Akuo jača zamah u Jugoistočnoj Evropi nakon vlasničke transformacije

Energetska kriza apostrofira neophodnost obnovljivih izvora energije za očuvanje energetske bezbednosti, pored klimatskih ciljeva i konkurentnosti, izjavio je za portal Balkan Green Energy News Brino Bansason, generalni direktor kompanije Akuo, uoči svog prvog javnog nastupa u regionu – na Beogradskom energetskom forumu. Nakon što ju je preuzeo Ardian i uz strateško izoštravanje fokusa, ostala je posvećena Jugoistočnoj Evropi, istakao je. Akuo, koji je među prvima prepoznao potencijal ovog regiona i lansirao investicije, razvija nekoliko velikih projekata na Zapadnom Balkanu.

Brino Bansason (Bruno Bensasson) je preuzeo kormilo kompanije Akuo prošle godine, kada je globalna privatna investiciona kuća Ardian preuzela ovog nezavisnog proizvođača obnovljive energije sa sedištem u Francuskoj. On je sa sobom doneo iskustvo sa visokih rukovodećih pozicija u gigantima zelene energije kao što su Engie i EDF Renewables.

Akuov operativni portfolio dostigao je 1,7 gigavata širom sveta, dok je još 400 megavata u fazi izgradnje. Bansason je u intervjuu otkrio da očekuje da se realizacija ubrza, s obzirom na 10 gigavata projekata u razvoju. Dodao je da kompanija teži da do 2030. dostigne kapacitet od pet gigavata na mreži. Širi svoje aktivnosti u Jugoistočnoj Evropi, sa predstojećim investicijama u Srbiji, Severnoj Makedoniji, na Kosovu*, u Crnoj Gori i Grčkoj. Kompanija u regionu razvija projekte zelene energije od 1,3 gigavata u zbiru, a dominiraju solarni parkovi i vetroelektrane.

Akuo je srebrni sponzor Beogradskog energetskog foruma

Generalni direktor Brino Bansason je među najvažnijim govornicima na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2026, koji se održava 11. i 12. maja. Akuo je srebrni sponzor ovog događaja, kojeg organizuje Balkan Green Energy News.

„Biće mi to prvi put na ovakvoj konferenciji u regionu. Od ranije imam nekog iskustva iz kompanija Engie i EDF, posebno u Grčkoj, ali manje u ostatku Balkana. Ovo je veoma obećavajuće područje za nas. Zadovoljstvo je otkrivati nove zemlje i kulturu. I ovde se osećam kao Evropljanin, bilo da je to unutar ili van Evropske unije, i srećan sam što sa kompanijom Akuo mogu da doprinesem energetskoj tranziciji regiona“, rekao je Bansason.

Lekcije iz još jedne energetske krize

Rat u Persijskom zalivu i oko njega ugrožava energetsku stabilnost širom sveta, a kraj mu se ne nazire.

Na pitanje o daljem kursu Evrope, Akuov čelnik je istakao strateški značaj obnovljivih izvora energije za energetsku bezbednost. Napomenuo je da se na taj način koriste lokalni resursi koji smanjuju zavisnost od uvoza nafte i gasa i volatilnost njihovih cena, povrh borbe protiv klimatskih promena. Štaviše, zelena energija postaje sve konkurentnija.

„To je alarm, a i nije prvi. Nadam se da će se čuti glasno i jasno. Redovno otkrivamo i ponovo shvatamo da zavisimo od nafte i gasa, da cena može otići u bilo kom smeru, da možemo trpeti zbog veoma visokih cena, pa čak i zbog nestašice. Nadam se da šok neće trajati predugo i biti previše težak, ali nakon njega moramo izvući zaključke i pouke“, naglasio je Bansason.

To bi podrazumevalo javnu politiku i posvećenost, a Akuo je deo rešenja, rekao je. Bansason je dodao da je cilj kompanije da obezbedi električnu energiju koja nije dobijena iz fosilnih goriva, i to po najboljoj ceni i uz najmanji trošak za sistem, domaćinstva, preduzeća i industriju.

Izoštravanje fokusa u tehnologijama, geografskom pokrivanju, uz mnogo više finansijske moći

Akuo u Ardianovom okrilju ima mnogo jače finansijske sposobnosti. Matična investiciona kompanija širom sveta za svoje klijente upravlja kapitalom vrednim 190 milijardi evra u zbiru.

Novi Akuo se drži kontinuiteta, uključujući napore za izoštravanje fokusa koji datiraju još od pre akvizicije, objasnio je Bansason. U tehnološkom smislu, kompanija je sada isključivo proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora, dok je ranije pravila i jedan deo opreme.

Povukla se iz segmenata biomase i geotermalne energije, koncentrišući svoj delokrug na solarnu energiju, vetroelektrane na kopnu i baterije za skladištenje energije. Kada je reč o geografiji, kompanija se fokusira na određene evropske i zemlje Severne i Južne Amerike.

Akuo smatra Balkan veoma obećavajućim

Prošla je već decenija otkad je Akuo zauzeo neke od prvih značajnih pozicija na Balkanu.

„To je veoma obećavajući region Evrope i mi definitivno želimo da damo svoj doprinos. Francuska čini 25 odsto našeg portfolija, tu je Portugal, a na istoku Poljska. Ipak, želim da se oslanjam na više stubova. Na Balkanu imamo još projekata: u Srbiji, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji. Sjajno je što naše timove čine lokalci. Oni blisko sarađuju sa vlastima i kompanijama“, naglasio je Bansason.

Akuo ima vetroelektrane Ogorje u Hrvatskoj i Krnovo u Crnoj Gori, i hidroelektranee u Bugarskoj.

U Grčkoj kompanija upravlja fotonaponskim sistemima. Akuo je upravo potpisao memorandum o razumevanju sa kompanijama Jasper Wind i AirEnergy o ulasku u njihov konzorcijum koji razvija šest projekata vetroelektrana. Reč je o 145 megavata na lokacijama u oblasti Ftiotida u oblasti Centralne Grčke.

Bruno Bansason bio deo delegacije Francuske u minuloj poseti predsednika Emanuela Makrona toj zemlji.

Kompanija namerava da kod Štipa instalira solarni park of 300 megavata sa baterijama

U Srbiji, Akuo razvija projekat vetroelektrane Bela Anta 2, poznat i kao Matrix Power. Ovaj projekat je osvojio tržišnu premiju na aukciji za energiju iz obnovljivih izvora. Drugi projekat je Bašaid, za 85 megavata. Traži se način za plasman na tržište, bilo u Srbiji ili u nekoj susednoj zemlji, otkrio je Bansason. Akuo je prošao u drugi krug tendera za vetroelektrane na Kosovu*. Projekat je poznat pod nazivom Çiçavica – Čičavica.

Kompanija namerava da u Severnoj Makedoniji izgradi solarni park od 300 megavata sa baterijskim sistemom za skladištenje energije (BESS). Bio bi najveći na Zapadnom Balkanu. Lokacija je u blizini Štipa, na mestu koje je ranije bilo predviđeno za teretni aerodrom. Ovaj poduhvat se zove Stipion ili Ostro.

„Imamo dobre odnose sa vlastima u tim zemljama i nadamo se da možemo razviti ove projekte po predviđenim rokovima. Kao što sam rekao, tranzicija iz uglja ili gasa ne dolazi bez određenih javnih obaveza. Radimo sa vladama na pronalaženju najprikladnijeg mehanizma. Za nas je važno imati dobar mehanizam koji daje predvidljivost, poštuje interese svake strane i u skladu je sa lokalnim zakonodavstvom. A napredujemo dobro“, rekao je Akuov generalni direktor.

Jugoistočna Evropa ima dodatni potencijal u plutajućim solarnim elektranama

Bansason je podsetio na pionirsku ulogu kompanije na Zapadnom Balkanu i u Evropi. Izrazio je optimizam u pogledu uvođenja pojedinih novih tehnologija u regionu i ukazao na mogućnost prvog projekta plutajuće solarne elektrane, u Crnoj Gori, gde je Akuo u oktobru potpisao memorandum o razumevanju za postrojenje od 36 megavata.

Kompanija je takođe napredovala u na polju agrosolara, rekao je Bansason i dodao da ova dva koncepta imaju mnogo smisla na određenim mestima, tamo gde nedostaje zemljišta.

„Veoma podržavam agrovoltaiku. Radimo mnogo na tome i vidimo to kao način da dođemo do zemljišta i u korist proizvodnje energije i poljoprivredne proizvodnje. Dobijate zaštitu od vrućine, grada i mraza, jer su temperatura i vlažnost malo drugačiji ispod panela. Predložili smo plutajuću solarnu elektranu u Crnoj Gori i napredujemo. Moramo to pažljivo da sagledamo. Ima svoje prednosti, ali i svoju složenost, svoje troškove. Dakle, pitanje je ravnoteže“, izjavio je.

Velik udeo fosilnih goriva je velik prostor za rast za obnovljive izvore

Upitan o prednostima Zapadnog Balkana iz ugla jednog od glavnih investitora u obnovljive izvore energije, Bansason je istakao potencijal energije sunca i vetra. Osim toga, oslonac na fosilna goriva je ostao snažan, uz relativno visoke cene. Odatle proizilazi potreba za ekspanziju energije iz obnovljivih izvora energije, radi postepenog odbacivanja uglja i gasa, napomenuo je.

Tenderi za državnu podršku omogućavaju predvidljivost i daju siguran put za plasman na tržište

„Takođe, tu su tenderi u okviru mehanizama javne podrške. Mi cenimo dugoročne ugovore. Tenderi nam pružaju predvidljivost. Oni nam daju siguran put za plasman na tržištu, za prodaju električne energije koju ćemo proizvoditi na duge staze. Alternativa je da idete na spot tržište, koje je veoma likvidno i volatilno. Veoma je teško prihvatiti takav rizik na 30 godina. Ili morate da nađete korporativni ugovor o otkupu električne energije (PPA). Međutim, ne nailazite na baš mnogo ljudi koji su spremni da otkupljuju struju na veoma dug rok. Pa su tenderi veoma dobri“, razjasnio je Bansason.

CBAM otežava proizvodnju električne energije na Zapadnom Balkanu

Deo priče u vezi s uskim grlima je malo složeniji. Bansason je naglasio da širenje energije iz obnovljivih izvora mora biti praćeno investicijama u mrežu, i ukazao na ulogu operatora prenosnog i distributivnog sistema – TSO-ova odnosno DSO-ova. To obuhvata i postupak izdavanje dozvola.

„Kada govorimo o preprekama, moramo pomenuti Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, koji je u potpunosti implementiran početkom ove godine. On ima jedan razumljiv efekat zbog svoje svrhe, ali je veoma nezgodno što, umesto da favorizuje proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, on je otežava, a ovo posebno primećujemo u Srbiji. To je dovelo do pada cena električne energije na spot tržištu, što koči investicije“, podvukao je prvi čovek kompanije Akuo.

Srbija bi mogla da uvede sistem naplate emisija ugljenika. Ili, ukoliko bi se ta zemlja pridružila Evropskoj uniji, pomenutog uticaja CBAM-a uopšte ne bi bilo, po Bansasonovim rečima.

„Imali bismo odgovarajuću cenu ugljen-dioksida uračunatu u cene električne energije. Bez poreza. Industrija na Zapadnom Balkanu ne bi trpela ni zbog kakvog prekograničnog mehanizma. Sada, čak i ukoliko neko ima električnu energiju iz obnovljivih izvora, na primer u Srbiji, nema naplate na ime emisija CO2. Naprotiv, ovaj mehanizam za ugljenik samo komplikuje tržište“, smatra.