Gde su pare za cevi stare: Polekol pokrenuo kampanju za obnovu vodovodne infrastrukture

Pravo na vodu i Polekol su pozvali građane da popune formular o problemima vodosnabdevanja, pošalju ga kao peticiju svojoj lokalnoj samoupravi i zatraže da se u lokalnom budžetu izdvoji novac za sistem vodosnabdevanja.

Klimatske promene u Srbiji izazivaju sve ekstremnije oscilacije u količini vode – od ogromnih padavina koje izazivaju poplave do suša, koje su iz godine u godinu sve češće i duže. Klimatske promene slabe sigurnost vodosnabdevanja. Ali na teritorijama pojedinih lokalnih samouprava neki stanovnici uopšte nemaju pristup mreži, a drugde su česti kvarovi na vodovodnoj mreži ili je pritisak nedovoljan.

Kako ističu u Organizaciji za političku ekologiju Polekol, čak četvrtina stanovništva u Srbiji svakog dana živi sa nesigurnim vodosnabdevanjem, što utiče na zdravlje, troškove domaćinstva i osnovni osećaj dostojanstva.

Pravo na vodu i Polekol pokrenuli su inicijativu pod nazivom Gde su pare za cevi stare

Samo u prošloj godini, Polekol je zabeležio nestašice vode u 65 naseljenih mesta zbog restrikcija, kvarova na mreži i nedostatka vode na izvorima.

Inicijativa Pravo na vodu i Polekol pokrenuli su inicijativu pod nazivom Gde su pare za cevi stare. U okviru kampanje, svaki građanin popunjavanjem formulara može da generiše peticiju usmerenu na problem sa vodosnabdevanjem koji ga lično pogađa i da je automatski pošalje svojoj lokalnoj samoupravi.

Na ovaj način, bez komplikovanih procedura i odlazaka na pisarnicu, građani mogu da zatraže izgradnju mreže, rekonstrukciju ili zamenu cevi, kao i stabilnije i sigurnije vodosnabdevanje u svojoj ulici ili naselju.

Čak 50 odsto zahvaćene vode ne stigne do česme

Lokalne samouprave su odgovorne za sanaciju vodovodne infrastrukture, kao njeni vlasnici, ali često nemaju dovoljno sredstava da se izbore sa ovim problemom. U nekim mestima čak 50 odsto zahvaćene vode ne stigne do česme jer iscuri kroz bušne i zastarele cevi. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine postavila je cilj da se gubici svedu na 25 odsto, što je međunarodno prihvatljiv prag.

Kako ističu u Polekolu, svaka poslata inicijativa stvara pritisak na vlast da prioritizuje ulaganja u vodovod i da ih izdvoji u budžetu za 2026. godinu.

„Ako želite pijaću vodu koja ne nestaje, mrežu koja ne puca i cevi koje ne prete zdravlju, pridružite se. Promena počinje time što ćemo svi zajedno pitati ono što je najlogičnije i najpravednije pitanje danas: Gde su pare za cevi stare?!“, poručuje Polekol.