Savet Evrope: Švajcarska ne sprovodi presudu Evropskog suda za ljudska prava o merama klimatske akcije

Nakon što je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu protiv Švajcarske zbog nedovoljnih mera klimatske akcije, Savet Evrope sada zahteva konkretne korake. Vlada u Bernu ima rok do septembra da dokaže da poštuje odluku suda.

Švajcarsko udruženje Starije žene za zaštitu klime (KlimaSeniorinnen Schweiz) pokrenulo je 2020. tužbu protiv države pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (ESLJP ili ECtHR), zato što je nedelovanjem ugrozila njihovo zdravlje i dovela ih u životnu opasnost tokom toplotnih talasa.

Ova grupa, koja broji oko dve hiljade članica prosečne starosti 73 godine, tvrdi da su prava starijih žena posebno ugrožena, jer su one najviše pogođene ekstremnim vrućinama koje će postati učestalije usled globalnog zagrevanja.

Ovo je prva presuda ESLJP koja se odnosi na klimatska pitanja

ESLJP je 8. aprila prošle godine doneo dalekosežnu presudu, zaključivši da je Švajcarska prekršila ljudska prava svojih građana jer nije preduzela dovoljno ambiciozne mere u borbi protiv klimatskih promena. U obrazloženju piše da neuspeh vlade da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte predstavlja povredu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Odluka se smatra istorijskom, jer je prva u ESLJP o klimatskim pitanjima i time je postavila pravni presedan za svih 46 članica Saveta Evrope.

Pred ovim sudom su se našle još dva slučaja u kojima građani optužuju države za nepreduzimanje mera klimatske akcije. Damjen Karem, gradonačelnik Grand-Sinta na obali Lamanša, tužio je 2021. godine Francusku, tvrdeći da nije preduzela dovoljne mere da spreči globalno zagrevanje i da je tako ugrozila komunu na čijem je čelu.

Šestoro mladih ljudi iz Portugala je 2020. godine pokrenulo tužbu pred ESLJP protiv 33 države. Kako su obrazložili, aktuelni i budući efekti klimatskih promena utiču na njihove živote, blagostanje i mentalno zdravlje. Međutim, ove dve tužbe je sud odbacio.

Švajcarska tvrdi da dovoljno radi na smanjenju emisija

Od donošenja presude postojao je snažan otpor unutar Švajcarske. Već tokom leta 2024. godine, federalna vlada je odbacila presudu i zatražila zatvaranje slučaja, tvrdeći da je sud neopravdano proširio tumačenje Evropske konvencije o ljudskim pravima na klimatsku krizu i da je pogrešno prihvatio tužbu jedne organizacije.

Takođe, vlada je navela da već dovoljno radi na smanjenju nacionalnih emisija i u oktobru je podnela izveštaj o svom delovanju, umesto presudom traženog akcionog plana. U tom dokumentu piše da presuda ne podrazumeva obavezu zacrtavanja konkretnih ugljeničnih budžeta i da ne postoji međunarodno priznata metodologija za njihovo utvrđivanje.

Švajcarska postigla određeni napredak, ali nedovoljan

Komitet ministara Saveta Evrope, telo zaduženo za nadgledanje sprovođenja presuda ESLJP, osporio je ove tvrdnje. U svom najnovijem obraćanju je istakao da je Švajcarska postigla određeni napredak, uključujući reviziju Zakona o CO2, ali je zaključio da to nije dovoljno.

Pozvao je Švajcarsku da dostavi više informacija o tome kako njen klimatski okvir odgovara presudi, „bilo kroz ugljenični budžet ili na neki drugi način, u pogledu nacionalnih ograničenja emisije gasova sa efektom staklene bašte“. Prihvatio je i metodologije koje je predložila koalicija nevladinih organizacija za izračunavanje ugljeničnih budžeta.

Švajcarskoj vladi je takođe naloženo da redovno obaveštava Komitet ministara o planiranim merama prilagođavanja kako bi se ugroženi građani zaštitili tokom ekstremnih vremenskih događaja, poput toplotnih talasa. Takođe, vlada ima obavezu da do sledećeg zasedanja, u septembru, dostavi primere uključivanja građana u razvoj klimatskih politika.