Energetska efikasnost

Hrvatskoj će nedostajati 30.000 radnika i inženjera da bi dostigla ciljeve za energetsku efikasnost

Hrvatskoj ce nedostajati 30.000 radnika i inzenjera da bi dostigla ciljeve za energetsku efikasnost

Foto: Michael Gaida from Pixabay

Objavljeno

10.08.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

10.08.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatskoj će godišnje biti potrebno 30.000 radnika srednje i visoke stručne spreme kako bi se postigli ciljevi energetske efikasnosti u zgradarstvu do 2030. godine, saopštio je Hrvatski savjet za zelenu gradnju.

Trenutno je svaki peti radnik stranac, a obrazovanje radnika o energetski efikasnim tehnologijama jedan je od najvećih izazova za ostvarivanje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine, pokazala je Analiza postojećeg stanja u zgradarstvu u Republici Hrvatskoj i vještina građevinskih radnika u području energetske učinkovitosti i obnovljivih izvora energije, preneli su lokalni mediji.

Kako bi se postigli ciljevi energetske efikasnosti u zgradarstvu do 2030. godine, analiza procenjuje da će godišnje biti potrebno oko 24.500 radnika strukovnih zanimanja i 5.800 arhitekata, inženjera građevine, mašinstva i elektrotehnike.

Cilj Evropske unije je da do 2030. smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte 40 odsto u odnosu na 1990.

Cilj Evropske unije je da do 2030. smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte 40 odsto u odnosu na 1990. Zgrade u Hrvatskoj odgovorne su za potrošnju više od 40 odsto energije i oko 36 odsto emisija CO2.

Cilj EU se, kako se navodi, može postići pojačanim intenzitetom energetske obnove postojećih i izgradnjom novih zgrada gotovo nulte energije (nZEB zgrada), zbog čega treba povećati broj kvalifikovanih radnika, uključujući zanatlije i preduzetnike sa posebnim znanjima i stručnošću u korišćenju novih tehnologija i obezbeđivanju visokokvalitetne gradnje.

Između 40 i 60 odsto zanatlija smatra da o energetski efikasnim tehnologijama ne zna dovoljno

Ali, kako je analiza pokazala, između 40 i 60 odsto zanatlija smatra da o energetski efikasnim tehnologijama ne zna dovoljno, a hteli bi znati više.

Ujedno za većinu trogodišnjih zanimanja iz ovog sektora ne postoji dovoljan interes za upis, slabo se popunjavaju upisne kvote, a programi ne prate potrebe tržišta.

Analiza je pripremljena u okviru projekta “CRO skills RELOAD” koji sprovode Građevinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Hrvatski savjet za zelenu gradnju, Hrvatska obrtnička komora, Regionalnom energetskom agencijom Sjever i Zajednica građevinskih škola Republike Hrvatske.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

10. avgust 2023. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

10. avgust 2023. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

10. avgust 2023. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

10. avgust 2023. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)