Kako se menjaju tokovi energije – slovenačke distribucije se pretvaraju u proizvođače struje

Prvog i drugog maja ove godine pet slovenačkih distributivnih kompanija po prvi put je u prenosni sistem predalo više električne energije nego što su iz njega preuzele. Naravno, te promene stvaraju i izazove operatorima distributivnih mreža, ali i pokazuju suštinu energetske tranzicije.

Tokom prva dva dana maja okolnosti su, istina, bile specifične, piše slovenački Naš stik. Vreme je bilo vedro i ne previše vruće, a solarne elektrane povezane na distributivnu mrežu proizvodile su skoro punim kapacitetom.

Industrija nije radila zbog praznika, a dosta građana je bilo van kuće, pa je potrošnja električne energije iz prenosne mreže drastično pala, dostigavši samo 150 MW između 12-13 sati. Tokom zime najveća potrošnja dostiže oko 2.200 MW.

Reverzibilna hidroelektrana Avče radila je punim kapacitetom

Reverzibilna hidroelektrana Avče radila je punim kapacitetom i preuzimala 157 MW iz prenosne mreže. UKupno sve slovenačke kompanije za distribuciju električne energije prenosile su više energije u prenosnu mrežu nego što su primale iz nje.

Elektro Ljubljana i Elektro Primorska su primale energiju iz prenosne mreže, ali su je isporučivale Elektro Maribor, Elektro Celje i Elektro Gorenjska u velikim količinama pa je ukupna suma bila negativna.

Cela distributivna mreža je bila neto proizvođač električne energije četiri sata

Cela distributivna mreža je bila neto proizvođač električne energije četiri sata, između 11-15 sati. Istog dana prošle godine minimalno satno opterećenje prenosne mreže bilo 770 MW, a elektrodistributivna preduzeća su preuzimala 450-500 MW iz prenosne mreže. Isto se desilo i 2. maja.

Vredi reći da je trenutni kapacitet soalrnih elektrana u Sloveniji 1,4 GW, do čega je polovina instalirana u 2023. i 2024, a najveći deo je povezan na distributivnu mrežu. Inače, ukupan kapacitet za proizvodnju električne energije u Sloveniji je 7,47 GW.

Najveći problem predstavlja upravljanje profilima napona na mreži

Najizraženija promena u tokovima energije zabeležena je kod Elektro Celja. Boštjan Turinek, direktor sektora za operacije i razvoj, kaže da su prvi put smo primetili obrnuti tok energije od distributivne do prenosne mreže u julu 2022. godine. Tada je to bio minimalna količina u rasponu od 4 MW.

Ali u 2023. bilo je 40 MW obrnutog toka, a ove godine već 100 MW. Najveći problem, kako objašnjava, predstavlja upravljanje profilima napona na mreži.

Distributivna mreža je izgrađena za jednosmerni “saobraćaj” do krajnjeg korisnika, pa je podešena tako da je najviši napon u trafostanicama, a najniži kod krajnjih korisnika. Masovna integracija distribuiranih izvora prekinula je ove profile napona, ističe Turinek.

Distribuirane elektrane kao vozila za hitne slučajeve

Obični korisnici, prema njegovim rečima, to obično ne primećuju, možda im je vek trajanja LED sijalice malo skraćen. Ali, kako ističe, vlasnicima solarnih elektrana se često dešava da im se invertor automatski isključi zbog previsokog napona.

Osim tokom praznika, promena tokova energije dešava se i prilikom kolektivnih odmora slovenačke industrije tokom leta, prolećnog raspusta. Ako je vreme u to vreme sunčano, proizvodnja disperzovanih izvora je veoma visoka.

Turinek podseća da su distriburanim elektranama data ista prava kao i vozilima za hitne slučajeve, pa njihova proizvodnja uvek ima prioritet, bez obzira kakvo je stanje na putu.

Ako se želi pravilno upravljanje elektroenergetskim sistemom, trebalo bi ih, dodaje, staviti u ravnopravan položaj sa svim ostalim elektranama.

Sistem neto merenja za prozjumere je imao mnogo pozitivnih efekata, ali je izazvao i mnogo problema, zaključio je Turinek.