Foto: Balkan Green Energy News
U šestoj epizodi podkasta Razgovori o energetskoj tranziciji, domaćin Danko Kalkan iz konsultanske kompanije E&Y ugostio je Aleksandra Kiša, direktora firme Token Invest d.o.o. Govorio je o inovativnom modelu finansiranja u sektoru obnovljivih izvora energije – tokenizaciji. Kiš je finansijski ekspert sa više od 25 godina iskustva u bankarstvu i finansijama i vođa tokenizacije u okviru projekta SunCarlito, koji je pionirski projekat finansiranja i kompletne izgradnje solarne elektrane.
Ideja o novom modelu finansiranja Kišu je pala na pamet 2021, u doba korone, jer je te godine u Srbiji donet Zakon o digitalnoj imovini. Razmišljajući o inovativnim modelima i alternativama koje postoje na tržištu, a nisu vezane za tradicionalni bankarski sektor, došao je na ideju da ponudi opciju tokenizacije u obnovljivim izvorima energije. „Podrazumeva zajedničko ulaganje, u kom veća grupa ljudi može da napravi svoju solarnu elektranu, koja je većeg kapaciteta, i samim tim mogu da ostvare bolju zaradu ili bolji prinos, sa sredstvima koja su do tada uglavnom držali u banci“, kaže Kiš.
U procesu tokenizacije projekta, kao i kod bilo kog poslovanja, polazi se od biznis modela, odnosno od prihoda i rashoda. Kiš ističe da su poslednjih godina solarne elektrane veoma atraktivne, što zbog cene struje, što zbog cene investicije, koja je sve niža.
Sama tokenizacija ne zahteva veliku infrastrukturu. To je vrlo jednostavan onlajn model, u kom se putem vebsajta vrši ponuda tokena široj publici.
Kada je u pitanju solarna elektrana, nakon pribavljanja zemljišta, dozvola za izgradnju i procene vrednosti projekta definiše se vrednost tokena, na primer 100 evra ili 1.000 evra. Konačno, sledi formiranje tehničkog rešenja koje omogućava predstavljanje projekta.
„Potrebno je odobrenje belog papira od strane Komisije za hartije od vrednosti. Beli papir je dokument u kom treba napisati šta je projekat, koji su benefiti i šta dobija neko ko kupi token. Sam token je zakonski regulisan, kao stvar u koju možeš da staviš različita prava. Tako da, recimo, možeš da staviš pravo na prodaju tokena ili pravo na kamatu od tokena. Nakon odobrenja ovog dokumenta, ti si spreman da ponudiš tržištu tokenizovan, realan poslovni model“, objasnio je Kiš.
Obezbeđivanje sredstava bez bankarskih kredita
Model tokenizacije nudi alternativu sadašnim uvreženim bankarskim kreditima. Zakon o digitalnoj imovini pruža pravni okvir za ovu oblast. Definiše šta je digitalni token, načine na koje se on izdaje, kome se može izdati i definiše okvir u kojem izdavalac tokena vodi svoj poslovni model. Zakon je definisao obavezu izdavanja takozvanog belog papira za projekte vrednosti od 50.000 evra do tri miliona evra. Za projekte vrednosti preko tri miliona nije moguće izdati vrednost tokena.
Beli papir je obavezan za projekte vrednosti od 50.000 evra do tri miliona evra
„To je jedno od ograničenja koja smo primetili na tržištu, pogotovo za velike projekte kojima bi više odgovaralo, recimo, pet miliona. Druga stvar koja je veliki manjak naše regulative u odnosu na regulative koje postoje u Evropi i u svetu, jeste da u pravo vlasnika tokena nije moguće staviti vlasništvo. To znači da ne možeš da garantuješ vlasniku tokena da će biti vlasnik neke jedinice u fizičkom smislu, poput zemljišta ili dela solarne elektrane, na način na koji to reguliše Zakon o privrednim društvima“, kazao je Kiš.
Veći rizik i veća dobit
Na Kalkanovo pitanje kako investitor, neko ko je kupio pet tokena i uložio 500 evra, može biti zaštićen, odnosno siguran da njegova investicija neće propasti, Kiš odgovara da je to kao i kod svih drugih vidova alternativnih investicionih fondova i da oni ne nude direktnu zaštitu, odnosno da nose viši nivo rizika.
„Najznačajniju ulogu ima Komisija za hartije od vrednosti. Oni pročitaju beli papir i ukoliko nisu sa njim saglasni, ukoliko postoje rizici, oni ga ni ne odobre. Ali ako ga odobre, to znači da je investitor dovoljno garantovao da projekat može da se izvede“, naglašava Kiš.
U slučaju propasti projekta, beli papir je ugovor na osnovu kog se traži namirenje
Postoji i zaštita na osnovu vlasništva tokena, zakona i belog papira. U slučaju propasti projekta, postoji mogućnost pokretanja sudskog postupka za naknadu štete.
Beli papir sadrži sve informacije o biznis modelu, planu investicije, poslovanju i načinima raspolaganja tokenom. U slučaju da dođe do spora, to je ugovor na osnovu kog se traži namirenje.
Kiš ističe da se tokenima može trgovati, ali da Srbija trenutno nema oformljenu berzu za tu trgovinu, te je trgovina moguća van berze, na vanberzanskom tržištu. „Ukoliko pronađeš nekoga ko hoće da kupi tvoje tokene, potrebno je da se to lice registruje na platformi, dobije zeleno svetlo da može da kupi token, i onda vi izvršite transakciju. Ključno je da platforma razume ko je vlasnik tokena, kako bi znala kome da plati kamatu“, pojasnio je.
U tokene najviše investiraju mladi pojedinci
Na početku svakog projekta tokenizacije odlučuje se ko je ciljna publika. SunCarlito je za svoju izabrao fizička i pravna lica, uključujuči preduzetnike, rezidente Srbije.
Kiš objašnjava da se u toku pisanja belog papira može proširiti opseg publike, ali da to usložnjava proces. Svaki rezident koji kupi SunCarlito token dobija fiksan bruto iznos od šest odsto godišnje.
Token donosi godišnji prinos od šest odsto
„Kupio si 30 tokena u vrednosti od 15.000 evra. Investirali smo, otvorili smo solarnu elektranu. Tebi ide godišnja bruto vrednost od šest odsto, znači 900 evra. Mi kao firma imamo obavezu da platimo porez za tebe. To je na isti način regulisano kao i kamata od štednje. I ti u svom novčaniku za godinu dana dobijaš 765 evra po srednjem kursu na datum uplate“, naveo je Kiš kao primer.
Kiš je naveo da trenutno ne postoje poreske olakšice za pojedinačne investitore. Jedan od modela koji predlaže zakonodavcu jeste da se pruži mogućnost kompanijama da kupe token i poklone ga zaposlenima kao nagradu za rad i zasluge. Na taj način sklopilo bi se trojstvo između poslodavca, radnika i zakonodavca, gde bi zakonodavac to omogućio kroz neku poresku olakšicu. Trenutno ovo ne postoji, te 15 odsto zarade ide na porez.
Nakon pet godina od ulaganja, ulagač dobija trećinu glavnice, drugu trećinu posle deset, a ostatak po isteku 15 godina. Pored fiksne bruto kamate, fiksna je i vrednost evra. Transakcijom se kupuje token po srednjem kursu i isplate se vrše po srednjem kursu. Takođe, solarna elektrana prodaje struju koja je indeksirana u evrima, tako da valutni rizik ne postoji.
Pravna lica najverovatnije ne razumeju mehanizam do kraja
Analizirajući sadašnje projekte, Kiš napominje da najveću grupu investitora čine fizička lica i to pretežno mlađi ljudi. Po njegovom mišljenju, pravna lica najverovatnije ne razumeju mehanizam do kraja, iako u ovom slučaju imaju drugačiji tretman poreza i dobijaju veći iznos kamate, jer porez rešavaju kroz svoj bilans.
„Fizička lica dominiraju. Dominiraju mlađe kategorije publike, ljudi koji razumeju šta je digitalni MetaMask novčanik, koji razumeju zašto je obavljena tokenizacija nekog projekta i šta njime želi da se postigne. To nije samo prinos na uložena sredstva, koji je bitan, nego i šira slika. Da je to obnovljiv izvor energije, da je to proizvodnja zelene energije“, naglašava Kiš.
Ocenio je da je edukacija važna i da je ovaj potkast jedan od vidova proširenja svesti ljudi o alternativnim vidovima investicija. „U budućnosti ćemo na dlanu, preko telefona, imati veliki broj direktnih investicija, koje će plaćati višu kamatnu stopu, tako da naše viškove novca iz banke možemo na jednostavan način uložiti“, predviđa Kiš.
Tokenizacija omogućava da projekti pronađu zainteresovane investitore i entuzijaste
Razgovarajući o prednostima ovog sistema, Kiš je istakao da u poređenju sa tradicionalnim modelima ulaganja, kao što su štednja u banci ili kupovina nekretnina, ovaj sistem se ističe demokratičnošću i pristupačnošću. „Svako može onlajn da uloži sredstva direktno u projekat koji želi da podrži, uz stabilan povraćaj od oko šest posto“, kazao je.
Kiš objašnjava da je model zasnovan na blokčejn tehnologiji, koja obezbeđuje jednostavne, sigurne i jeftinije transakcije od klasičnog poslovanja na berzi.
Posebna vrednost tokenizacije je što omogućava da projekti koji inače ne bi zaživeli pronađu podršku entuzijaste koji veruju u zelene i inovativne ideje i spremni su da rizikuju da bi dobili veći povrat, ističe.
Tokeni su uz to pristupačni, jer je minimalna investicija često svega 100 ili 200 evra, što ovaj model čini otvorenim za širu javnost.
Ovakav pristup mogu da iskoriste i lokalne zajednice – bilo da kupuju tokene i tako ulažu u postojeće projekte, ili da pokrenu sopstveni. Suština je da nisu ograničeni, već je sve stvar inicijative i volje da se model iskoristi za lokalne potrebe, po Kišovom mišljenju.
Token nije isto što i kriptovaluta
SunCarlito je svoj token razvio na mreži Base L2 Ethereum, koja je u vlasništvu američke kompanije Coinbase. To je naprednija tehnologija od mreža na kojima su do sada izdavani tokeni u Srbiji, objašnjava Kiš i dodaje da su njene Glavne prednosti brzina, sigurnost i efikasnost transakcija, što je posebno važno za one koji se razumeju u kriptoindustriju.
U poređenju s drugim rešenjima, procesi su jednostavniji i jeftiniji, a sistem je bezbedniji zahvaljujući naprednoj zaštiti i činjenici da stoji iza njega pouzdana, globalno priznata institucija, istakao je Kiš.
Digitalni token nema elemente valute
Digitalni token koristi blokčejn tehnologiju, ali nema elemente valute – s njim se ne može plaćati kao s kriptovalutom. Kada se predaje beli papir, Narodna banka prvo utvrđuje da li token ima karakter valute. Ako nema, projekat dobija odobrenje.
Drugim rečima, to jeste kriptovani elektronski zapis, ali ne može se falsifikovati niti zloupotrebiti.
Što se tiče bezbednosti ulaganja, ona je višeslojna. Postoji digitalna zaštita, ali i osiguranje samih solarnih elektrana. Ako dođe do štete, osiguravajuća kuća nadoknađuje gubitke. U belom papiru se detaljno objašnjavaju svi mogući rizici i načini reagovanja.
Upitan da li tokenizacija nudi mogućnost za ubrzanje energetske tranzicije, Kiš je podvukao da je SunCarlito krenuo sa projektom od 2,2 megavata i da tu neće stati. Po njegovim rečima, pokretači tog projekta veruju da je onlajn pristup tokenima koji nude adekvatan povrat interesantan za kupovinu.
„Uzimajući u obzir trenutne mogućnosti ovog tehnološkog modela, on nudi više opcija za bržu izgradnju obnovljivih izvora energije na teritoriji Republike Srbije, jednostavno jer sredstva nisu više ograničena na fondove ili banke, nego svi mi kolektivno možemo da budemo učesnici energetske tranzicije“, kaže Kiš.
Mogu se tokenizovati projekti od tri do pet megavata
Što se tiče veličine projekata koji na ovaj način mogu biti realizovani, Kiš objašnjava da je, po srpskom zakonu, maksimalni iznos za tokenizovane projekte tri miliona evra te da to znači da je optimalno raditi projekte od tri do pet megavata. „Međutim, tokenizacija nije ograničena samo na Srbiju. Moguće je izdavanje tokena i u drugim jurisdikcijama koje nemaju ta ograničenja, pa se sredstva mogu preneti u Srbiju i realizovati projekti većeg obima. Na taj način, tehnologija može da se primeni globalno, čak i ako domaći propisi postavljaju granice“, dodao je.
Kiš veruje da tokenizacija nudi mogućnost ubrzanja energetske tranzicije. „Na primer, ako se pojavi token koji je zasnovan na vrednosti struje, a ne na fiksnom iznosu povratka, i desi se da struja poskupi, investitor dobija više para. To će sigurno privući veći broj investitora da kupe token. A ti kao kreator projekta brzo dobijaš sredstva s kojim možeš da sprovedeš svoj projekt“.
Podkast se realizuje uz podršku Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.