Energetska zajednica: Primena CBAM-a sve bliža, a Zapadni Balkan još uvek daleko od izuzeća

Manje od tri meseca je preostalo do pune primene prekogranične takse Evropske unije na ugljen-dioksid, a nijedna od ugovornih strana Energetske zajednice ne ispunjava uslove za izuzeće u segmentu električne energije. Međutim, u svom godišnjem izveštaju o spremnosti ugovornih strana za primenu Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), Energetska zajednica navodi da napori za ispunjavanje tih kriterijuma dobijaju na zamahu, pri čemu Srbija, Moldavija, Severna Makedonija i Crna Gora prednjače u spajanju tržišta struje sa EU, a skoro sve ugovorne strane planiraju oporezivanje emisija CO2.

Ovo ukazuje na sve veću spremnost da se CBAM iskoristi kao podstrek za jaču integraciju regionalnog energetskog tržišta i dekarbonizaciju, navodi se u godišnjem izveštaju Energetske zajednice Praćenje pripremljenosti za CBAM 2025 (2025 CBAM Readiness Tracker).

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski smatra da napredak koji je prepoznat u ovogodišnjem izveštaju pokazuje da CBAM može da pokrene, a ne obeshrabri regionalnu saradnju u energetskoj tranziciji. „CBAM treba da služi kao most ka EU, a ne kao prepreka,“ izjavio je.

Lorkovski: CBAM treba da služi kao most ka EU

Počev od 1. januara 2026. godine, EU će naplaćivati taksu na emisije CO2 koje potiču od robe uvezene iz zemalja koje nemaju ekvivalentan sistem oporezivanja emisija. Pored električne energije, CBAM će obuhvatiti cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo i vodonik.

Najveća izloženost CBAM-u je za uvoz iz Srbije

Prema procenama zasnovanim na podacima iz 2024. godine, ukupan trošak evropskih uvoznika električne energije po osnovu CBAM-a mogao bi dostići oko 1,17 milijardi evra godišnje. Uvoz iz Srbije u tome ima najveći udeo, i to 612,5 miliona evra godišnje, a slede Severna Makedonija sa oko 200 miliona evra, Crna Gora sa 190 miliona evra i Bosna i Hercegovina sa 158 miliona evra. Izloženost Moldavije je svega oko šest miliona evra, dok Albanija, koja skoro svu struju proizvodi iz obnovljivih izvora, ne bi pravila troškove vezane za CBAM, navodi se u izveštaju.

Prosečni iznosi troškova CBAM-a po megavat-satu procenjuju se na 33,14 evra za Moldaviju, 59,71 evra za Severnu Makedoniju, 62,45 evra za Crnu Goru, 66,71 evra za Srbiju i 73,37 evra za Bosnu i Hercegovinu.

Kriterijumi za izuzeće od CBAM-a za električnu energiju uključuju integraciju tržišta sa EU i uvođenje sistema oporezivanja CO2. Takođe je potrebno usvojiti propise EU o energetici, električnoj energiji, životnoj sredini i konkurenciji, povećati udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu kako bi se uskladio sa ciljevima EU za 2030. godinu, obavezati se na dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine i dostaviti uniji odgovarajuću mapu puta, kao i sprovesti mere za sprečavanje indirektnog uvoza električne energije iz zemalja koje nisu usklađene sa CBAM-om.

Napredak kod smanjenja emisija, obnovljivih izvora i spajanja tržišta

Izveštaj pokazuje je da je tokom 2024. godine nivo emisija pri proizvodnji struje smanjen prosečno za 11%. Takođe, kapacitet obnovljivih izvora, bez velikih hidroelektrana, skočio je između 2020. i 2024. godine, sa 2 GW na 5,1 GW. Za ovaj rast su gotovo u potpunosti zaslužne solarne elektrane i vetroparkovi, u oba slučaja potpomognuti aukcijama za energiju iz obnovljivih izvora.

Kada je u pitanju integracija tržišta električne energije, nijedna ugovorna strana nije završila spajanje tržišta sa EU. Međutim, Srbija, Moldavija, Severna Makedonija i Crna Gora se približavaju „tački bez povratka,“ tj. potpunom usvajanju propisa EU relevantnih za spajanje tržišta, navodi se u izveštaju Energetske zajednice.

Energetska tranzicija u ugovornim stranama Energetske zajednice i opipljiva je i merljiva, naveo je za Balkan Green Energy News šef odseka za Zeleni dogovor u Sekretarijatu Energetske zajednice Adam Cveč.

„I ugljenična intenzivnost proizvodnje električne energije i privrednog učinka nastavljaju da padaju, a uvođenje obnovljive energije se ubrzava putem aukcija. Ovaj napredak odražava jasnu posvećnost evropskim ciljevima za dekarbonizaciju i stvara temelj za dublju integraciju tržišta energenata i dugoročnu klimatsku neutralnost“, naglasio je.

Sekretarijat ostaje posvećen tome da obezbedi da se ovaj proces nastavi glatko, bez prepreka koje je bi nastale zbog mogućih neplaniranih efekata CBAM-a, kazao je Cveč.

Iako nijedna od ugovornih strana još nije uvela instrument za oporezivanje CO2 za električnu energiju, skoro sve su izložile planove za uspostavljanje takvog sistema u skladu sa svojim specifičnostima.

„To je presudan korak ka usklađivanju sa okvirom EU za naplatu na ime emisija ugljenika uređenog CBAM-om. Uvođenje sistemâ merenja, izveštavanja i verifikacije širom regiona omogućava implementaciju i demonstrira sve veću pripremljenost i kredibilnost, iako su rokovi i dalje tesni, a izazovi ostaju“, izjavio je Cveč.

Planirani modeli su taksa na CO2, sistem trgovine emisijama (ETS) i kombinacija ta dva

Mogući modeli su porez odnosno taksa na CO2, sistem trgovine emisijama (ETS) i hibridna varijanta. Jedina ugovorna strana koja nema planove za oprezivanje emisija CO2 je Kosovo*, navodi se u izveštaju.

Sve ugovorne strane su zaključile sporazume o primeni zakonodavstva EU u oblasti energetike, električne energije (uključujući obnovljive izvore), životne sredine i konkurencije. U svakoj od njih, uvođenje zakona o obnovljivim izvorima energije je ili u toku ili pokazuje vidljiv napredak.

Nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije uključila klimatske ciljeve EU za 2050. godinu u nacionalno zakonodavstvo

S druge strane, Ukrajina i Moldavija su jedine koje su uključile cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine u nacionalno zakonodavstvo, dok nijedna od ugovornih strana nije dostavila odgovarajuću mapu puta.

Još jedan zahtev kojeg nijedna još nije ispunila jeste uspostavljanje sistema za sprečavanje indirektnog uvoza električne energije u EU iz trećih zemalja ili teritorija koje ne ispunjavaju kriterijume za izuzeće od CBAM-a za električnu energiju, stoji u izveštaju.