Sedam sigurnih stvari u energetici u vremenu opšte nesigurnosti

Energetski sektor, kao i mnogi drugi, bori se sa mećavom neizvesnosti, što komplikuje rad kreatora politike, poslovnih lidera i investitora, poručio je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencija za energetiku.

Geopolitički preokreti opterećuju, ističe Fatih Birol, dugo uspostavljene odnose i preokreću duboko ukorenjene pretpostavke. Svetski indeks neizvesnosti, koji su osmislili ekonomisti iz MMF-a i Univerziteta Stanford, dostigao je neviđene nivoe poslednjih meseci, dodaje on.

Ipak, Birol smatra da i u vremenu promena, i dalje postoje neki važni trendovi koje se mogu identifikovati sa izvesnim poverenjem. Kao takvi, dodaje, mogu pomoći u donošenju odluka.

1. Svet je ušao u doba električne energije

Nafta i gas će se i dalje široko koristiti još mnogo godina, ali upotreba električne energije raste dvostruko brže od ukupne potražnje za energijom.

To je ključni energetski input za najdinamičnije delove globalne ekonomije – kao što su veštačka inteligencija, centri podataka (data centri) i visokotehnološka proizvodnja – i povećava svoj udeo u glavnim sektorima poput drumskog saobraćaja i grejanja kroz tehnologije kao što su električna vozila i toplotne pumpe.

Već danas, više od polovine investicija u globalni energetski sektor ide na električnu energiju.

2. Obnovljivi izvori energije će nastaviti da rastu

Uprkos nekim poteškoćama, u mnogim zemljama širom sveta, obnovljivi izvori energije zadovoljavaju veliki deo, ako ne i svu, rastuću potražnju za električnom energijom, često zato što su najkonkurentnija opcija.

Solarna energija prednjači, jer zemlje koje sve više pokreću potražnju za energijom, poput Indije, imaju veoma kvalitetne solarne resurse, ali su u igri i druge tehnologije, uključujući i nove koje se pojavljuju, poput geotermalne energije sledeće generacije.

3. Nuklearna energija se vraća

Nakon niza neuspeha u 2010-im, nuklearna energija je ponovo u usponu, pa je prošle godine proizvela više električne energije nego ikada pre.

Danas je u izgradnji više od 70 GW novih nuklearnih kapaciteta, što je jedan od najviših nivoa u poslednjih 30 godina.

Rastuća potražnja za električnom energijom iz data centara znači da se i tehnološke kompanije okreću nuklearnoj energiji, privučene njenim obećanjem niskih emisija i 24-časovnog snabdevanja električnom energijom.

4. Rizici po energetsku bezbednost se množe, posebno za kritične minerale

Tradicionalne opasnosti koje utiču na bezbednost snabdevanja naftom i gasom sada su praćene ranjivostima u drugim oblastima, uključujući bezbednost električne energije, što je istaknuto nedavnim velikim nestancima struje u Čileu i Španiji, i kritičnim mineralima.

Jedna zemlja, Kina, je dominantni proizvođač 19 od 20 strateških minerala vezanih za energiju, sa prosečnim tržišnim udelom od oko 70 odsto. Više od polovine ovih strateških minerala podleže nekom obliku kontrole izvoza.

Rastući rizici po energetsku bezbednost od klimatskih promena sada su takođe izvesni, što intenzivira potrebu da se energetski sistemi učine otpornijim na ekstremne vremenske događaje, kao i na sajber napade i druge zlonamerne aktivnosti usmerene na kritičnu infrastrukturu.

5. Države preuzimaju kontrolu

Kako se energija podiže na nivo pitanja ekonomske i nacionalne bezbednosti, vlade sve više intervenišu kako bi oblikovale kretanja, umesto da ih prepuste tržištu. Ovo je vidljivo u lancima snabdevanja energetskom tehnologijom, posebno za kritične minerale, jer zemlje nastoje da se suprotstave rizicima povezanim sa visokim tržišnim udelom Kine.

Trgovina naftom i gasom je takođe sve više podložna političkim razmatranjima i pregovorima između vlada – ili sankcijama.

6. Prelazimo na “tržište kupaca” za ključna goriva i tehnologije

Cene nafte su već pod pritiskom zbog relativno obilne ponude, a isto će se uskoro desiti i na tržištima prirodnog gasa, kako talas novih projekata za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) počinje sa radom.

Postoje i obilni proizvodni kapaciteti za baterije, solarne panele i druge tehnologije.
Ovi trendovi mogu koristiti uvoznicima goriva i tehnologije, ali ne bi trebalo da se previše zadovoljavaju: period obilja i potencijalno nižih cena mogao bi dovesti do smanjenja investicija u energetiku, sa implikacijama za naredne godine.

7. Novi igrači sve više pokreću globalne energetske trendove

Centar gravitacije na svetskim energetskim tržištima se pomera jer grupa zemalja u razvoju, predvođena Indijom i Jugoistočnom Azijom, a pridružile su im se zemlje Bliskog istoka, Latinske Amerike i Afrike, sve više oblikuje dinamiku energetskog tržišta.

Oni preuzimaju palicu od Kine, koja je činila više od polovine rasta globalne potražnje za naftom, gasom i električnom energijom od 2010. godine.

Uz to, nijedna druga zemlja sama po sebi neće se ni približiti repliciranju izvanredne energetske putanje Kine iz poslednjih decenija.

Pristup „sačekaj i vidi“ nije dobar

Na kraju, Fatih Birol skreće pažnju da usred današnjih previranja, fokusiranje samo na neizvesnosti može dovesti do neodlučnosti i paralize.

Pristup “sačekaj i vidi” u vezi sa energijom od strane vlada, kompanija i investitora rizikuje, dodaje, gomilanje problema za budućnost, s obzirom na svetsku žeđ za energijom i stalnu potrebu za investicijama.

„I dalje postoje neke sigurnosti na koje se donosioci odluka mogu osloniti: nemojmo ih izgubiti iz vida dok planiramo budućnost“, poručio je Birol.