Glad za energijom veštačke inteligencije zadovoljiće miks izvora energije

Povećanu potrebu za električnom energijom izazvanu veštačkom inteligencijom mogu da zadovolje samo zajedno nuklearna energija, prirodni gas, kao i obnovljivi izvori energije u paketu sa baterijama, pokazala je analiza koju je pripremio Goldman Sachs Research.

U Sjedinjenim Američkim Državama je najjeftinije snabdevanje iz nuklearki, a najskuplje iz prirodnog gasa. Ipak, zbog komplikovane i duge izgradnje nuklearnih elektrana, kratkoročno gledano prirodni gas i obnovljiva energija predstavljaju bolje rešenje, smatraju analitičari firme Goldman Sachs Research, zadužene za istraživanja i analize u okviru multinacionalne bankarske i finansijske grupacije Goldman Sachs, sa sedištem u SAD.

Firma je analizirala ulogu različitih vrsta energije za zadovoljavanje očekivanog rasta potrošnje struje informatičkim centrima (eng. data centers) do 2030. godine.

Vetar i solar mogli bi da obezbede otprilike 80 odsto potražnje ako su uvezani sa skladištenjem energije

Potražnja za energijom iz data centara je na putu da poraste više od 160 odsto do 2030. u poređenju sa 2023, naveo je Goldman Sachs Research. Ali, i oni naglašavaju da je moguće da se te prognoze ne ispune zbog povećanja efikasnosti centara. Oni navode da je u periodu 2015-2019. njihova aktivnost utrostručena, ali potrošnja je ostala ista zbog poboljšanja energetske efikasnosti.

Iako obnovljivi izvori energije imaju potencijal da zadovolje većinu povećanih potreba, oni ne proizvode energiju dovoljno dosledno da bi bili jedini izvor za informatičke centre, objašnjava jedan od autora analize Džim Šnajder (eng. Jim Schneider), analitičar digitalne infrastrukture u firmi Goldman Sachs Research.

Razgovori sa investitorima pokazali su da bi vetar i solar mogli da obezbede otprilike 80 odsto potražnje ako su uvezani sa skladištenjem energije, ali je potrebna neka vrsta bazne proizvodnje bazne energije da bi se zadovoljila potražnja tokom 24 sata.

Manje od 10 odsto nuklearki potrebnih da pokriju rast biće na mreži do 2030.

Šnajder navodi da su nuklearne rešenje za baznu energiju, ali problem je komplikovana i duga gradnja, koja uključuje nedostatak specijalizovane radne snage, dobijanja dozvola, kao i nabavka dovoljno uranijuma kao goriva.

Procene govore da će biti potrebno 85-90 GW novih nuklearki na globalnom nivou da se zadovovolji taj rast, ali će manje od 10 odsto tih kapaciteta biti dostupno do 2030.

U toj situaciji prirodni gas i obnovljivi izvori su realnija kratkoročna rešenja, ističu autori

Najverovatnije je da će se operatori informatičkih centara odlučiti za korišćenje više vrsta energije, smatra Brajan Singer (eng. Brian Singer), takođe autor analize i jedan od  šefova u firmi Goldman Sachs Research. Drugim rečima, njihov pristup neće biti isključivo jedan izvor energije,v eć više njih.

Nuklearke

Renesansa nuklearne energije u mnogim zemljama od strane samih vlada, ali i velikih tehnoloških kompanija, sugeriše značajno povećanje investicija u narednih pet godina.

Samo u SAD takve firme, kao što su Google, Amazon, Microsoft, potpisale su nove ugovore za više od 10 GW novih nuklearnih kapaciteta u prošloj godini, ali Goldman Sachs Research očekuje da samo tri elektrane budu puštene u rad do 2030.

Tehnološki giganti su zainteresovani i za obnovljivu energiju. Analitičari američke banke procenjuju da će 40 odsto novih kapaciteta za podršku rastu tražnje IT sektora koristiti obnovljive izvore.

Prednosti nuklearki i elektrana na gas su konstantna proizvodnja energije tokom 24 sata

Troškovi snabdevanja obnovljivom energijom su niži od proizvodnje električne energije iz prirodnog gasa, pre nego što se uzmu u obzir pitanja prenosa i obezbeđivanja snabdevanja kada Sunce ne sija, a vetar ne duva.

Analiza pokazuje da je prosečna cena energije iz vetroparka na kopnu u blizini lokacije informatičkih centara 25 dolara po megavat satu (MWh) u SAD, solarne elektrane imaju cenu od 26 USD/MWh, a kogenerativno postrojenje na prirodni gas 37 USD/MWh bez troškova emitovanja CO2.

Ali, treba reći da fotonaponske elektrane u proseku rade samo oko šest sati dnevno, a vetroelektrane devet sati, uz opasnost da ta proizvodnja ne bude stabilna. Prednosti nuklearki i elektrana na gas su konstantna proizvodnja energije tokom 24 sata.

Trenutno u SAD stalno napajanje strujom sa niskim emisijama košta 19-72 USD/MWh više nego iz gasnih elektrana

Troškovi prenosa, takođe, ulaze u jednačinu kada se vlasnici data centara odlučuju za model snabdevanja. Verovatnije je da će elektrane na obnovljive izvore energije biti locirane dalje od velikih gradova u odnosu na gasne i delimično nuklearne elektrane, pa će prenos strje biti skuplji.

Sve ovo, smatraju autori analize, govori da će tehnološke kompanije biti prinuđene da kombinuju različite izvore energije.

Trenutno u SAD rešenja za stalno napajanje sa niskim emisijama koštaju 19-72 USD/MWh više nego snabdevanje iz kogeneracionih elektrana na gas. Ali, treba naglasiti da je u odnosu na EU SAD nemaju federalni mehanizam za određivanje cena ugljenika.

Ako se doda 100 dolara po toni za CO2 cena struje iz gasnih elektrana je 91 USD/MWh, iz solara i vetra sa baterijama, udaljenim od mesta potrošnje, 87 dolara i iz nuklearki u blizini data centara 77 dolara, pokazala je analiza firme Goldman Sach Research.