U BiH u razvoju vetroparkovi snage 3,8 GW i solarne elektrane od 12,5 GW

U različitim fazama razvoja trenutno su u Bosni i Hercegovini vetroparkovi snage 3.800 MW i solarne elektrane kapaciteta 12.500 MW, navodi se u Indikativnom planu razvoja proizvodnje 2026 – 2035. godina koji je pripremio Nezavisni operator sistema u Bosni i Hercegovini.

Javna rasprava o Indikativnom planu razvoja proizvodnje 2026 – 2035. godina održaće se 29. aprila u prostorijama Nezavisnog operatora sistema u Bosni i Hercegovini (NOSBiH) u Sarajevu.

Cilj desetogodišnjeg Plana je, kako je istakao NOSBiH da pruži informaciju o najavljenim projektima izgradnje novih proizvodnih kapaciteta koji će biti priključeni na prenosnu mrežu. Plan bi trebalo da prioritetno ukaže na zadovoljenje potreba BiH u električnoj energiji i snazi na bazi korišćenja vlastitih resursa.

NOSBiH ističe da se trend apliciranja investitora za razvoj projekata iz obnovljivih izvora energije nastavio i u 2024. Na interesovanje, dodaju, nije uticalo ni značajno smanjenje otkupnih cena električne energije tokom 2024, posebno u satima karakterističnim za proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana.

Smetnja za izvoz mogu da budu prenosni kapaciteti

Uvidom u Registar podnijetih zahtjeva korisnika za priključak na prenosnu mrežu 110, 220 i 400 kV, koji izrađuje Elektroprenos BiH, vidi se da se, pored projekata upisanih u Registar bilansiranih korisnika koji izrađuje NOSBiH u različitim fazama razvoja nalazi oko 3.800 MW instalisane snage iz vetroelektrana i oko 12.500 MW instalisane snage iz fotonaponskih elektrana, navodi se u Planu.

Procena adekvatnosti je pokazala da povećavanje proizvodnje stvara mogućnost povećanja izvoza. Ukoliko se pretpostavljeni scenario povećanja proizvodnje ostvari, elektroenergetski sistem BiH će doći u poziciju da smetnja za izvoz budu prenosni kapaciteti, ukoliko se njihov razvoj desi prema planiranom scenariju, istakao je NOSBiH.

Drugi aspekt na koji Plan skreće pažnju su su balansni kapaciteti. Ukoliko se planovi razvoja proizvodnje budu održali, sistem može doći u situaciju da balansnih kapaciteta ne bude dovoljno. Zato je neohodno paralelno sa razvojem proizvodnje razvijati i dodatne balansne kapacitete, savetuje se u Planu.

Do kraja godine očekuje se priključenje solarnih elektrana snage skoro 100 MW

Operator je podsetio da su u prošloj godini na prenosnu mrežu u BiH priključene četiri solarne elektrane snage 206 MW (FNE Zvizdan 28,5 MW, SE Bileća 55 MW, FNE Hodovo 92,47 MW, FNE Deling invest 1 29,75 MW), kao i jedan vetropark VE Ivovik sa 84 MW. U februaru ove godine priključena je i vetroelektrana Ivan sedlo (25 MW).

Do kraja ove godine očekuje se puštanje u privremeni pogon solarnih elektrana FNE Hodovo (F1-F4)  sa 11,96 MW, FNE Brotnjo sa 9,98 MW, FNE Polog 1-8 od 7,99 MW, FNE Plavo sunce 1 i 2  sa 40 MW i FNE Livno 1 – 6 od 27,6 MW, naveo je NOSBiH.

Dok se ne izgradi prenosna mreža, rešenje su baterije

Sličan trend priključenja elektrana na solar i vetar, kako se dodaje, može se očekivati i u 2026. Takav razvoj situacije, uz integraciju obnovljive energije na distributivnoj mreži, kao i priključenje sličnih elektrana u susednim zemljama, može potencijalno dovesti do zagušenja u prenosnoj mreži, kao i usložnjavanja upravljanja prenosnim sistemom BiH sa stanovišta regulacije sistema.

NOSBiH kao rešenje, koje na srednjeročnom vremenskom horizontu, do značajnijeg investiranja u prenosnu mrežu, može rešiti oba potencijalna problema, vidi baterijske sisteme za skladištenje energije. Operator je podsetio da je tokom drugog kvartala 2024. u saradnji sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) izradio studiju radnog naziva Operational Models for Battery Energy Storage Systems in the Balancing Market of NOS BiH.

Neophodno instalirati baterije snage 225 MW i kapaciteta 450 MWh

Primarni cilj ove studije bio je tehno-ekonomska procena potencijala baterijskih sistema za skladištenje električne energije u BiH u svrhe balansiranja elektroenergetskog sistema sa dodatnim integrisanim kapacitetom vetra i sunca. Studija je trebalo da proceni ulogu baterijskih tehnologija u povećanju fleksibilnosti sistema i obezbeđivanju sigurne integracije obnovljivih izvora energije obezbeđivanjem dodatnih balansnih rezervi.

Obavljena je procena dodatne potrebe za balansiranjem, korišćenjem satnih profila proizvodnje vetroparkova i solarnih elektrana za instalisanih 1.500 MW solarne i 1.000 MW vetro energije. Studija je pokazala da je neophodno instalirati baterije snage 225 MW i kapaciteta 450 MWh, navodi se u Planu.

Studija je istražila i mogućnosti stvaranja prihoda za baterijske sisteme za skladištenje energije, posebno kroz učešće na tržištu pomoćnih usluga.