Srbija usvojila zakone o porezima na emisije i uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

Prvog januara u Srbiji počinje primena Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Oba bi iznosila četiri evra po toni ekvivalenta CO2. Prvi je odgovor na Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, kojeg je uvela Evropska unija, a potonji je njegov ekvivalent. Ipak, za sprovođenje je još potrebno nekoliko podzakonskih akata.

Narodna skupština Srbije je izglasala Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Nije prihvaćen nijedan opozicioni amandman.

Evropska unija uvoznicima električne energije, cementa, gvožđa i čelika, aluminijuma, vodonika i đubriva iz trećih zemalja počinje 1. januara da naplaćuje CBAM taksu na ugljen-dioksid. Ukoliko u zemlji porekla postoji takav sistem i EU ga je priznala, umanjiće navedeni prekogranični namet za plaćenu nadoknadu.

Domaći porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte je odgovor Srbije na taj mehanizam, a onim na uvoz je počela da uspostavlja odgovarajući sistem na svojoj teritoriji. Oba iznose četiri evra po toni ekvivalenta CO2, gde pokrivaju i azot-suboksid (N2O) i perfluorougljenike (PFC-ove).

Svrha zakona je da smanje zagađenje, unaprede energetsku efikasnost i obezbede ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu, stoji u obrazloženju.

Početak primene oba zakona predviđen za 1. januar, kada u EU počinje naplata CBAM-a

Prvi porez je za velike industrijske emitere u sektorima cementa, đubriva, gvožđa i čelika, aluminijuma i električne energije. Primena oba zakona u Srbiji počinje 1. januara, isto kao za CBAM. Ipak, za njihovo sprovođenje je potrebno i nekoliko podzakonskih akata.

Zamišljeno je da se CBAM taksa svake godine uvećava dok se 2034. ne izjednači sa cenama dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte iz Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS).

Inače, EU planira da mehanizam proširi i na druge segmente obuhvaćene EU ETS-om.

Porez na emisije iz uvoza ne uključuje električnu energiju

Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda ne uključuje električnu energiju, zbog tehničkih ograničenja i još uvek nedefinisane precizne metodologije za oporezivanje.

Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda obuhvata samo subjekte koji uvoze najmanje pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje

Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije, kao što je i u EU. Obaveza se odnosi samo na one koji uvoze najmanje pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje.

Vlada se za porez umesto ETS opredelila jer „sistem trgovanja emisijama zahteva razvijenu institucionalnu infrastrukturu i tržišne mehanizme koji trenutno nisu u potpunosti uspostavljeni“, stoji u pratećem dokumentu.

Godišnji uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda iznosi približno 3,5 miliona tona.

Porez na CO2 je za ograničeni broj većih proizvođača

Zakon o porezu na CO2 se primenjuje na one koji su dužni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja. Reč je prevashodno o velikim i srednjim društvima. Te dozvole je dobilo pedeset kompanija, za 92 svoja pogona. One prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i dostavljaju ih Ministarstvu zaštite životne sredine.

Proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma i električne energije uzrokuje preko 57 odsto emisija u Srbiji i preko 90 procenata u okviru nacionalnog sistema monitoringa i izveštavanja.

Umanjenje poreza velikim proizvođačima električne energije koji ulažu u dekarbonizaciju

Obvezniku čija je pretežna delatnost proizvodnja električne energije i koji je u prethodnom poreskom periodu od te delatnosti ostvario najmanje 80 odsto ukupnih prihoda priznaje se pravo na poreski kredit u iznosu od 20 procenata iznosa sredstava koje je uložio u mere dekarbonizacije, piše u zakonu.

To umanjenje ne može da premaši 80 odsto poreske obaveze. Navedene mere propisuje vlada.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte predviđa i podsticaje za obveznike za finansiranje zelenih projekata, pravednu tranziciju i zaštitu ugroženih domaćinstava

Dalje, obveznici mogu da ostvare pravo na podsticaje, koji se dodeljuju iz državnog budžeta, radi finansiranja klimatske i energetske transformacije investiranjem u razvoj obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, inovativne niskougljenične tehnologije, dekarbonizaciju industrije, zelenu gradnju u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja, kao i podršku pravednoj tranziciji i zaštiti ugroženih domaćinstava.