Akademija inženjerskih nauka Srbije o MHE: Greške, posledice i rešenja

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) objavila je svoj stav o energetskim, ekološkim i socijalnim problemima građenja malih hidroelektrana (MHE) sa dugačkim cevovodima koji je dosad najbolji prikaz konkretnih grešaka nadležnih od 2009. godine, odgovora zašto gradnja ovih elektrana nije opravdana, posledica, ali i predloga kako dalje.

Stav AINS-a koji je usvojen na Predsedništvu 21. februara 2019. prenosimo u celosti:

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) aktivno razmatra sva značajna dešavanja u razvoju Srbije koja su povezana sa inženjerstvom. Uočivši nepovoljne tendencije u izgradnji malih hidroelektrana (MHE) sa cevovodima dugačkim i preko par kilometara, AINS je zajedno sa Agencijom za prostorno planiranje organizovala 30. juna 2011. godine Okrugli sto na tu temu, i donela zaključke koji se nalaze na sajtu www.ains.rs. Zbog ubrzanog i još haotičnijeg nastavka izgradnje MHE (izgrađeno je oko 90 objekata sa ozbiljnim posledicama na ekološkom, socijalnom, pa i energetskom planu, a 318 je ponuđeno investitorima), AINS je krajem 2018. ponovo razmatrala taj problem u svojim radnim telima: Odeljenju građevinskih nauka, i u dva međuodeljenjska odbora: za energetiku, za životnu sredinu. Pri tim analizama zaključeno je sledeće:

1. Godine 2009. pri donošenju uredbe o podsticanju proizvodnje obnovljivih izvora energije (OIE) i aktivnosti koje su je sledile, nisu sagledane neke vrlo bitne činjenice:

(a) da je udeo potencijala malih vodotoka, koji se realizuju sa MHE vrlo mali u odnosu na ukupnu potrošnju (oko 1,5-2%) i da kao takav nema značajniju ulogu u realizaciji ciljeva povećanja udela OIE;

(b) nisu sagledane vrlo nepovoljne ekološke i socijalne posledice izgradnje MHE sa dugim dovodnim cevovodima, kojima se uništavaju najvažniji ekološki potencijali zemlje, drastično remeti biodiverzitet i uništavaju prirodni potencijali za razvoj seoskih naselja u brdskim i planinskim područjima, kojima su mali vodotoci najvažniji resurs za razvoj sve profitabilnijeg ekološkog i seoskog turizma;

(c) nije uzeta u obzir činjenica da su vodni režimi malih vodotoka izrazito bujični, neravnomerni, što je nepovoljno u energetskom pogledu, jer takve MHE vrlo kratko vreme mogu da rade sa instalisanom snagom, a uključene u distributivni sistem remete njegove uslove rada;

(d) svi objekti MHE su apriorno tretirani kao OIE, ekološki poželjni izvori energije, ne uzimajući u obzir činjenicu da je u velikom broju slučajeva energija proizvedena tokom čitavog veka korišćenja MHE minorna i manja od sume primarnih energija koje su utrošene za njihovu izradu, a ušteda emisije gasova staklene bašte (GSB) je manja od količine GSB koja je već emitovana pri izradi materijala za njihovu gradnju; znači: tarifne i druge povlastice se daju i onim MHE koje nisu obnovljiv izvor energije, niti doprinose smanjenju emisije GSB;

(e) pošto na malim vodotocima nisu vršena sistematska merenja vodostaja i protoka, sve MHE su projektovane bez hidroloških podloga neophodnih za to, primenom vrlo nepouzdanih metoda analogije, tako da su projekti nepouzdani po više osnova: sa stanovišta bezbednosti objekata (na MHE Rakita povodanj je već rušio objekat zahvata), a krajnje su dubiozni sa stanovišta proračuna moguće proizvodnje i ekonomske isplativosti, uz često primetno namerno računanje sa vrednostima koje su povoljnije od realnih;

(f) praksa da banke prate takve projekte kreditima, stavljanjem hipoteke na MHE, može da bude i finansijski opasna u slučaju proizvodnog i finansijskog neuspeha te MHE i pored benificiranih tarifa za energiju iz MHE, jer se u svetskoj krizi 2008. već videlo šta se dešava kada se vrednosti nepokretnosti pod hipotekom procene nerealno visoko.

2. Pogrešno je protumačen Katastar MHE urađen 1987. (856 lokacija za MHE), koji je bez ikakve kritičke analize godine 2009. prihvaćen kao polazište za izdavanje energetskih i građevinskih dozvola, mada je ta dokumentacija urađena samo na osnovu karata 1:25.000, bez ikakvih terenskih radova, na bazi vrlo površnih hidroloških i energetskih analiza i bez razmatranja ekoloških i socioloških uticaja na okruženje.

Osnovna slabost rešenja iz tog Katastra je što su se sva zasnivala na vrlo dugačkim cevovodima (i preko 2-3 km), koja radikalno remete hidrografske i vodene ekosisteme, ali imaju i vrlo nepovoljne sociološke posledice, jer se često takvim cevovodima praktično ‘ukidaju’ delovi toka kroz neka seoska naselja, čime se ugrožava čak i elementarni opstanak tih sela, a gubi se najdragoceniji hidrografsko-ekološki potencijal za njihov razvoj. O ozbiljnosti problema govori podatak: ako bi se realizovali svi objekti predviđeni Katastrom oko 3.000 km malih vodotoka trebalo bi de se nađe u cevovodima!

3. Energetski efekti MHE su vrlo mali i nemaju uticaj na strategiju povećanja udele OIE u ukupnoj proizvodnji.

Najveći broj MHE je manji od 300-400 kW, sa godišnjim proizvodnjama manjim od 500-600 MWh, a ima i onih čija su instalisane snage manje od 200 kW, sa proizvodnjom manjom od 400 MWh. Problem je u tome što instalisane snage ne znače mnogo, jer se zbog vrlo neravnomernih protoka mogući rad sa instalisanom snagom svodi na par stotinak sati, i to samo u vodnom delu godine, kada sistem zbog povoljnih dotoka na velikim protočnim HE ima problem sa plasmanom raspoložive, tada praktično besplatne energije, dok u najvećem delu godine MHE rade sa nedovoljnom iskoristivošću, ili – uopšte ne rade, ukoliko se striktno poštuju neophodni ekološki protoci. Znači, MHE ulaze u EES onda kada energije ima dovoljno i pod izuzetno povoljnim uslovima, a nisu raspoložive u kriznim malovodnim periodima. Velika neravnomernost raspoložive snage MHE vrlo je nepovoljna sa gledišta distributivnog sistema na koji je MHE povezana, jer u njima nepredvidivo menja uslove rada.

4. Visoke benificirane tarife za MHE i nelogičan redosled izdavanja dozvola (najpre je izdavana energetska dozvola, a tek kasnije se razmatrao ili se uopšte nije razmatrao uticaj na okruženje) doveo je do pojave trgovanja i mešetarenja dozvolama.

To je očit dokaz da se toj tehnički, ekološkom, socijalno i energetski jako osetljivoj problematici pristupilo bez adekvatnih priprema i analiza. Sada se sve nepovoljnije iskazuju posledice takvog nedovoljno studioznog pristupa na samom početku tog posla.

5. Izdavanje dozvola za MHE manje od 1 MW prepušteno je opštinama, koje nisu bile u stanju da ocene stvarne ekonomske dobiti i mnogo veće gubitke koje će imati ukoliko dozvole izgradnju takvih MHE sa dugim cevovodima.

Izostala je kontrola državnih organa sa stanovišta ocene uklapanja takvih MHE u projekte hidrotehničkih sistema višeg reda, u prostorne planske dokumente višeg reda, kao i sa gledišta uticaja na okruženje.

6. Nedopustiva je praksa da je izgradnja MHE dopuštena i u ekološki zaštićenim područjima (Stara planina, Golija, itd.).

MHE grade i na vodotocima na područjima koja bi trebalo da budu obuhvaćena nekim vidom ekolooške zaštite, u skladu sa obavezom iz ratifikovanog dokumenta NATURA 2000 koji predviđa obavezu Srbije da na 12,5% poveća zaštićene površine. A zaštitom se ne mogu obuhvatiti reke sa radikalno pogoršanim režimima tečenja, osiromašenim biodiverzitetom i narušenim ambijentalnim vrednostima.

7. Posebno zabrinjava do sada izražena neosetljivost i investitora, ali i nadležnih državnih organa, prema socijalnim traumama, koje su stvorili investitori u nekim seoskim sredinama, insistirajući na nastavku realizacije nekih MHE za koje se očito pokazalo da su i ekološki i sociološki potpuno neprihvatljive.

Pogotovo ako se takvim projektom razara i saobraćajna infrastruktura koju su žitelji tih naselja mukotrpno sami sagradili, pa se čak oštećuju i vrlo osetljivi objekti antierozione zaštite (bujične pregrade), od kojih zavisi bezbednost nizvodnih naselja (slučaj MHE Rakita). Ako se radovi moraju da izvode i pod zaštitom policije, to je očit dokaz da je taj projekat i socijalno i ekološki i u svakom drugom pogledu potpuno neprihvatljiv, i zato je insistiranje na njemu štetno po Srbiju.

ZAKLJUČCI I STAV AINS-a

1. Zabraniti gradnju MHE sa dugačkim cevovodima u zaštićenim prirodnim područjima, kao i na svim slivovima koji po svojim prirodnim osobenostima treba u skoroj budućnosti da budu obuhvaćeni nekim od vidova zaštite.

Redefinisati proceduru izdavanja uslova zaštite prirode, u kojoj pored Republičkog Zavoda za zaštitu prirode (RZZP), treba da učestvuje upravljač zaštićenog prirodnog dobra, kao i Ministarstvo zaštite životne sredine (što sada nije slučaj). Pritom ostvariti supremaciju Zakona o zaštiti prirode nad Zakonom o planiranju i izgradnji, kada su u pitanju zaštićena prirodna područja. Obezbediti i suštinsko učešće lokalnih zajednica u procesu izdavanja uslova, mišljenja, saglasnosti i dozvola, koje se tiču MHE.

2. Treba što pre ukinuti delove uredbe o podsticajima proizvodnje OIE koji se odnose na MHE, jer ona unosi nedopustive disparitete i podstiče izgradnju i onih MHE koje najčešće nisu ni obnovljiv, ni ekološki poželjan vid energije.

Većina zemalja je pristupila preispitivanju svih povlašćenih tarifa, neke su donele moratorijum na njihovu primenu, a neke su ih potpuno ukinule, čak i sa retroaktivnim delovanjem.

3. Revizija projekata i analiza uticaja na okruženje može se poveravati samo kompetentnim neutralnim organizacijama (sada ih bira sam investitor), a ne onim koje su se već ‘specijalizirale’ za izradu pozitivnih revizija i mišljenja.

Analize uticaja treba da budu obavezne za sve MHE, bez obzira na instalisanu snagu, jer se često dešava da MHE i manjih snaga imaju veoma nepovoljne uticaje na okruženje, pošto se nalaze u ekološki i socijalno veoma osetljivom, ranjivom okruženju.

4. Treba izmeniti metodiku za određivanje uslove za obezbeđivanje ekološkog protoka nizvodno od vodozahvata (pogrešno nazvanog ‘biološki minimum’), jer su propisane veličine (10% od prosečnog protoka) nedovoljne, pa se već i samim izborom tog projektnog uslova pretpostavlja ekološka destrukcija vodotoka, najdragocenijih hidrografskih i ekoloških ‘kapilara’ zemlja.

Već postoje deonice vodotoka od po 10-km koja su potpuno ostale bez ikakvog protoka u malovodnim periodima, jer se celokupni protok usmerava u cevovod koji vodi ka MHE. Treba pojačati inspekcijski nadzor, jer se pokazalo da se u praksi investitori ne pridržavaju ni tih blagih propisanih uslova o ekološkom protoku, tako da je na brojnim područjima, čak i onim zakonski zaštićenim, izvršeno nedopustivo razaranje vodenih i priobalnih ekosistema i osiromašenje biodiverziteta, a poremećeni su i lanci ishrane i dragocenih ekosistema na znatno širim prostorima.

5. Striktno spovesti zakonski mehanizam poštovanja hijerarhije prostorno-planskih dokumenta.

Javlja se praksa da se davanjem dozvola za MHE na lokalnom nivou onemogućava realizacija mnogo značajnijih akumulacionih objekata na tom potezu reke, onih koji postoje u prostornim planovima višeg reda. Drastičan je slučaj gornjeg toka Ibra na kome se odlukom opštine menja rešenje iz Prostornog plana Srbije (koje ima karakter zakona). Izgradnjom kaskade MHE na tom potezu bila bi onemogućena izgradnja veoma važne akumulacije Ribarići, jedne od onih od kojih će zavisiti pouzdanost snabdevanje vodom nekih delova zapadne Srbije.

6. U skladu se svim navedenim činjenicama treba preispitati sve do sada izdate dozvole za građenje MHE sa dugačkim cevovodima, u cilju utvrđivanja zakonitosti sprovedenih procedura.

Zabrinjava praksa da upravni sudovi donose rešenja o poništavanju opravdanih zabrana građenja ekološki, socijalno, a često i bezbednosno nepoželjnih i opasnih objekata.

7. Začuđuje odluka državnih organa da nov Katastar MHE radi strana firma, kojoj je Srbija u tom pogledu ’terra incognita’.

Pri tome se zaboravlja da je voda kritični, strateški resurs država. Oni to rade nepovezano sa drugim planskim dokumentima, onim koji se odnose na zaštitu izvorišta snabdevanja vodom naselja i objekte sistema zaštite od poplava. Strane firme za svoje saradnike u Srbiji ne retko odaberu ljude po svom nahođenju, često bez ikakvih iskustava i znanja o uklapanju hidrotehničkih objekata u ekološko i drugo okruženje. Obezbediti valjanu javnu raspravu u procesu usvajanja budućeg Katastra MHE pre njegovog usvajanja, uz obavezu obezbeđenja podataka iz monitoringa životne sredine izgrađenih MHE.

8. Zabrinjava činjenica da postoji opasnost da se opravdano odbojan stav javnosti prema nekim drastično nepovoljnim rešenjima MHE sa dugim cevovodnim dovodima, prenese i na brojne MHE čija je izgradnja opravdana po svim osnovama, kao i na potencijalne srednje i veće hidroelektrane pribranskih tipove, one koje se najčešće nalaze u osnovnim koritima reka, ili se radi o akumulacijama u gornjim delovima slivova.

Svi ti planirani, za Srbiju neophodni objekti, uneti u prostorne planove, pravilnim projektovanjem mogu se ne samo veoma skladno uklopiti u okruženje, već se njima mogu, uz odgovarajuće upravljanje, poboljšavati ekološki uslovi u rekama, pre svega kroz smanjenje povodanja i poboljšavanje režima malih voda.

9. Ovaj stav AINS nikako se ne sme uopštavati kao stav protiv svih MHE.

Postoje brojna mesta u višenamenskim hidrotehničkim sistemima na kojima su MHE poželjne i gde se odlično uklapaju u okruženje: ispusti za ekološke i vodoprivredne protoke na branama, mesta u sistemima pod pritiskom na kojima se realizacijom MHE na najbolji način regulišu pritisci u sistemu, mesta denivelacija u kanalskim sistemima, pribranske MHE u sistemima raznih namena, itd.

Ovo mišljenje treba shvatiti kao upozorenje da je vrlo stihijska i nekontrolisana izgradnja MHE sa dugačkim cevovodima već nanela velike štete ekološkom i socijalnom okruženju, i da bi nastavljanje takve prakse nanelo velike štete Srbiji, ne samo u ekološkom pogledu, već i na širem razvojnom planu. Uništavanjem vodnih ekoloških potencijala uništava se ključan razvojni resurs za razvoj naselja u brdsko-planiskim područjima, kroz razvoj ekološkog i seoskog turizma, u vidu stabilnog i profitabilnog ‘porodičnog posla’. Iskustvo u svetu, a u novije vreme i kod nas, pokazuje da je to jedan od najpogodnijih, najprofitabilnijih načina da se stabilizuju socijalne i ekonomske prilike u takvim naseljima i stvore uslovi za njihov nesmetan razvoj.