Promene energetske politike u SAD će samo marginalno uticati na globalnu energetsku tranziciju

Promene u energetskoj politici u Sjedinjenim Američkim Državama koje je uvela administracija predsednika Donalda Trampa imaće samo marginalan uticaj na globalnu energetsku tranziciju, zaključak je najnovijeg izveštaja Energy Transition Outlook, koji je izradio DNV.

Norveška konsultantska firma DNV je u tradicionalnom izveštaju Energy Transition Outlook, 9. po redu, istakla da najave o potrošnji energije za potrebe veštačke inteligencije deluje alarmantno, ali da prognoze govore da će ostati ispod potrošnje u sektorima punjenja električnih vozila (EV) i hlađenja zgrada.

„Godišnji Izveštaj o energetskoj tranziciji DNV-a dosledno predviđa prelazak sa današnjeg odnosa fosilnih/nefosilnih goriva od 80/20 odsto na odnos 50/50 do 2050. godine. To je i dalje naša prognoza ove godine. Iako su neki aspekti tranzicije ubrzani i brzo napreduju, drugi su pogođeni turbulencijama i odloženi su. Sve to dovodi do neznatno sporije tranzicije nego što je naša prognoza bila prošle godine“ rekao je izvršni direktor DNV-a Remi Eriksen.

Kina nastavlja da postavlja rekorde u izgradnji obnovljivih izvora energije sa 390 GW solarnih elektrana (56 odsto udela u novim globalnim kapacitetima) i 86 GW vetroelektrana (60 odsto udela) koji se očekuje da će biti instalirani ove godine.

Kina takođe podstiče tranziciju u ostatku sveta svojim izvozom čiste tehnologije.

U međuvremenu, Evropa nastoji da uravnoteži svoju klimatsku akciju sa svojom konkurentnošću, navodi se u izveštaju.

Kontinent ima sporiji uspeh sa sektorima koje je teže dekarbonizovati, ali izgradnja elektrana na obnovljive izvore energije ostaje relativno snažna.

U ostatku sveta, većina zemalja prihvata konkurentne kineske tehnologije, sa međugodišnjim rastom instalacija od oko 25 odsto, pokazuju podaci.

Eriksen je rekao da je jeftina obnovljiva energija, u kombinaciji sa skladištenjem energije u sve jeftinijim baterijama, nezaustavljiva sila.

„Predviđamo da će solarna energija – i sa i bez skladištenja – i vetar činiti 32 odsto globalnog energetskog miksa do 2030. godine. Očekujemo ponovni porast vetroelektrana na moru do 2030. godine, tako da će varijabilni obnovljivi izvori energije obezbediti više od 50 odsto potrebne električne energije do 2040. godine“ izjavio je on.

Solarna energija čini deset odsto selektrične energije proizvedene širom sveta danas, a DNV predviđa da će to biti 20 odsto 2029. i 40 odsto 2045. godine.

Svi obnovljivi izvori energije će dostići 65 odsto u globalnom miksu električne energije do 2040. godine.

Potrošnja energije veštačke inteligencije smanjiće se usled efekata efikasnosti

Eriksen je naveo da rastuća potražnja za energijom iz data centara veštačke inteligencije dodatno opterećuje već preopterećene mreže, posebno u Severnoj Americi.

Analiza DNV-a pokazuje da će rast potražnje za energijom veštačke inteligencije verovatno postati linearniji tokom vremena. I, nadmašiće ga, na primer, potražnja za punjenjem električnih vozila i hlađenjem, bez obzira sto ce se usluge veštačke inteligencije povećavati.

Glavni razlog je rastuća efikasnost u AI sektor u, navodi DNV.

Tako će potrošnja energije veštačke inteligencije do 2040. godine biti samo tri odsto globalne potrošnje električne energije. Potrošnja energije u data centrima će se upetostručiti do 2040. godine, što će izjednačiti pet odsto ukupne globalne potrošnje. Ali, udeo veštačke inteligencije bi bio tri odsto, a preostalih dva odsto su data centri opšte namene.

Izveštaj navodi velike regionalne varijacije – veštačka inteligencija je najveći pokretač rasta potrošnje električne energije u Severnoj Americi, u poređenju sa punjenjem električnih vozila u Evropi i električnim vozilima i hlađenjem u Kini i Indiji.

Po prvi put, ovogodišnja analiza se proteže na 2060.

U izveštaju se navodi da je svet ove godine dostigao prekretnicu od više od 50 miliona električnih vozila na putevima. Većina njih – 60 odsto, nalazi se u Kini, dok je u Evropi 21 odsto, a u Severnoj Americi 13 odsto.

Tačka preokreta – kada će električna vozila preći 50 odsto globalne prodaje novih putničkih vozila – biće dostignuta 2032. godine, predviđa se u izveštaju.

Po prvi put, ovogodišnja analiza se proteže na 2060. godinu kako bi odrazila kontinuiranu transformaciju energetskog sistema nakon 2050. godine. U izveštaju se podseća da je sada sasvim jasno da svet neće dostići nulte neto emisije do 2050. godine, što znači da će zagrevanje preći 1,5 stepeni Celzijusa.

Dekarbonizacija energetskog miksa je nezaustavljiva, ali prespora, što stvara ozbiljne rizike za buduće generacije, zaključio je Eriksen.