Na Šodrošu i na Kameničkoj adi, u priobalju Dunava u Novom Sadu, posečeno je 140 autohotonih stabala na trasi za izgradnju mosta. Aktivisti su mesecima kampovali u šumi kako bi sprečili seču drveća i isticali da postoje i druga rešenja za rasterećenje saobraćaja i izgradnju četvrtog gradskog mosta.
Nakon višemesečene borbe da se očuva šuma u priobalju Dunava u Novom Sadu, na trasi mosta je ipak posečeno 140 stabala.
Gradske vlasti i nadležne institucije sprovele su ono što su predvidele urbanističkim planom. Aktivisti okupljeni u neformalnoj inicijativi za očuvanje i odbranu područja Šodroša i Dunavca rezignirano tvrde da to nije urađeno po propisima i u skladu sa zakonom.
Aktivisti rezignirano ističu da seča nije sprovedena po propisima i u skladu sa zakonom
U autorskoj emisiji Olje Bećković Utisak nedelje, jedan od utisaka bila je izjava aktivistkinje Jovane Radević. Vidno potresena, opisala je pad jednog drveta na Kameničkoj adi na novosadskoj obali Dunava.
„Ja ne mogu da vam dočaram kakav je to osjećaj. Ja sam prisustvovala situaciji u kojoj čovjek siječe drvo, ko zna koliko godina staro. Vi ne možete da shvatite koliko je to monstruozno. Taj čovjek ne može ni da obgrli to stablo, koliko je ono. Njegov korijen je još veći od onoga što mi zapravo vidimo sa gornje strane“, izjavila je Radević.
To drvo pada zbog nečega za šta ljudi zapravo nemaju dozvolu, navela je i istakla da nije izvršena strateška procena uticaja na životnu sredinu.
„Mi se nalazimo u situaciji da pokušavamo da štitimo zakon, a da nas policija u tome spriječava. Onog trenutka kada im kažemo: dajte nam papir na osnovu koga ovo sve treba da radite, oni nama kažu – mi za to nismo nadležni“, rekla je Radević.
Vojvodinašume navode da je područje sada građevinska parcela, nad kojom nemaju ingerencija
U javnom preduzeću Vojvodinašume, koje je poseklo stabla, navode da je to sada građevinska parcela i da nad njom nemaju ingerencija, već da je u državnoj nadležnosti. Stabla su za seču označena u saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode (PZZP).
Aktivisti ističu da su se pokrajinske inspekcije i zavod oglušili o rešenja koja su i sami doneli.
Kako navodi Ekološki front, prema PZZP-ovom rešenju o uslovima zaštite, drveće sa dupljama se zbog gnežđenja ptica i hibernacije slepih miševa može seći isključivo između 1. avgusta i 1. novembra.
U rešenju je navedeno da se radovi moraju najaviti osam dana unapred, kako bi zavod mogao da nadzire primenu mera zaštite, podsetila je ta organizacija.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.