Hrvatska objavila predlog investicija za 650 miliona evra prihoda od emisija

Na javnu raspravu je upućen plan korišćenja prihoda Hrvatske iz aukcija dozvola za emisije gasova s efektom staklene bašte za petogodišnji period zaključno sa 2030. godinom. Država računa na ukupno 650 miliona evra. Namenjeni su za zelenu tranziciju i održivi razvoj, uključujući niskougljenične tehnologije za industriju i poljoprivredu i smanjenje energetskog siromaštva.

Ministarka zaštite okoliša i zelene tranzicije Marija Vučković predstavila je plan korišćenja finansijskih sredstava od prodaje emisionih jedinica putem aukcija u Hrvatskoj za razdoblje od 2026. do 2030. godine, jedan od ključnih strateških dokumenata u području klimatske politike. Istakla je da država prvi put sistemski raspodeljuje ove prihode, iz Sistema za trgovanje emisijama Evropske unije (EU ETS).

„Trgovanje emisijama CO₂ jedan je od najučinkovitijih mehanizama za smanjenje emisija stakleničkih plinova na razini Europske unije, a istodobno omogućuje i značajne prihode koje ćemo u cijelosti usmjeriti u zelenu tranziciju i održivi razvoj. Ovih 650 milijuna eura ulagat ćemo u daljnju dekarbonizaciju te u uvođenje niskougljičnih tehnologija i inovacija u industriji, poljoprivredi i drugim gospodarskim sektorima, kao i u mjere za smanjenje energetskog siromaštva te smanjenje troškova za građane i poduzetnike“, izjavila je ministarka.

Najveća stavka je javni prevoz

Vučković je dodala da je poseban naglasak na razvoju zelene privrede bez gubitka radnih mesta, a da će najznačajnija ulaganja biti u javni prevoz, kako bi se smanjile saobraćajne gužve i emisije štetnih gasova.

„Kroz mjere energetske obnove, uključujući ugradnju dizalica topline te solarnih panela u kućanstvima i javnim institucijama, dodatno ćemo smanjiti energetsko siromaštvo i povećati učinkovitost javnog sektora“, naglasila je Vučković, dodavši kako će ulaganja u upravljanje otpadom i električna vozila doprineti čistijem vazduhu, većoj energetskoj nezavisnosti i konkurentnijoj privredi.

U planu su toplotne pumpe za domaćinstva i institucije kao i programi za upravljanje otpadom

Kazala je i da je značajan deo za sektore izvan EU ETS-a uključujući zgradarstvo, poljoprivredu, upravljanje otpadom i mala i srednja preduzeća, kao i mere prilagođavanja klimatskim promenama te zaštitu ekosistema.

Objasnila je da je plan usklađen s postojećim aktivnostima poput korišćenja sredstava iz Modernizacionog i Inovacionog fonda EU, kao i sa hrvatskim Socijalnim plan za klimatsku politiku, čiji je nacrt dostavljen Evropskoj komisiji.

Sredstva idu gde su najpotrebnija

Plan je stavljen na javnu raspravu, saopštilo je ministarstvo.

„Danas govorimo o jednom od ključnih instrumenata zelene tranzicije – prihodima od emisijskih jedinica, koji predstavljaju jedan od najvažnijih izvora financiranja našeg fonda“, rekao je direktor Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost (FZOEU) Luka Balen. Sredstva će biti usmerena tamo gde je najpotrebnije – u energetsku obnovu zgrada, solarne elektrane, podsticaje za korišćenje obnovljivih izvora energije, e-mobilnost, dekarbonizaciju industrije i prilagođavanje klimatskim promenama i njihovo ublažavanje, poručio je.

Taj zvaničnik je napomenuo da je fond kroz svoje programe obnovio 38.000 porodičnih kuća i sufinansirao više od 15.000 sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije, uglavnom fotonaponskih. Sledeći poziv, vredan 38 miliona evra, ima za cilj jačanje otpornosti građana na energetsku krizu i ubrzanje zelene tranzicije, rekao je Balen.