenja hotela Jugoslavija došao u žižu interesovanja u Beogradu. Aktivisti upozoravaju da se, prema njihovim saznanjima, rušenje hotela Jugoslavija u Beogradu ne obavlja u skladu sa propisima. Tvrde da se u gradnji hotela koristio azbest te da se rušenjem oslobođa kancerogena azbestna prašina. Građani koji se protive rušenju su čak pokušali da zaustave kamione koji su dolazili.
BRAVO❤️
🎥 Neformalna grupa građana "Odbranimo JUGU" pic.twitter.com/cxUEg0I8ZS
— Savski nasip (@savski_nasip) November 17, 2024
Nemanja Potrebić iz inicijative Odbranimo Jugu rekao je za Novu S da u projektnoj knjizi Jugoslavije, do koje je ta grupa došla u Arhivu grada Beograda, piše da se koristila ogromna količina vatrostalnog materijala u samom betonu. „Vrlo moguće da je taj vatrostalni materijal azbest i na kraju se to i potvrdilo“, kazao je Potrebić, ali nije objasnio kako se to potvrdilo.
Predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu Dejan Bojović tvrdi da će, ovim načinom rušenja, iz 30.000 tona šuta u vazduh biti oslobođena najmanje tona azbesta. Izjavio je da je azbest korišćen u gradnji hotela Jugoslavija, koji je izgrađen 1969, obrazloživši da je zbog tadašnjih zakona i propisa o protivpožarnim putevima morao da se koristi bar jedan vatrootporni materijal, a da je u to vreme u upotrebi bio azbest.
Roditelji iz škole "Kralj Petar I" su uznemireni…
Kamioni puni šuta sa Hotela Jugoslavija prolazili su pored A. Rudara, odnoseći šut bez cerade.
Ako je istina da ima velikih količina azbesta u šutu, ovo je nedopustivo pored škole i svi su ugroženi! pic.twitter.com/UgLbvhAvnC
— Danijela Vujošević 🚩 (@Danie_Lela) November 17, 2024
Azbestna prašina je izuzetno opasna po zdravlje
Azbest nije opasan sam po sebi. Problem nastaje usled oštećenja, jer njegovim krunjenjem dolazi do kontaminacije vazduha azbestnom prašinom. Čestice odnosno iglice od kojih je sačinjen su veoma sitne, 500 puta tanje od dlake kose. Ljudski respiratorni sistem ne može efikasno da ih filtrira i one dospevaju u organizam. Posledice udisanja azbesta mogu da se jave i nekoliko decenija kasnije.
Izloženost azbestu na radu uzrokuje više od 200.000 smrtnih slučajeva širom sveta svake godine
Postoje i jasni naučni dokazi da azbest izaziva hronične respiratorne bolesti, kao što su azbestoza odnosno fibroza pluća i kancer pluća. Takođe, glavni faktor rizika za nastanak mezotelioma, retkog oblika karcinoma, jeste kontakt sa azbestom. Podaci Američkog udruženja za pluća pokazuju da je osam od 10 osoba sa mezoteliomom bilo izloženo azbestu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada, izloženost azbestu na radu uzrokuje više od 200.000 smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.
Za rušenje zgrade u čijoj gradnji je korišćen azbest propisane su posebne procedure
Pre početka rušenja građevina za koje se zna ili sumnja da postoji prisustvo azbesta, obavezno je da inspekcija utvrdi da li ga ima u materijalima. Među njima su krovne ploče, cevi, zidne obloge i izolacija. Zatim se izrađuje detaljan plan uklanjanja.
To mora da obavlja licencirana kompanija i pod posebnim uslovima, koji uključuju postavljanje vodene zavese, balona oko gradilišta i drugih mera i to pre rušenja ostatka zgrade. U zakonodavstvu Srbije postoji Uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu. Ona propisuje mere zaštite za radnike koji su u kontaktu sa ovim materijalima.
Odlaganje azbesta je propisano Pravilnikom o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest, u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pre odlaganja, otpad se tretira kako bi se sprečilo raznošenje azbestnih vlakana i prašine u životnu sredinu. Zatim se odlaže na deponije, spakovan u označene kasete, specijalno namenjene odlaganju azbestnog otpada.
Od 2006. do 2011. je uklanjano Azbestno naselje u Belim vodama
Ovo nije prvi put da azbest izaziva zabrinutost kod građana. Godine 2006. je doneta odluka da se ukloni jedno celo naselje.
U Belim vodama je postojalo je takozvano Azbestno naselje, 14 privremenih objekata izgrađenih šezdesetih godina. Bili su obloženi azbestnim pločama, po kojima je čitav blok i dobio naziv. Povećani nivo ovog minerala otkriven je skoro trideset godina kasnije.
Rušenje zgrada trajalo je pet godina. Skidala se ploča po ploča, bez sečenja, uz stalno natapanje vodom, sa svom neophodnom zaštitnom opremom. Ploče su izvezene u Nemačku, jer u Srbiji nije postojalo rešenje za njihovo odlaganje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.