Evropa 2025. instalirala 19.1 gigavat iz vetra – EU zaostaje za svojim ciljevima

Nemačka je prošle godine učestvovala sa 30 odsto u evropskom rastu kapaciteta za 19.1 gigavat-sat. Turska ostaje najjača u Jugoistočnoj Evropi, sa 2,1 gigavatom u novoinstaliranim vetroelektranama 2025. godine – čime je dostigla ukupno 15,9 gigavata – i uz još 10,9 gigavata u pripremi za period do 2030. godine.

Evropa je 2025. instalirala 19,1 gigavata novih kapaciteta iz energije vetra, od čega Evropska unija čini 15,1 gigavata, navodi WindEurope u svom godišnjem izveštaju. Kapaciteti na kopnu imali su udeo od 90 procenata. Ukupna snaga vetra dostigla je 304 gigavata, od čega je 87 procenata na kopnu.

Kapacitet je u EU porastao na 246 gigavata, a 91 procenat je na kopnu. Inače, Evropa je 2025. demontirala 0,9 gigavata vetroelektrana, a pustila u rad dva gigavata na mestu takvih zastarelih i ugašenih vetrenjača. Stoga je neto povećanje kapaciteta zapravo iznosilo 18,2 gigavata.

Nemačka je imala udeo od 30 procenata u ukupnim instalacijama na nivou Evrope, odnosno 5,7 gigavata. U taj nivo je uključeno 503 megavata vetroelektrana na moru.

Energija vetra podmirila je 19 procenata potražnje za električnom energijom u EU, isto kao 2024. godine. Potražnja je bila na sličnom nivou, ostavši nešto ispod 2,5 petavat-sati. Ukupna proizvodnja iz vetra iznosila je 465 teravat-sati. To je pad od oko 10 teravat-sati na godišnjem planu, usled neuobičajeno nepovoljnih  uslova u prvom kvartalu.

Uprkos snažnom porastu kapaciteta, proizvodnja struje iz vetra u EU je iznosila nešto manje nego 2024.

Nemačka ima najveću snagu vetroelektrana u Evropi – 77,7 gigavata na kraju 2025. godine. Španija je druga, sa 33,2 gigavata, a odmah za njom je Velika Britanija, 32,9 gigavata. Celokupni španski kapacitet je na kopnu, dok je 50 procenata britanskih instalacija na moru. Zajedno sa Francuskom (26,4 gigavata), Švedskom (18,5) i Turskom (15,9 gigavata), čine 67 procenata ukupnog evropskog kapaciteta.

Evropa je na mrežu priključila 1,96 gigavata kapaciteta u vetroelektranama na vodi, što je najmanje od 2016. godine. „Ovo je delom posledica kašnjenja u izgradnji. Očekujemo efekat sustizanja 2026. godine“, navodi se u saopštenju.

Samo tri zemlje su proširile svoje flote na moru: Ujedinjeno Kraljevstvo (1,05 gigavata), Nemačka (503 megavata) i Francuska (408 megavata).

Turska je pustila u rad 2,1 gigavat, zauzevši drugo mesto kao zemlja po visini novih kapaciteta na kopnu. WindEurope očekuje da će ona izgraditi 10,9 gigavata kapaciteta vetroelektrana na kopnu do 2030. godine, čime će ukupna snaga dostići ogromnih 26,3 gigavata. Ova brojka je, očigledno, bez megavata koji bi u međuvremenu bili povučeni iz upotrebe, a takođe nema planiranih vetroparkova na moru.

Sa 15,9 gigavata na kraju decembra, Turska je šesta u celoj Evropi. Nasuprot tome, Ministarstvo energetike i prirodnih resursa ove zemlje upravo je saopštilo da je kapacitet na energiju vetra na kraju januara iznosio 14,9 gigavata.

Litvanija se takođe istakla, povećavši svoj ukupni kapacitet za 43 procenta na 2,54 gigavata.

Van der Straten: Dalje ruke od ustrojstva tržišta i EU ETS-a

Evropska industrija vetra se hvata ukoštac sa svojim izazovom, izjavila je generalna direktorka asocijacije WindEurope Tine van der Straten.

„Industrija je 2025. investirala 45 milijardi evra kako bi Evropu učinila konkurentnijom i bezbednijom. Ali političari koji razmišljaju da čačkaju po ustrojstvu tržišta električne energije Evropske unije i arhitekturi EU ETS-a [Sistema EU za trgovanje emisijama], direktno podrivaju ove investicije. Menjanje pravila igre u ovom trenutku bi bilo opraštanje od konkurentnosti i energetske bezbednosti”, istakla je.

Grčka iz vetroparkova pokrila 21 odsto potrošnje električne energije

Najveća dnevna proizvodnja u svim zemljama koje izveštaj obuhvata, 2,8 teravat-sati, zabeležena je 6. januara. To je bio ekvivalent 119 gigavata, to jest da 51 procenat instaliranih kapaciteta radi punim gasom čitav jedan dan.

Danska je ostala ubedljiva šampionka po udelu energije vetra u potrošnji, sa 50 procenata. Međutim, 2024. je dostigla 56 odsto, po prethodnom godišnjem izveštaju. Litvanija i Irska su sledeće, obe sa 33 procenta.

Što se tiče regiona koji prati Balkan Green Energy News, Grčka je na vrhu liste sa 21 odsto, a prati je Hrvatska, sa 17 procenata. Turska i Rumunija pokrivaju 11 procenata svoje potražnje iz vetra. Kipar i Bugarska su na po tri odsto.

Od Evrope se očekuje da se popne na 439 gigavata

Autori izveštaja prognoziraju da će u Evropi do 2030. godine biti izgrađeno još 151 gigavat, od čega bi 77 procenata bilo na kopnu, a u Evropskoj uniji 83 odsto. To znači da bi ukupna snaga u Evropi dostigla 439 gigavata. Kada se gleda EU, računa se na 112 gigavata pre kraja decenije. To podrazumeva 343 gigavata ukupno, ali je cilj ovog 27-članog trgovinskog bloka 425 gigavata.

Predviđa se da će Evropska unija na kraju decenije imati 343 gigavata, što znatno zaostaje za njenim ciljem od 425 gigavata

Prema istoj proceni, Evropska unija će ove godine dodati 19 gigavata, a ceo region se pojačava sa 25 gigavata.

Zanimljivo je da se očekuje da malecki Lihtenštajn ove godine instalira svoje prve vetroturbine, u zbiru 500 megavata, i ništa više pre kraja decenije.

WindEurope smatra da će 16 gigavata biti povučeno iz upotrebe u periodu zaključno sa 2030. godinom. Polovina obuhvaćenih vetroparkova bila bi modernizovana i nadomeštena sa novim pogonima od ukupno 17 gigavata. Preostalih osam gigavata bi bilo trajno uklonjeno. U proseku, zamena dotrajalih kapaciteta utrostručuje proizvodnju električne energije uz smanjenje broja turbina za oko trećinu, objasnili su autori.

Grčka, Rumunija ostaju najjače u Jugoistočnoj Evropi posle Turske

Grčka je prošle godine svoj kapacitet povećala za 340 megavata, na 5,7 gigavata. Putanja 2030. udara na 7,7 gigavata, mada je nacionalni cilj 8,9 gigavata.

Rumunija se uspela 330 megavata, na 3,5 gigavata. Ona je poslednja na spisku 18 evropskih zemalja koje drže više od po tri gigavata. Rumunija pre kraja decenije skače do 6,1 gigavata, što je jedan i po gigavat ispod cilja.

Srbija je 2025. u rad pustila vetroelektranu Kostolac, i većinu postrojenja Čibuk 2. S tih 199 megavata je stigla na 807 megavata. Za ovu zemlju se očekuje da deceniju zaključi na 1,3 gigavata više.

Slovenija, u kojoj je na mreži samo par vetroturbina, zasebnih, viđena je da 2028. počne da povećava kapacitet, a 2030. da bude na 110 megavata.

WindEurope je procenio da će Albanija ove godine pustiti svojih prvih 70 megavata u pogon, a na kraju posmatranog perioda imati 410 megavata.

Po aktuelnoj skali, Bosna i Hercegovina se skoro duplira, na 580 megavata. Kosovo* raste za 220 megavata na 360.

Za Crnu Goru je prognozirano još ukupno 200 megavata, ali samo ove i sledeće godine, da bi onda ostala na 310 megavata. Severna Makedonija raste za 420 megavata na 520.

Bugarska već više od jedne decenije nije uspela da instalira nijednu turbinu. Rast se nastavlja 2027, pa se kapacitet podiže 540 megavata do okončanja posmatranog perioda, na 1,22 gigavata i još deset megavata na moru.

Očekuje se da će Hrvatska ovu deceniju završiti sa 1,64 gigavata (sve na kopnu) iz vetra, u poređenju sa 1,26 gigavata na kraju prošle godine, kada je dodala samo 27 megavata. Kipar ostaje na aktuelnih 177 megavata.