Elektro Ljubljana izdala uslove za priključenje baterija snage 90 MW na distributivnu mrežu

Operator distributivnog sistema Elektro Ljubljana procenjuje da postoje zahtevi za priključenje baterijskih sistema za skladištenje energije snage oko 400 MW na distributivnu mrežu.

Slovenački operatori distributivne mreže, kako prenosi portal Naš stik, u poslednje vreme dobijaju sve više zahteva za priključenje baterija za skladištenje električne energije direktno na distributivne trafostanice. Inače, pet distributivnih kompanija prošle godine je po prvi put u određenim danima u prenosni sistem predalo više električne energije nego što su iz njega preuzele.

Matjaž Osvald, izvršni direktorom za rad i razvoj distributivne mreže u Elektro Ljubljani, kaže da su primetili povećano interesovanje investitora za direktno povezivanje baterija distributivne trafo-stance u letnjim mesecima.

Dosad su već izdali projektne uslove za 90 MW, a najmanje toliko zahteva čeka na obradu, naveo je Osvald.

Izdati projektni uslovi za baterije snage 90 MW

Neke od procena koje su uradili pokazuju da bi takvih aplikacija moglo biti još najmanje oko 300 MW, iako je zbog tehničkih ograničenja postojećih trafostanica mogućnost za priključenje mnogo manja.

Trafostanice na području Elektro Ljubljane su već preopterećene i ne dozvoljavaju dodatna priključenja većih uređaja. Osim toga nadogradnja ili izgradnja novih takvih postrojenja je, prema rečima Osvalda, takođe dugotrajan proces.

Trenutni rokovi isporuke samo za transformatore su duži od dve godine, dodaje on, i navodi da je dodatni problem nedostatak novca.

Prema rečima Osvalda, baterije bi se koristile za skladištenje energije iz solarnih elektrana, s tim da se pojavljuju tri tipa investitora. Prvi su oni koji žele da instaliraju baterije za pružanje sistemskih usluga za operatere sistema na evropskom tržištu ili za trgovinu električnom energijom.

Zahteve predaju tri vrste investitora

Druga i treća grupa žele da projekat dovedu do određene faze razvoja i onda ga prodaju – da kupe zemljište, pribave dozvole i instaliraju bateriju ili da samo kupe zemlju i pribave dozvole za skladištenje energije.

Osvalda posebno zabrinjava ideja da se baterije koriste samo za pružanje sistemskih usluga na budućem otvorenom evropskom tržištu.

U tom slučaju neće biti koristi za slovenačku distributivnu mrežu, ali mogu stvoriti određene probleme. Takva upotreba bi će zauzeti sve slobodne kapacitete priključenja u trafostanicama, što, sa sve većom elektrifikacijom, znači da operateri neće moći da zadovolje potrebe ostalih korisnika mreže, smatra Osvald.

Naravno, on priznaje da baterijska skladišta energije u distributivnoj mreži mogu biti veoma korisna za „peglanje“ vršnih opterećenja i smanjenje potrošnje.