EU predložila članicama Energetske zajednice četiri modela za oporezivanje CO2

Evropska komisija je članicama Energetske zajednice predložila četiri mdoela za oporezivanje emisija ugljen dioksida: regionalni sistem za trgovanje emisijama, sistem sa fiksnom cenom, porez na CO2 i integraciju u Sistem za trgovanje emisijama Evropske unije, navedeno je u Proceni uticaja uspostavljanje sistema za trgovanje emisijama u potpisnicama Ugovora o Energetskoj zajednici.

Procena uticaja uspostavljanja sistema za trgovanje emisijama (eng. emissions trading system – ETS) predstavljena je na sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice u Beču 12. decembra.

Ministri koji predstavljaju ugovorne strane saglasili su se na sastanku da analiziraju ovaj izveštaj i zvanično saopšte Evropskoj komisiji i Sekretarijatu Energetske zajednice koji model oporezivanja CO2 podržavanju. To bi trebalo da urade pre sledećeg, neformalnog sastanka Ministarskog saveta, zakazanog za sredinu 2025. godine.

Sekretarijat Energetske zajednice očekuje da će rešenje za zemlje Energetske zajednice biti usvojena do kraja ove godine kroz ažuriranu Mapu puta za dekarbonizaciju Energetske zajednice.

Cveč: Sada ulazimo u politički proces

Adam Cveč (Adam Cvetsch), šef Jedinice za zeleni dogovor u Sekretarijatu, rekao je za Balkan Green Energy News da je na Ministarskom savetu Evropska komisija predstavila različite opcije ugovornim stranama. Naglašeno je, kako je dodao, da se ne nameće nikakav konkretan model.

On je podsetio da su ugovorne strane zahtevale da se ovaj izveštaj ne fokusira samo na opciji regionalnog ETS-a, već da obuhvati širok spektar prednosti i nedostataka svake opcije.

Različiti modeli se mogu kombinovati u okviru različitih scenarija uvođenje oporezivanja CO2, istakao je Cveč.

Svi scenariji, po njegovim rečima, imaju različiti opseg za koji se uvodi porez na CO2. Predstavljanje procene uticaja označilo je kraj analitičkog procesa i sada se ulazi u politički proces, istakao je Cveč.

Neke zemlje su se, kako je dodao, već izjasnile o modelu koji ima odgovora, pa, na primer, Srbija namerava da uvede porez na CO2.

Ugovorne strane bi trebalo da uzmu u obzir budući aspekt pridruživanja EU ETS-u, naglasio je Cveč. To znači, dodao je, da ono što izaberu mora da ide u pravcu pridruživanja EU ETS-u.

Četiri modela i tri scenarija

Procena uticaja je analizirala četiri opcije za oporezivanje CO2: regionalni sistem za trgovanje emisijama, sistem sa fiksnom cenom, porez na CO2 i integraciju u EU ETS. Svaki model ima drugačiju strukturu, nivo ambicija i raspodelu prihoda.

Izveštaj analizira tri scenarija, koji se razlikuju po sektorima koje pokriva oporezivanje. Scenariji uvode alternativne opcije za određivanje cena CO2 počevši od 2026. Svi podrazumevaju da se neto emisije gasova sa efektom staklene bašte svedu na nulu do 2050, navodi se u prezentaciji Procene uticaja.

Sva tri scenarija se porede sa scenarijom status kuo

Svi scenariji su upoređeni sa osnovnim scenarijom koji prestavlja status kvo. Taj scenario ne uključuje dodatne politike za oporezivanje CO2 osim onih koje su već primenjene do jula 2024. Pod njim se podrazumevaju rešenja koja su trenutno u primeni ili najavljena u nacrtima nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP).

Scenario samo za električnu energiju (P1) pretpostavlja jedinstvenu cenu CO2 za energetski sektor. Postoje dve varijante: dostizanje nivoa cena iz EU ETS-a do 1. januara 2030. (P1A) i do 2035. (P1B).
Prvi podrazumeva da je sektor električne energije izuzet od naplate prekogranične takse na CO2 (CBAM) za izvoz električne energije. Varijanta P1B uključuje naplatu CBAM-a pre 2035. jer bi cena CO2 bila niža nego u EU ETS-u.

Prema CBAM scenariju oporezivanje CO2 bi se primenjivalo na sve sektore

Industrijski sektori u ovom scenariju ne podležu oporezivanju CO2 najmanje do 2030, ali moraju da plaćaju CBAM, što je slično kao u osnovnom scenariju.

Prema CBAM scenariju (P2) oporezivanje CO2 bi se primjenjivalo na sve sektore, počevši od 2026. Takođe ima dve verzije: jedinstvenu cenu CO2 za sve ugovorne strane potrebnu za dostizanje nacionalnih klimatskih ciljeva (P2A) i besplatnu dodelu 50 odsto dozvola za emitovanje CO2 (P2B) u prelaznom periodu do 2035.

P2A scenario ima jedinstvenu cenu CO2 za sve ugovorne strane koja bi dostigla 60 odsto cene u EU ETS-u 2030, što nije u skladu sa CBAM regulativom. Rešenje je da se prilikom naplate CBAM-a oduzme iznos koji je plaćen na ime cene CO2.

EU ETS scenario (P3) predviđa integraciju ugovornih strana u EU ETS do 2030. kao deo šireg procesa pristupanja EU. Sve ugovorne strane se obavezuju na postizanje klimatskih ciljeva do 2030, što predstavlja, kako se rekli predstavnici Evropske komisije, pravovremeni put ka dekarbonizaciji.

Prihodi od ugljenika u periodu 2026-2035 procenjeni su na 17 do 20 milijardi evra u prvom scenariju, na 15 do 23 milijarde evra u drugom i na 33 milijarde evra u trećem.

Prelazak sa energetski intenzivnih delatnosti na proizvodnju čistih goriva

Autori izveštaja su procenili uticaj pomenutih scenarija na emisije CO2, energetski sektor, industrijski sektor, cenu proizvodnje električne energije, klimatske ciljeve, bruto domaći proizvod i zaposlenost.

Osnovni scenario produžava rad elektrana na ugalj i lignit. Postepeno povećanje cena CO2 u scenariju P2 dovodi u pitanje produženje radnog veka termoelektrana na ugalj i smanjuje njihovu proizvodnju do 2030.

Cene CO2 u scenarijima P1A i P3 dovode do skoro potpunog prestanka korišćenje uglja u energetici. Rezultati varijante P1B su slični kao u scenariju P2 do 2030, a približavaju se rezultatima iz P1A do 2035.

Uticaj oporezivanja CO2 na BDP je ograničen

U proseku se troškovi proizvodnje električne energije u 2030. povećavaju 13-29 odsto u donosu na osnovni scenario. Najveći su u scenarijima P1A i P3 – 29 odsto. Scenariji P1B i P2A pokazuju rast od 21 odsto, a varijanta P2B od 13 odsto.

Rezultati na nivou zemalja otkrivaju ograničen uticaj cena CO2 na BDP. Viši je na Kosovu*, u Bosni i Hercegovini (zbog većih troškova električne energije) i Ukrajini, sa kumulativnim gubicima za period 2025-2040. koji se kreću između 0,4 odsto i 1,7 odsto za ove tri ugovorne strane.

Manji uticaj je očekivan za Albaniju, Gruziju, Moldaviju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. Na primer, Srbija bi trebalo dosta da profitira od većih investicija i prihoda od oporezivanja CO2.

Najviše će biti pogođene delatnosti povezane sa proizvodnjom struje iz uglja

U većini zemalja dolazi do prelaska sa energetski intenzivnih delatnosti na proizvodnju čistih goriva i druge segmente, kao što je proizvodnja robe široke potrošnje, naveli su u prezentaciji predstavnici Evropske komisije.

Svi scenariji vide povećanje zaposlenosti tokom posmatranog perioda za većinu ugovornih strana. Scenariji P1B i P2B imaju najbolje rezultate posmatrano pojedinačno po članicama, kao i u celini. Najviše će biti pogođene delatnosti povezane sa proizvodnjom električne energije iz uglja, posebno rudarstvom.

Ukupan pad zaposlenosti od 2030. do 2040. je minimalan u poređenju sa osnovnim scenarijom, i kreće se od 0,5 do 1,5 odsto.