Jedina bugarska državna termoelektrana na ugalj u gubitku od 52 miliona evra

Iako joj je za proizvodnju dodeljena kvota za regulisano tržište električne energije, niske cene su gurnule bugarsku termoelektranu TPP Maritsa East 2 u gubitak prošle godine. To je jedina elektrana na ugalj u državnom vlasništvu.

Finansijski izveštaj termoelektrane TPP Maritsa East 2 (Marica-iztok 2) za 2024. pokazao je gubitak od 101 miliona leva (52 miliona evra), preneo je portal Kapital. Ta kompanija, koja posluje u okviru državnog Bugarskog energetskog holdinga (BEH), prethodne godine je ostvarila skroman neto prihod, 57 miliona leva ili 29 miliona evra. Ova termoelektrana na ugalj je 2022. ostvarila rekordan profit, skoro 1,2 milijarde leva – nekih šest stotina miliona evra.

Operativni prihod je prošle godine oslabio skoro 15 odsto, na 1,2 milijarde leva (614 miliona evra). Jedina bugarska državna termoelektrana na ugalj je prodala više struje nego 2023, ali po nižim cenama.

Pored toga, finansijske obaveze su se popele sa 248 miliona leva (127 miliona evra) na 700 miliona leva (358 miliona evra), i to najviše na ime dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte. Jaz između pasive i aktive je tako dostigao 2,3 milijarde leva (1,18 milijardi evra), a godinu dana ranije je iznosio 1,8 milijardi leva (920 miliona evra), navedeno je u izveštaju.

Regulisano tržište održava termoelektranu Maritsa East 2 u poslu

Zanimljivo je što je skoro 86 odsto proizvodnje prodato na regulisanom tržištu električne energije, koje pokriva domaćinstva. TPP Maritsa East 2 poslednjih par godina posluje po kvoti koju joj je odredilo Ministarstvo energetike, iako ona u principu nema pravo da radi za regulisano tržište, napomenuto je u članku.

Čak i po liberalizaciji tržišta, koja je uvedena 1. jula, ovo postrojenje nastavlja da snabdeva domaćinstva, dodala je navedena medijska kuća. To je kompaniji omogućeno preko novog segmenta na berzi električne energije, za dugoročne ugovore, sa nestandardnim proizvodima. Ovaj mehanizam je namenjen za sve koji na tom tržištu prodaju struju, ali u praksi je prodaju samo državne elektrane: nuklearka Kozloduy NPP, TPP Maritsa East 2 i hidroelektrane elektroprivrede National Electricity Co. (NEK).

To znači da se visoki troškovi termoelektrane na ugalj prelivaju na domaćinstva preko računa za struju. Njen nominalni kapacitet je 1,62 gigavata, ali se koristi mnogo manje. Preduzeće je 2024. na otvorenom tržištu prodalo 605 gigavat-sati, a na regulisanom 3,23 teravat-sata.

Termoelektrane na ugalj klize u nekonkurentnost širom EU

Zvanično, Slovačka i Španija treba da obustave korišćenje uglja ove godine, a slede Grčka (2026), Francuska i Mađarska (2027) i Danska i Italija (2028). Međutim, moguće je da će taj proces biti brži, pa čak i da će se u međuvremenu još zemalja priključiti ovoj grupi.

Brojna preostala postrojenja u Evropskoj uniji su aktivna tek sporadično – na ostrvima su, pokrivaju špiceve potražnje zimi ili se samo čeka da sistemi daljinskog grejanja koje snabdevaju pređu na čistije izvore.

Električna energija iz uglja je već nekonkurentna tokom najvećeg dela godine. Pri tome, kada ovakva postrojenja iz tih razloga neko vreme ne proizvode struju, troškovi im još više rastu, zbog troškova radne snage i kompleksnosti logistike, a pre svega zbog ugljenokopa.

I druge termoelektrane u Bugarskoj su na ivici. Privatno postrojenje ContourGlobal Maritsa East 3, koje se nalazi u okviru istog, maričkog kompleksa, obustavilo je prošle godine proizvodnju. Zatim je vanredno i nakratko na zimu vraćeno u pogon, radi održanja bezbednosti snabdevanja. Kompanija se sprema da najkasnije 2027. konačno ugasi turbine i kotlove, a u međuvremenu treba da instalira baterije i solarnu elektranu.