Ember: Nedovoljan kapacitet elektromreže preti da ugrozi energetsku bezbednost EU

Dok Evropska unija nastoji da poveća proizvodnju zelene energije kako bi unapredila energetsku bzbednost, njene elektroenergetske mreže nemaju dovoljan kapacitet da priključe nova postrojenja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, niti za zadovolje rast potražnje. Najmanje 120 GW planiranih projekata u EU je pod znakom pitanja zbog ograničenja na mreži, a rešenje leži u promeni administrativnih procedura i optimizaciji mreža, navodi se u analizi istraživačkog centra Ember.

U mnogim zemljama EU razvoj mreže ne prati tempo energetske tranzicije, što je dovelo do toga da veliki broj projekata obnovljivih izvora energije čeka na priključenje, navodi Ember, uz napomenu da zemlje koje očekuju najviše novih kapaciteta solara i vetra ujedno imaju i najmanje pripremljene mreže.

Istovremeno, industrijski objekti suočavaju se sa višegodišnjim kašnjenjima u obezbeđivanju električne energije potrebne za proširenje proizvodnje, dok investitori u data centre sve više premeštaju projekte u regione sa pouzdanijim i bržim priključenjem na mrežu, navodi se u izveštaju.

Na strani proizvodnje električne energije, postoji jaz od 120 GW između planiranog rasta kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine i raspoloživog kapaciteta mreže. Ovo se odnosi na 20 zemalja koje su dostavile podatke, ali je ta brojka je verovatno i veća, budući da to ne uključuje zemlje poput Nemačke i Italije, navodi istraživački centar.

Polovina zemalja koje dostavljaju podatke nema kapacitet potreban za priključenje novih elektrana, pri čemu je najveći manjak kapaciteta zabeležen u Austriji, Bugarskoj, Letoniji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Slovačkoj.

U 17 zemalja, više od dve trećine vetroelektrana i velikih solarnih elektrana planiranih do 2030. godine izloženo je riziku odlaganja priključenja na mrežu.

Ograničenost mreže mogla bi uticati na 1,5 miliona projekata krovnog solara u domaćinstvima

U segmentu domaćinstava, oko 1,5 miliona projekata krovnog solara, ukupne snage 16 GW, moglo bi se suočiti sa kašnjenjem u priključenju, jer polovina zemalja koje dostavljaju podatke nema dovoljan kapacitet mreže da podrži očekivani rast malih solarnih instalacija do 2030. godine.

Od zemalja koje pokriva Balkan Green Energy News, Slovenija se suočava sa najvećim rizikom za projekte krovnog solara u domaćinstvima, pri čemu bi 32% ukupnog broja domaćinstava moglo osetiti posledice nedovoljnog kapaciteta mreže. U Sloveniji se očekuje oko 300.000 projekata krovnog solara u domaćinstvima do 2030. godine, ali njena mreža nema kapacitet da ih priključi, navodi se u izveštaju.

U Grčkoj je situacija potpuno drugačija. Tamo se očekuje da će više od 800.000 domaćinstava instalirati krovne solarne sisteme do 2030. godine, a mreža ima kapacitet da svi budu priključeni. Slično je i u Hrvatskoj, gde je moguće priključiti svih 200.000 planiranih projekata.

Ember takođe napominje da na ove cifre treba dodati skoro 700 GW kapaciteta obnovljivih izvora koji čekaju na red za priključenje na mrežu u osam zemalja koje dostavljaju podatke.

Većina distributivnih mreža spremna je da podrži elektrifikaciju domaćinstava, ali kapaciteti za novu potražnju industrije variraju

Kada je reč o potražnji za električnom energijom, šest od osam zemalja koje dostavljaju podatke ima dovoljan kapacitet mreže da omogući da do jedne trećine domaćinstava priključi toplotnu pumpu ili punjač za električna vozila. Međutim, domaćinstva u Poljskoj i Španiji suočila bi se sa značajnim ograničenjima u tom segmentu.

Što se tiče industrijske potražnje, raspoloživi kapacitet dovoljan je za priključenje velikih industrijskih postrojenja u četiri od sedam zemalja koje objavljuju podatke o kapacitetu mreže za prihvat novih potrošača. Međutim, tri zemlje prijavljuju da nemaju nimalo raspoloživog kapaciteta, a to su Austrija, Bugarska i Rumunija.

Optimizacijom bi se moglo omogućiti priključenje 140 GW do 185 GW kapaciteta obnovljivih izvora u Evropi

Da bi se otklonila ova uska grla, evropske zemlje treba što pre da reformišu administrativne procedure i optimizuju rad mreža pomoću “nemrežnih” rešenja (eng. non-wire solutions). Uvođenje takvih rešenja oslobodilo bi kapacitete kako za novu čistu energiju, tako i za nove vrste potrošača, poput data centara, navodi Ember.

Nemrežna rešenja, kao što su tehnologije za unapređenje mreže (eng. grid-enhancing technologies – GETs) i ugovori o fleksibilnom priključenju na mrežu (eng. non-firm connection agreements), mogla bi da omoguće priključenje između 140 GW i 185 GW kapaciteta širom Evrope, navodi Ember, pozivajući se na procene Međunarodne agencije za energetiku (IEA).