Slovenija ponovo koristi prečicu da dostigne ciljeve za zelenu energiju

Slovenija će statističkim transferom kupiti od Hrvatske obnovljivu energiju kako bi ostvarila svoj cilj za korišćenje obnovljivih izvora energije u 2024. godini.

Statistički transfer je dozvoljen na nivou Evropske unije kako bi članice ostvarile svoje nacionalne ciljeve za obnovljivu energiju. Sloveniji će ovo biti četvrti put da koristi tu opciju u periodu 2020-2024. godine.

Od 2020. godine cilj od 25 odsto zelene energije u finalnoj potrošnji energije je dostignut samo 2023. godine. Manjak za 2024, kada je udeo bio 24,64 odsto, biće nadoknađen kupovinom 207 GWh od Hrvatske za 1,78 miliona evra ili 8,60 evra po MWh, preneo je portal Zurnal24.

Korist od nedostizanja cilja zasad su imali Česi i Hrvati

Slovenci su tako 2020. godine, Česima platili pet miliona evra za nedostajućih 465 MWh. Ista zemlja im je pomogla i 2021, a „usluga“ je koštala dva miliona evra za 208 MWh. Tada je Ministarstvo za infrastrukturu saopštilo da je dostizanje cilja bio uslov da zemlji ostanu dostupna sredstva iz Kohezionog fonda Evropske unije za period od 2021. do 2027.

Tada su stigle su ponude za statistički prenos udela od Finske, Estonije, Slovačke, Češke i Hrvatske.

Najveći ceh Slovenija je platila 2022. kada je Hrvatskoj za 1.193 MWh dala čak 10,8 miliona evra. Ukupno, od 2020. Česima i Hrvatima je plaćeno skoro 20 miliona evra.

Novac za statističke transfere dolazi iz fondova za podršku obnovljivih izvora energije, kojima upravlja Borzen, operator tržišta električne energije.

Problem može postati još veći jer će se nacionalni cilj povećati na 33 odsto od 2030. godine

Portal navodi da je nedostizanje cilja u 2024. Ministarstvo za životnu sredinu, klimu i prostorno planiranje objasnilo povećanom upotrebom fosilnih goriva. Ta potrošnja je bila skoro  1 TWh veća nego 2023. godine.

Ali, situacija bi mogla da bude još gora. Slovenija će se 2030. godine suočiti sa novim ciljem. Minimalni udeo utvrđen u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP) je 33 odsto.

To znači da bi udeo trebalo da se povećava za najmanje 1,6 procentnih poena godišnje u proseku tokom narednih pet godina.