Svetski dan pčela obeležava se 20. maja. Generalna skupština Ujedinjenih nacija ga je na inicijativu Slovenije proglasila 2018. godine. Oprašivači, na prvom mestu pčele, a zatim leptiri, slepi miševi i kolibri, sve su ugroženiji zbog ljudskih aktivnosti. Mladi mogu da imaju ključnu ulogu u rešavanju izazova sa kojima se pčele i drugi oprašivači suočavaju, zbog čega je ovogodišnja tema Pčele i mladi.
Skoro 90 odsto svetskih divljih cvetnih vrsta zavisi od oprašivanja, a sa njima više od 75 odsto useva za hranu.
Da bi podigle svest o značaju oprašivača, od kojih zavise ekosistemi, sigurnost snabdevanja hranom i biodiverzitet, kao i o pretnjama sa kojima se oni suočavaju i njihovom doprinosu održivom razvoju, Ujedinjene nacije su proglasile 20. maj za Svetski dan pčela. U čast pionira modernog pčelarstva Antona Janše, Slovenca, odabran je datum njegovog rođenja 1734. godine.
Brojnost pčela, kao i svih ostalih oprašivača, u konstantnom je opadanju, a brojne vrste su dospele na listu ugroženih, dok su pojedine sasvim nestale.
Stope izumiranja oprašivača su zbog uticaja ljudi 100 do 1.000 puta veće od uobičajenih
Zbog negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu, pre svega intenzivne poljoprivrede, korišćenja pesticida i klimatskih promena, dolazi do postepenog izumiranja oprašivača.
Sadašnje stope izumiranja vrsta su 100 do 1.000 puta veće od uobičajenih zbog uticaja ljudi. Podaci Organizacije UN za hranu i poljoprivredu-FAO pokazuju da se blizu 35 procenata oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i oko 17 procenata oprašivača kičmenjaka, poput slepih miševa, suočava sa izumiranjem na globalnom nivou.
Populacija bumbara opala je za 90 odsto u poslednjih 20 godina
Populacija bumbara opala je za 90 odsto u poslednjih 20 godina, prema podacima Environment America. Naučnici tvrde da se smanjenje populacija nekoliko vrsta bumbara može objasniti problemima pregrevanja gnezda i legla. Klimatske promene, odnosno rast temperature glavni su uzrok njihovog izumiranja. Bumbari mogu da prežive na temperaturama do 36 stepeni Celzijusa ali idealna temperatura gnezda je između 28 i 32 stepena.
Ovogogodišnja tema Svetskog dana pčela glasi Pčele i mladi. Tim sloganom je naglašen značaj uključivanja mladih u pčelarstvo i ističe njihovu ulogu u rešavanju izazova sa kojima se pčele i drugi oprašivači suočavaju.
U Beogradu pokrenut pilot-projekat Ne kosi još, lolo
U Beogradu ima 250 različitih vrsta pčela, dok ih je na nivou cele Srbije oko 800. Broj solitarnih odnosno divljih pčela se smanjuje iz godine u godinu. Kako bi se pomoglo njihovom opstanku, na Dan planete Zemlje, 22. aprila, u Beogradu je započet pilot-projekat Ne kosi još, lolo, za promenu načina košenja i održavanja zelenih površina.
Inicijativu je pokrenuo BeeCenter, a projekat se realizuje u saradnji sa javnim komunalnim preduzećem Zelenilo-Beograd, uz podršku Ambasade Holandije.
Zelenilo u Akademskom parku seje medonosno bilje, koje će se kositi mozaično
Deo zelenih površina u gradu koje se ne koriste direktno za rekreaciju stanovništva ili iz nekog drugog razloga ne moraju da ostanu monokulturne i kratko košene, preći će na nov model.
Na primer, Zelenilo u Akademskom parku seje medonosno bilje, koje će se kositi mozaično. To znači da se pri svakom košenju ostavlja deo travnjaka nepokošenim, kako bi cveće postiglo svoj pun ciklus, a pčele i drugi oprašivači imali izvor hrane i stanište. Neke lokacije po obodu grada će se kositi periodično i to posle maja i septembra.
Zelenilo-Beograd je napomenulo da promena načina košenja neće prouzrokovati povećanje broja komaraca ili krpelja. Pčelari iz BeeCenter-a će zajedno sa stručnjacima sa Biološkog fakulteta u Beogradu pratiti promene u broju oprašivača radi izrade strategija za nastavak i unapređivanje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.