Proizvodnja struje iz uglja u Finskoj zanemarljiva nakon gašenja jednog postrojenja

Helen, energetska kompanija grada Helsinkija, zatvorila je svoje poslednje postrojenje na ugalj. Kogeneracioni sistem Salmisaari i preostale elektrane u Finskoj koje koriste to čvrsto fosilno gorivo zajedno su 2024. imali samo 0,8 odsto udela u elektroenergetskom miksu. Vlada je ranije propisala da proizvodnja struje iz uglja prestaje tek 1. maja 2029. godine.

Pre dve godine je u Finskoj u redovan rad puštena najjača nuklearna elektrana u Evropi Olkiluoto 3, snage 1,6 gigavata. Po svemu sudeći, doprinela je izbacivanju uglja sa tabele u nacionalnom energetskom sistemu brže nego što je planirano. Kompanija Helen, u vlasništvu lokalne samouprave u Helsinkiju, zatvorila je 2023. kogenerativno postrojenje Hanasaari B. Na pomenuto čvrsto fosilno gorivo joj je tada preostala još samo elektrana i toplana Salmisaari, koju je ugasila ove nedelje, a učešće uglja se i do sada u Finskoj već merilo u promilima.

Inače, ostaće zaliha za vanredne situacije. Salmisaari ima kapacitet od 177 megavata za struju i 300 megavata za toplotnu energiju. Zajedno sa preostala tri postrojenja na ugalj u zemlji, udeo u elektroenergetskom miksu im je prošle godine iznosio tek 0,8 odsto, objavile su organizacije Coal-Free Finland i Beyond Fossil Fuels. One se zalažu za prelazak sa uglja u Finskoj odnosno fosilnih goriva u Evropi na obnovljive izvore energije.

Pored toga, ugalj čini samo 30 odsto potrošnje u još delimično aktivnom postrojenju Vaskiluoto 2, koje većinom koristi biomasu. Kompanija Vantaan Energia, koja upravlja blokom na ugalj Martinlaakso u gradu Vanta, sledeće godine obustavlja potrošnju fosilnih goriva. Postoji još samo jedan sistem pored navedenih, Meri-Pori, a on je u strateškoj rezervi.

Udeo uglja u Finskoj marginalan

Finska će držati zalihe uglja za potrebe održavanja bezbednosti snabdevanja strujom, napominju u energetskoj kompaniji Helen. Takođe, neke i dalje upotrebljavaju male količine tog čvrstog goriva u vršnim satima i po potrebi, radi bezbednosti snabdevanja, dodali su. Po aktuelnom zakonu, korišćenje uglja u proizvodnji energije biće zabranjeno 1. maja 2029. godine.

Količina električne energije iz finskih vetroelektrana se od 2020. udvostručila i dostigla četvrtinu nacionalnog miksa. Za to vreme, učinak termoelektrana na ugalj se strmoglavio 73 odsto, a fosilni gas je, štaviše, sada 82 procenta niže, piše u izveštaju nevladinih organizacija.

Finska je pokazala šta je moguće kada se jasni politički signali podudare sa ubrzanim investiranjem u struju iz obnovljivih izvora, poručio je Siril Kormije, zamenik direktora kampanje u grupi Beyond Fossil Fuels. Ona je pozvala vlasti da se još više posvete zelenoj energiji i rešenjima za fleksibilnost bez emisija gasova s efektom staklene bašte.

Domaća energetska struka sposobna za nemoguće

Helen je postrojenje Salmisaari zatvorila posle odlaganja od godinu dana. Ugalj je u njenom snabdevanju toplotnom energijom za daljinsko grejanje još 2022. činio 64 odsto!

Ta lokalna elektroprivreda je uspela da od 1990. smanji emisije za preko 80 procenata. Taj rezultat pre kraja tekuće decenije namerava da popravi na 95 odsto.

„To što Helen prestaje da upotrebljava ugalj, a istovremeno i da uvozi taj energent iz inostranstva, ostaće značajan deo istorije industrije naše zemlje i pokazuje da finska ekspertiza u energetici omogućava dela koja su se u početku činila nemogućima“, izjavio je generalni direktor Oli Sirka.

Helen se prebacuje na čista rešenja

Helen prelazi na čista rešenja. To joj omogućava profitabilnije poslovanje uz niže cene za korisnike, istakao je prvi čovek kompanije. Niz postrojenja je u izgradnji.

Proizvodnja toplotne energije se uglavnom prebacuje na toplotne pumpe na energiju iz otpada i okoline, zatim velike bojlere i druge vidove skladištenja energije te održiva biogoriva. Helen će se u elektroenergetici oslanjati na vetar, nuklearnu energiju, hidroelektrane i fotonaponske sisteme.

Salmisaari dobija dva bojlera na struju od ukupno stotinu megavata, u kombinaciji sa toplotnom pumpom vazduh-voda izlazne snage 33 megavata, te jedno postrojenje od 153 megavata na drveni pelet. Helen na lokaciji Hanasaari planira sistem od četiri električna bojlera ukupne operativne snage 200 megavata i s kapacitetom skladištenja od jednog gigavat-sata. U ovom trenutku bi bio najveći u Evropi.

Helsinki ima ambiciju da najkasnije 2030. dostigne klimatsku neutralnost, a da neto emisije 2040. budu nula bez eksterne kompenzacije, dakle samo na vlastitom području. Zatim bi postao ugljenično negativan, odnosno nivo neutralisanja gasova s efektom staklene bašte mora da bude veći od ispuštenih količina.

Sile tržišta u Evropi uzastopno desetkuju preostali kapacitet za proizvodnju struje iz uglja. Naime, ta tehnologija je nefleksibilna, a delatnost skupa zbog postrožavanja propisa za zaštitu životne sredine i troškova za dozvole za ispuštanje CO2. Nemačka, Poljska, Češka, Slovenija, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Turska imaju najveće udele uglja u elektroenergetskom sektoru u Evropskoj uniji i Jugoistočnoj Evropi. U svima njima tek nakon 2030. ističu usvojeni rokovi za konačni prestanak upotrebe, ali situacija se brzo menja.