CBAM će ugroziti spajanje tržišta električne energije i sigurnost snabdevanja

Ukoliko se pravila prekogranične takse na CO2 za električnu energiju ne modifikuju, primena ovog mehanizma mogla bi da ugrozi integraciju evropskog tržišta električne energije i sigurnost snabdevanja, upozorio je briselski istraživački centar Bruegel. U slučaju članica Energetske zajednice taksa će onemogućiti spajanje njihovih tržišta električne energije sa tržištem Evropske unije.

Bruegel je analizirao uticaj primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) na električnu energiju zakazane za 1. januar 2026. godine. Takođe su predložili mere da se izbegnu problemi koji će se pojaviti, među kojima je i ukidanje ove takse na struju.

Da podsetimo, CBAM će se primenjivati na čelik, cement, gvožđe, aluminijum, đubriva, vodonik, električnu energiju, a takođe i na prekograničnu trgovinu električnom energijom.

“Uključivanje električne energije od januara 2026. godine rizikuje da potkopa integraciju evropskog tržišta električne energije i sigurnost snabdevanja energijom, dok su klimatske koristi nejasne. Odlaganje bi moglo biti deo konstruktivnog kompromisa u tekućoj reviziji regualtive koja uvodi CBAM”, napisali su autori analize Ben MekVilijams, Ruven Štube i Georg Zahman (Ben McWilliams, Rouven Stubbe and Georg Zachmann).

Ukrajina i Zapadni Balkan će se suočiti sa izvoznim taksama od 70-80 evra po MWh

Trgovinski partneri pogođeni CBAM-om na električnu energiju su Ujedinjeno Kraljevstvo, Maroko, Zapadni Balkan (Albanija, BiH, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), Ukrajina, Moldavija i Turska.

Prema analizi, Ukrajina i Zapadni Balkan će se suočiti sa taksama na izvoz od 70 do 80 evra po MWh. To će značajno smanjiti trgovinu sa EU, naglasili su autori.

Očekuje se da će izvoz električne energije iz Ukrajine u EU pasti za više od 60 odsto u odnosu na nivo u scenariju bez CBAM-a ili sa 6 TWh na 2,5 TWh, dodali su oni.

Dodatne trgovinske barijere na istočnim granicama EU usporile bi, takođe, integraciju tržišta električne energije.

Izvoz solarne energije iz Grčke u druge zemlje EU takođe bi mogao biti pogođen CBAM-om

“Pad prosečnih cena električne energije, niže cene za energiju iz obnovljivih izvorai povećana volatilnost cena takođe bi smanjili podsticaje za ulaganje u obnovljive resurse u ovim zemljama. Uz to, Zapadni Balkan je važan tranzitni region za trgovinu električnom energijom unutar Evrope. Tako bi izvoz solarne energije iz Grčke u druge zemlje EU, na primer, mogao biti pogođen CBAM-om“, navodi se u analizi.

Autori su naglasili da je integracija zemalja Energetske zajednice u unutrašnje energetsko tržište EU strateški važnije od rešavanja problema seljenja proizvodnje iz EU u zemlje gde oporezivanja CO2 nema ili je mnogo slabije (carbon leakage). Dugoročno gledano važnije je i od klimatske perspektive, poručila su trojica analitičara.

Nije jasno da li će primena CBAM-a na trgovinu električnom energijom doneti rezultate

Podsetili su da je svrha CBAM-a smanjenje rizika od seljenja proizvodnje iz EU, kao i podsticanje trećih zemalja da primene domaće cene ugljenika.

“Međutim, nije jasno da li će primena CBAM-a, kako je trenutno osmišljen, na trgovinu električnom energijom doneti rezultate na bilo kom frontu”, rekli su autori.

Naveli su i dva razloga zašto argument “carbon leakage” u sektoru električne energije problematičan. Besplatne dozvole izdate proizvođačima električne energije u okviru Sistema za trgovinu emisijama EU (EU ETS) već su postepeno ukinute 2013. godine, što govori da Evropska komisija ne smatra električnu energiju sektorom sa ozbiljnim rizikom od ovog fenomena.

Važeći zakon o CBAM-u nije dovoljno jasan

Drugo, trenutni zakon o CBAM-u nije dovoljno jasan. Naime, ukoliko se ne primene, uzgred, veoma teško primenjivi zahtevi, Uredba (EU) 2023/956, kojom je uspostavljen CBAM, uvodi primenu podrazumevanih vrednosti emisija ugljenika (default carbon emission values).

Rezultat je da se te vrednosti izračunavaju prema prosečnom CO2 intenzitetu električne energije proizvedene iz fosilnih goriva u poslednjih pet godina. To je problematično jer se električna energija obično izvozi kada su cene u jednoj mreži niže nego u drugoj, što se obično dešava kada je proizvodnja obnovljivih izvora energije visoka, navodi se u analizi.

To je problematično i zato što se elektroenergetski sistemi razvijaju, pa se proizvodnja iz fosilnih goriva smanjuje, a iz obnovljivih izvora raste.

Spajanje tržišta električne energije zemalja Energetske zajednice sa EU je malo verovatno pre 2028.

U vezi sa namerom CBAM-a da podstakne treće zemlje da uvedu cene ugljenika, autori su rekli da prve informacije ukazuju na neke rezultate.

Međutim, kako su objasnili, izuzeće od CBAM-a za elektroenergetske sektore trećih zemalja dostupno pod određenim uslovima, uključuje spajanje tržišta električne energije sa EU i uvođenje sistema za trgovinu emisijama sa ekvivalentnom cenom kao i EU ETS do 2030.

CBAM počinje da važi u januaru 2026. godine, a spajanje tržišta električne energije zemalja Energetske zajednice sa EU je malo verovatno pre 2028. godine, što znači da se izuzeće za električnu energiju ne može obezbediti do početka primene prema trenutnim pravilima, naglašava se u analizi.

Ukidanje je najbolje rešenje

Autori su istakli da su potencijalni dobici od uključivanja električne energije u CBAM ograničeni u poređenju sa lomovima koje će stvoriti. Predložili su EU da sledi primer Velike Britanije, koja ne planira da uključi električnu energiju u sopstveni CBAM, i da zato izbaci struju iz svog CBAM-a.

Ako se to ne uradi, oni predlažu tri poteza: revizija izračunavanja podrazumevanih vrednosti emisija ugljenika, odlaganje primene do 2028. godine i dodatnu analizu rizika od fenomena carbon leakage u sektoru električne energije.

Kod podrazumevanih emisija CO2 predlažu da se petogodišnji prosečni intenzitet CO2 zameni prosečnim faktorima emisija mreže izračunatim na satnoj ili 15-minutnoj osnovi, na osnovu podataka Evropske mreže operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSO-E) i nacionalnih operatora prenosnog sistema.

Primena CBAM-a na električnu energiju trebalo bi da se odloži do 2028. godine kako bi se izbegli poremećaji u trgovini električnom energijom i kako bi se dalo više vremena za uvođenje nacionalnih sistema oporezivanja CO2 i spajanje tržišta električne energije, zaključili su autori analize.