Zeleni vodonik zbog nekonkurentnosti debelo zaostaje za ciljevima EU

Brojni istaknuti projekti za zeleni vodonik su u proteklih godinu dana otkazani, a velike kompanije su ublažile svoje ambicije u pogledu dekarbonizacije, istakla je Agencija Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER) u svom novom izveštaju. Ta tehnologija je četiri puta skuplja nego proizvodnja direktno od fosilnog gasa, parnim reformisanjem.

Investicije daleko zaostaju za ciljevima EU, pa čak i za zacrtanom potražnjom. S druge strane, ubrzavanje postojećih projekata bi izrazito promenilo sliku. Na tom planu, Evropska banka za vodonik je upravo raspisala poziv za treću aukciju.

Kapacitet elektrolizera u EU je prošle godine skočio 51 odsto na 308 megavata, a u oktobru 2025. je u izgradnji bilo 1,8 gigavata, sa očekivanim puštanjem u rad u roku od dve godine. Ove brojke su iz Izveštaja o praćenju evropskih tržišta vodonika 2025 European Hydrogen Markets – 2025 Monitoring Report, u izdanju Agencije EU za saradnju energetskih regulatora (ACER). Ona je podsetila da je zbir mnogo ispod putanje ka cilju za 2030, koji iznosi 40 gigavata, odnosno raspona od 48 do 58 gigavata iz planova država članica.

Inače, dok još neke baze podataka pokazuju slične podatke, Koalicija za obnovljivi vodonik (Renewable Hydrogen Coalition) je izračunala da je u pogonu već šest stotina megavata, mada „širom Evrope“, a ne samo u EU. U toj objavi stoji i da je u izgradnji tri gigavata.

Evropska strategija za vodonik je za kraj 2024. godine gađala šest gigavata.

Švedska, Nemačka u najjačoj ekspanziji

Švedska i Nemačka čine dve trećine kapaciteta u izgradnji (742 odnosno 414 megavata), saopštio je ACER. Pored toga, EWE je upravo obeležio početak izgradnje jednog elektrolizera od neverovatnih 320 megavata – većeg od svih trenutnih pogona zajedno koji prave zeleni iliti obnovljivi vodonik. Lokacija je u Emdenu, u Nemačkoj.

Dosad su ugovorene usporuke 270.000 tona obnovljivog vodonika proizvedenog na domaćem tržištu, a samo za to trebaju elektrolizeri od 3,7 gigavata u zbiru.

Nekoliko istaknutih projekata za vodonik je u poslednjih godinu dana otkazano, a velike kompanije su umanjile svoje ciljeve na polju dekarbonizacije. Važno je dodati da su svi postojeći projekti, od početne razrade do izgradnje i sa ciljem puštanja u rad 2030, zajedno na 62 gigavata. To je indikator potencijala ubrzavanja tih poduhvata.

Jedan elektrolizer u izgradnji u Nemačkoj će premašiti zbirni kapacitet celokupnog aktuelnog arsenala u EU

Što se tiče Jugoistočne Evrope, Rumunija za 2030. cilja na 2,1 gigavat kapaciteta u elektrolizerima. Hrvatska je zacrtala 0,1 do 1,3 gigavata, a ambicije ostalih zemalja su na po 0,1 do 0,2 gigavata.

Grčka je minulog oktobra bila jedina država članica u regionu u kojoj se išta gradilo, 50 megavata. U planu su interkonkcije između Grčke, Bugarske, Rumunije i Mađarske.

Citirajući Evropsku vodoničku opservatoriju (EHO), ACER je naveo da se Nemačka prošle godine povećala za 46 megavata. Zajedno sa Danskom (18 megavata) i Mađarskom (11 megavata), to je činilo 72 odsto ukupnog rasta.

Na kraju 2024. je samo šest fabrika imalo po više od 10 megavata, sa 90 megavata ukupno.

Sivi vodonik ostaje dominantan bez premca

Parno reformisanje metana (steam methane reforming) ostaje dominantna tehnologija proizvodnje. U EU čini 89 odsto ukupnog kapaciteta. Proizvod se kolokvijalno zove sivi vodonik.

Udeo elektrolitičkog vodonika – proizvedenog pomoću električne energije i to iz svih izvora, a ne samo obnovljivih – gotovo je zanemarljiv. Isto važi za plavi vodonik. Taj je takođe od fosilnog gasa, ali u postupak je uključeno hvatanje i skladištenje ugljenika, CCS.

Zeleni vodonik, jedno od takozvanih obnovljivih goriva nebiološkog porekla (RFNBO), košta oko osam evra po kilogramu, protiv tek nešto više od dva evra za kilo konvencionalnog, sivog vodonika.

Projekcije za cene LNG-a, dozvola za CO2 pogoduju vodoniku od fosilnih goriva

Projekcije za cene tečnog prirodnog gasa (LNG-a) i dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida pogoduju vodoniku od fosilnih goriva, barem na kratkoročnom planu, naglasili su autori izveštaja. U međuvremenu, usporenije uvođenje elektrolizera ograničava koristi od masovne proizvodnje. Tako je očekivano smanjenje kapitalnih troškova na sve dužem štapu.

Budući da su mu aktuelni troškovi proizvodnje procenjeni na nešto manje od tri evra po kilogramu, niskougljenični vodonik uz kojeg se oslobođeni CO2 zarobljava je konkurentniji nego obnovljivi vodonik. Ipak, tu ulaze dodatni troškovi, za prenos i skladištenje CO2, a oni su izuzetno neizvesni.

Za plavi vodonik je neophodno dugoročno ugovaranje gasa, što podrazumeva dalju zavisnost od fosilnih goriva

„Izgradnja infrastrukture za CO2 će verovatno doneti dodatne izazove. Štaviše, dugoročni ugovori o otkupu gasa, neophodni za takve projekte, mogli bi da zacementiraju zavisnost od fosilnih goriva i izloženost nestabilnosti cena na globalnom tržištu prirodnog gasa“, poručili su autori.

Po definiciji EU, niskougljenični vodonik je onaj kod čije su proizvodnje i korišćenja emisije 70 odsto niže nego od konvencionalnog, napravljenog od fosilnih goriva. U ovaj segment ulazi i elektroliza pogonjena strujom iz nuklearnih elektrana.

EU takođe računa da je vodonik iz prerade biogasa i biomase obnovljiv, ukoliko tehnologija odgovara standardu održivosti.

Troškovi snabdevanja električnom energijom, izuzev mrežarina, može da čini i do 50 odsto sravnjenih troškova obnovljivog vodonika. Pritom su varijacije po regionima EU izrazite. Područja bogata obnovljivim izvorima i sa jakom integracijom takvih postrojenja, na primer Španija, već pružaju konkurentne uslove za proizvodnju obnovljivog vodonika, stoji u dokumentu.

Električna energija čini 60 do 70 odsto troškova za obnovljivi vodonik

Koalicija za obnovljivi vodonik je saopštila da je kapacitet proizvodnje opreme (elektrolizera) u poslednjih par godina skočio, nakon što je dostigao jedan gigavat. Ta grupacija očekuje da će 2026. premašiti 15 gigavata.

Električna energija čini 60 do 70 procenata troškova obnovljivog vodonika, a takse i porezi iznose i 30 ili 40 procenata samih troškova na ime struje, piše u objavi. Koalicija je, pored toga, uputila apel za još podsticaja i unapređivanje pravnog okvira.

„Ukoliko budu uvedene odgovarajuće mere, članovi naše koalicije bi od 2026. do 2032. zajedno mogli da na mrežu stave projekte za proizvodnju obnovljivog vodonika od gotovo 18 gigavata“, navedeno je u deklaraciji.

Na istom planu, Evropska banka za vodonik je raspisala poziv na svoju treću aukciju za proizvodnju vodonika, ukupno vrednu 1,3 milijarde evra. U okviru segmenta aukcija kao usluge, Španija će izdvojiti još 415 miliona, a Nemačka takođe 1,3 milijarde evra.

Proces IF25 Hydrogen Auction je namenjen pružanju isplative podrške proizvodnji RFNBO vodonika ili elektrolitičkog niskougljeničnog vodonika. Mogu da se prijave i proizvođači vodonika za kupce u pomorskom ili avio-saobraćaju.

Navedeni poziv je deo paketa iz Inovacionog fonda od prihoda iz Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS). IF25 NZT je drugi od tri segmenta, namenjen za tehnologije pri čijoj se upotrebi ne ispuštaju gasovi s efektom staklene bašte, a uključuje i proizvodnju vodonika.