Većina zemalja neće dostići ciljeve za 2030. za vetroelektrane na moru

Među 19 zemalja sa ciljevima za vetroparkove na vodi do 2030. godine, samo Poljska i Irska su na pravom putu da planove od 5,9 GW odnodno 5 GW i dostignu, prema COP28 Globalnom izveštaju o vetroelektranama na moru, koji je pripremila konsultanska kuća ERM.

Očekuje se da ukupan kapacitet vetrparkova na moru dostigne 250 GW do 2030. godine, ali to je upola manje od preporuke Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) od 500 GW kako bi se ostvario scenario za neto nulte emisije iz najnovije Analize svetske energetske perspektive (eng. World Energy Outlook Analysis).

Taj scenario predviđa trostruko povećanje ukupne snage elektrana na obnovljive izvore energije do 2030. na 11.000 GW, a onda i više od 33.000 GW do 2050. kako bi se globalno zagrevanje održalo ispod 1,5 stepeni Celzijusa. To znači da bi snaga vetroparkova na moru trebalo da se sa današnjih 64 GW poveća na 494 GW do 2030. i na 2.465 GW do 2050.

U pomenutih 19 zemalja planirana je instalacija 255 GW, ali ERM predviđa da će samo 160 GW biti operativno do 2030. Očekuje, kako se dodaje, da sedam zemalja promašiti svoje ciljeve za 50-100 odsto.

Trenutni globalni operativni kapacitet vetropakova, kako se dalje navodi, prestavlja samo 13 odsto od potrebnih 494 GW da bi se ispunio cilj koji je postavila IRENA.

Na osnovu proračuna ove Agencije taj kapacitet trebalo bi da se poveća za više od sedam puta u narednih sedam godina, kako bi se dostigao njen cilj.

Pod pretpostavkom da svi trenutno sigurni projekti, snage 107 GW, budu i realizovani, neophodno je dodatnih 323 GW, koji su trenutno u razvoju, budu na mreži do 2030, navodi se u Izveštaju.

Na sve to, ova godina je bila u znaku odlaganja i otkazivanja projekata, izazvanih povećanjem troškova zbog problema u lancima snabdevanja, kao i rasta inflacije i kamatnih stopa.

Poremećaji su uglavnom uticali na srednjoročne projekte, ne i na dugoročne

Developeri, kako tvrdi ERM, i dalje žele da nastave svoje dugoročne planove rasta uprkos trenutnom povećanju troškova od 40 odsto zbog rasta kamatnih stopa, inflacije i problema sa lancem snabdevanja. Poremećaji su, dodaju, uglavnom uticali na srednjoročne projekte koji bi trebalo da budu završeni pre kraja decenije.

Primeri neuspešnih projekata uključuju Veliku Britaniju gde nijedan kapacitet nije prošao na aukciji, SAD, gde se ponovo pregovaraju i raskidaju ugovori o otkupu električne energije, Poljsku, gde developeri odlažu konačne investicione odluke.

Međutim, ERM ističe da dokazana tehnologija, interesovanje investitora i značajni projekti u razvoju predstavljaju dobre temelje za širenje vetroelektrana na vodi, ali i dalje postoje kritični izazovi, kao što su izdavanje dozvola, mreža, lanac snabdevanja i finansijska podrška.

Kina je preuzela lidersku poziciju

U periodu od COP27 za glavnu promenu odgovorna je Kina koja je u ukupnom operativnom kapacitetu pretekla mesto rođenja industrije vetra na vodi – Evropu.

Od COP27, 9 GW vetroelektrana je počelo sa radom, dok je skoro 50 GW osiguralo put do tržišta. Više od 75 odsto novih  kapaciteta izgrađeno je u Kini, uz manji napredak na drugim tržištima: po jedan projekat u Velikoj Britaniji, Norveškoj, Nemačkoj i Tajvanu“, navodi se u Izveštaju.

Plutajuće vetroelektrane neće napredovati dovoljno brzo da doprinesu ciljevima za 2030.

ERM procenjuje da je ukupni globalni kapacitet projekata za plutajuće vetroparkove u razvoju veći od 400 GW. Iako ovi projekti sustižu kapacitete fiksirane za dno, tržište, dodaju, nije dovoljno razvijeno jer mnoge barijere to  ometaju.

Trenutno je u funkciji samo 218 MW plutajućeg kapaciteta, a samo 158 MM je osiguralo put do tržišta (bez Kine).

Očekuje se, ističe ERM, da će samo mali deo plutajućih vetroparkova, oko 0,04 odsto, doprineti ciljevima za 2030.

Kako vetroelektrane fiksirane za dno ostaju jedina dokazana tehnologija za priobalni vetar u komercijalnim razmerama, vlade bi trebalo da se fokusiraju na ove projekte za kratkoročno ubrzanje kako bi se ispunili ciljevi za 2030, savetuje ERM.