Uprkos ambicioznim strategijama Evropske unije projekti za vodonik suočavaju se sa rizicima zbog neizvesnosti buduće potražnje i visokih troškova, pokazao je izveštaj Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER).
Agencija je dobila zadatak da prati dešavanja na tržištu vodonika usvajanjem EU regulative o dekarbonizaciji vodonika i gasa.
EU, kako se navodi u izveštaju European hydrogen markets 2024 – Market Monitoring Report, verovatno neće dostići strateški cilj za 2030. godinu od 20 miliona tona (Mt) potrošnje vodonika iz obnovljivih izvora, pošto je trenutna potrošnja na evropskom nivou 7,2 Mt. Čak 99,7 odsto potrošenog vodonika je proizvedeno iz fosilnih goriva, dok je količina proizvedena elektrolizom zanemarljiva i iznosi 22.000 tona.
Ciljevi EU za obnovljivu energiju i dekarbonizaciju mogu dovesti do potrošnje 2-4 Mt obnovljivog i niskougljeničnog do 2030, ali zasad, kako se dodaje, korišćenje zelenog vodonika usvajanje u industriji i transportu ide sporo.
ACER je naeo da je kapacitet elektrolizera u EU ograničen. Ukupni instalisani kapacitet u 2023. iznosio je 216 MW. Postrojenja snage 1,8 GW kapaciteta, uglavnom namenjenih jednom otkupljivaču ili industriji, su u izgradnji i očekuje se da će proraditi do kraja 2026. Projekti kapaciteta oko 60 GW su najavljeni kao operativni do 2030, ali za sve njih nije, kako se ističe, doneta konačna investiciona odluka.
Ali, i ukupni planirani kapacitet je manji od više od 100 GW koliko je potrebno za dostizanje cilja EU za proizvodnju vodonika iz obnovljivih izvora od 10 Mt do 2030. godine.
Iako ima sve više izvora finansiranja, realizacija projekata je ugrožena zbog neizvesntosti u sektoru, posebno zbog očekivane potražnje i prognoza troškova proizvodnje zelenog vodonika, smatra ACER.
Najveći problem su troškovi proizvodnje. Cena zelenog vodonika je trenutno 3-4 puta veća od vodonika proizvedenog iz prirodnog gasa, što obeshrabruje njegov ulazak na tržište.
Cena vodonika proizvedenog elektrolizom je trenutno dva do tri puta veća od cene vodonika proizvedenof iz prirodnog gasa, a dodatno je povećavaju EU pravilima o proizvodnji obnovljivih goriva nebiološkog porekla (RFNBO).
Viša cena obnovljivog vodonika bi takođe mogla da utiče na konkurentnost sektora poput čelika, iako će efekat na cenu finalnih proizvoda, na primer, električnih automobila, verovatno biti umeren do nizak, ali bi tako moglo da se podstakne prihvatanje i korišćenje obnovljivog vodonika na duži rok, navodi se u izveštaju.
ACER navodi da je planirana značajna infrastruktura, ali je realizacija i tih planova neizvesna. Naime, za sledeću deceniju planirana je gradnja 42.000 kilometara cevovoda, brojni projekti za skladištenje i terminali, ali za samo jedan odsto projekata je doneta konačna investiciona odluku.
Kako dalje?
Preporuke ACER-a su sledeće:
- Brzo preneti EU regulativu o dekarbonizaciji vodonika i gasa u nacionalna zakonodavstva i primeniti;
- Ubrzati primenu elektrolizera i dekarbonizaciju sektora električne energije kako bi se povećala troškovna konkurentnost obnovljivog vodonika;
- Poboljšati projekcije i ubrzati integrisano planiranje da bi se identifikovale realne potrebe za infrastrukturom za vodonik, izbegavajući prekomerna ulaganja i smanjujući troškove.
- Kako je buduća potražnja veoma neizvesna, razmotrit razvoj infrastrukture zasnovan na potrebama tržišta.
- Pažljivo razmotriti prenamenu gasnih mreža za vodonik kako bi se minimizirali troškovi, a da se ne previde potencijalni uticaji na širi sektor gasa.
- Brzo rešiti rizik potražnje u finansiranju vodoničnih mreža.
- Obezbediti tržišnu sigurnost u vezi sa ulogom neobnovljivog vodonika sa niskim sadržajem ugljenika.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.