Uzbunjivači imaju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, zagađivanja

Uzbunjivači su ključni faktor da bi kompanije u kojoj oni rade reagovale na klimatske promene kao i na grinvošing i druge prekršaje u domenu zaštite životne sredine, navodi u svojoj novoj publikaciji britanska inicijativa Protect. Međutim, rezultati jednog istraživanja u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazuju da je velik broj slučajeva odmazde posle takvih postupaka. Takođe navode na zaključak da mnogi zaposleni i zaposlene oklevaju da prijave prekršaje svojim poslodavcima ili institucijama.

Uzbunjivači, zviždači, duvači u pištaljku… Ovi ljudi na svom radnom mestu uočavaju i prijavljuju prekršaje, opasnosti i zloupotrebe. Neki se tiču životne sredine. U uzbunjivanje spada obraćanje svom poslodavcu, kao i izlazak iz samog radnog okruženja i uključivanje regulatornih tela, poslanika i poslanica u parlamentu ili čak štampe.

„Da bismo sprečili dalje nanošenje štete životnoj sredini i zadržali globalno zagrevanje ispod nivoa od 1,5 stepena Celzijusa, koliko naučnici kažu da je neophodno da se spreče katastrofalne posledice, moramo se služiti svim alatkama na raspolaganju. Jedna od tih alatki je uzbunjivanje“, saopštila je britanska neprofitna grupa Protect u svom novom vodiču o pravima nazvanom Komplet za uzbunjivanje u oblasti životne sredine (Environmental Whistleblowing Kit).

Samo 36 odsto radnika i radnica u Velikoj Britaniji svesno je svog prava na upozoravanje po pitanju životne sredine i prava na zaštitu

Štaviše, uzbunjivačice i uzbunjivači imaju ključnu ulogu u oblikovanju odgovora organizacije čiji su deo na klimatske promene i zagađivanje, bilo da su u nekoj državnoj agenciji, regulatornom veću ili fabrici, na primer, ističu u Protectu. Pomenuta publikacija daje uvid u podatke iz kojih bi se moglo zaključiti da mnogi radnici u Britaniji oklevaju da reaguju na kvarne poteze poput grinvošinga – tako se naziva kad kompanija svoje proizvode, usluge i poslovanje uopšte lažno predstavlja kao bezopasno za životnu sredinu. Registrovano je i mnogo slučaja odmazde.

Protect i regulatori u Britaniji dobijaju jako malo prijava koje se tiču životne sredine

Izračunato je da je samo 36 procenata zaposlenih svesno svog prava da upozore na aktivnosti loše po okolinu i da u tom slučaju budu zaštićeni. U proteklih dve godine, 15 odsto radnika je kazalo da su na poslu pokrenuli neko pitanje nanošenja štete životnoj sredini. A 33 procenta onih koji jesu uzbunjivali požalilo se da je njihova zabrinutost ignorisana. Ne samo to, nego je 74 odsto takvih osoba u poslednjih deset godina u Britaniji imalo loše posledice. To su rezultati iz ankete koju je pokrenuo YouGov i od Protectove linije za savetovanje.

Ova potonja, besplatna i anonimna, prima iznenađujuće mali broj poziva od uzbunjivača i uzbunjivačica u domenu zaštite životne sredine, naglasili su autori. Samo je šest od 2,500 poziva imalo veze sa zabrinutošću za životnu sredinu.

Dalje, regulaciona tela za životnu sredinu u Škotskoj, Engleskoj i Velsu primilo je, sve u svemu, 38 takvih prijava između aprila 2021. i marta 2022.

Zaposleni su na najpovoljnijem mestu da primete kada nešto pođe naopako

U dokumentu je ukazano na više slučajeva uzbunjivanja na visokom nivou. U Sjedinjenim Državama, Rik Parks je doprineo nastojanju građana koji su izloženi nuklearnoj radijaciji da dođu do pravde. Uzbunjivačica Desiri Fiksler je svojim prijavljivanjem kompanije za upravljanje imovinom DWS za grinvošing dovela do policijskih racija i pisanja kazni u Nemačkoj.

Anonimni uzbunjivači u Engleskoj su doprineli razotkrivanju loših rezultata Agencije za životnu sredinu u sprečavanju zagađivanja vode.

„Radnici su oči i uši jedne organizacije i na najboljoj su poziciji da primete kad nešto krene naopako“, izjavila je Kejtlin Komins, pravnica iz Protecta, kako je preneo Guardian.

S pravim informacijama, oni mogu da podstaknu zabrinutost i spreče nanošenje štete, čime se uticaj na životnu sredinu obara na najslabiju moguću razinu, po njenim rečima. Razotkrivanjem prekršaja iz domena životne sredine, one takođe mogu da doprinesu da organizacija prihvati odgovornost za svoj uticaj na klimu, a i da po potrebi omoguće prikladno reagovanje, dodala je Komins,