Mapiranje održivih lokacija za jedan gigavat solarnih elektrana u Srbiji

Identifikovanje lokacija za razvoj solarnih elektrana treba da se sprovodi u skladu sa principima održivog razvoja, poručili su eksperti okupljeni oko projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“. Oni su na okruglom stolu predstavili zainteresovanim stranama novu metodologiju uz pomoć koje su izmapirali  potencijalne lokacije za prvi gigavat solarnih elektrana u Srbiji i pozvali ih na dijalog i saradnju.

Međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conseravancy organizovala je u Beogradu događaj na kome je predstavila nadležnim institucijama, elektroenergetskim preduzećima, naučnim institutima,  investitorima i drugim zainteresovanim stranama metodologiju koju su razvili domaći eksperti uz primenu stečenog znanja i iskustva ove američke organizacije širom sveta.

Brži razvoj solarnih elektrana u Srbiji sa maksimalnim ekonomskim i tehničkim performansama i minimalnim konfliktima u odnosu na ekološke i socijalne kriterijume

Predstavljena metodologija nije finalna, i u narednoj fazi projekta biće dalje unapređena integracijom dostupnih podataka. Krajnji cilj projekta je da se formira proizvod u vidu mape i alata koji će biti javno dostupan i koji treba da doprinese bržem razvoju solarnih elektrana sa maksimalnim ekonomskim i tehničkim performansama i minimalnim konfliktima u odnosu na ekološke i socijalne kriterijume.

„Iako solarne elektrane proizvode „zelene“ kilovate, a mi sami smo skloni da im dajemo bezuslovnu podršku jer su važne za dekarbonizaciju i klimatsku akciju, podrška ne sme biti bezuslovna, već u skladu sa principima održivog razvoja,“ istakla je Branislava Jovičić, urednica portala Balkan Green Energy News i ekspert na projektu za odnose sa zainteresovanim stranama.

Dijalog i saradnja važni i za uspeh projekta i za održivi razvoj solara

Paralelno sa razvijanjem metodologije, projektni tim je uspostavio komunikaciju sa relevantnim institucijama sa kojima planira nastavak projekta i dalje unapređenje metodologije i same mape održivih lokacija.

Memorandum o razumevanju i saradnji The Nature Conservancy potpisao je sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, Institutom za zemljište, a u planu je potpisivanje ovakvog dokumenta sa resornim Ministarstvom rudarstva i energetike i uključivanje elektroenergetskih preduzeća Srbije.

Učesnici skupa pokazali su veliko interesovanje za metodologiju i dosadašnje rezultate i izrazili su spremnost da se aktivno uključe u nastavak projekta i mapiranje solarnih potencijala u Srbiji.

Direktor za strateške inicijative Programa za Jugoistočnu Evropu u organizaciji The Nature Conservancy Igor Vejnović,  predstavljajući projekat kao deo regionalne inicijative TNC-a za podršku održivom razvoju obnovljivih izvora energije rekao je:

“Mapiranje je dobar put da se rezultati i dobijene preliminarne mape koriste za donošenje odluka, brže izdavanje dozvola na predefinisanim „zelenim“ ili go-to zonama za razvijanje i izgradnju solarnih elektrana, ali i da se ukaže na to u kom pravcu bi mogao da ide razvoj solarne energije u Srbiji. Predefinisane zone za izgradnju su deo mera kojima se Evropska unija bori sa energetskom krizom i Srbija bi mogla da razmotri uvođenje ovakvih zona i pre nego što takav standard bude uspostavljen kroz prostor pristupanja EU ili obaveze iz sporazuma o Energetskoj zajednici.“

Izbegavanjem konflikata do održivih lokacija

Osnovno polazište projekta bilo je ubrzati korišćenje solarne energije u Srbiji, ali na održiv način i ostvariti značajniji doprinos procesu energetske tranzicije, energetskoj bezbednosti zemlje, kao i rešavanju aktuelne energetske krize.

Glavni eksperti na projetku dr Ilija Batas, naučni saradnik Instituta tehnički nauka SANU, i  Dejan Doljak, naučni saradnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, predstavili su dosadašnje rezultate.

Potencijalna lokacija za solarnu elektranu ne bi trebalo da se nalazi na zemljištu visoke plodnosti

„Da bi neka lokacija bila kvalifikovana kao povoljna za razvoj solarne elektrane, potrebno je da zadovolji određene kriterijume. Prilkom planiranja prostornog razmeštaja ovih sistema, neophodno je sagledati prostor kao resurs, ograničenje i vrednost. Potencijalna lokacija za solarnu elektranu ne bi trebalo da se nalazi na zemljištu visoke plodnosti kako bi se izbegao konflikt sa proizvodnjom hrane,“ istakao je Doljak, dodajući da „je jednako važno očuvati biodiverzitet i kvalitet predela.“

„Blizina prenosnog ili distributivnog sistema su takođe važni kriterijumi“, istakao je Batas i dodao da je kod promišljanja planiranja solarnih elektrana potrebno je omogućiti visoke performanse solarnih elektrana uz minimalni uticaj na životnu sredinu i optimalne troškove investicija.

„Mišljenja i stavovi lokalne zajednice prema investicijama predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata pri razmatranju lokacija“, istako je Vejnović.

On je takođe rekao da je u procesu mapiranja potrebno uzeti u obzir nacionalne i prostorne lokalne planove, kao i razvojne planove opština i gradova, što su takođe zaključci sa tri radionice organizovane tokom prve faze projekta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu sa zainteresovanim službenicima lokalnih samouprava i organizacijama civilnog društva.

100 lokacija za prvi održivi gigavat solarne energije

Projektni tim je odredio ukupno 100 lokacija sa potencijalom za izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana kapaciteta do 10 megavata, što bi obezbedilo prvi gigavat ekološki i društveno održive solarne energije u Srbiji.

To je kapacitet koji bi obezbedio oko 5 procenata ukupne potrošnje električne energije u državi.

dr Ilija Batas Bijelić i Dejan Doljak, eksperti na projektu

U metodologiji su korićeni geografsko informacioni sistem (GIS) i višekriterijumska analiza. U toku pripreme projekta razmatrana je količina solarnog zračenja  i nagib terena, zatim udaljenost lokacije od dalekovoda, puteva, zemljišni pokrivač, blizina urbanih centara, železnice i luka. Uključeni su i kriterijumi koji ocenjuju osetljivost zemljišta sa ekoloških, društvenih i kulturnih aspekata, na primer izbegavanje lokacija koje su vredne za poljoprivrednu proizvodnju ili narušavaju vizuelni kvalitet prostora važan za turistički razvoj.

U ovoj fazi projekta nisu razmatrana jalovišta, napušteni rudnički kopovi, urbane sredine, krovovi.

Autori su ukazali na mogućnosti za unapređenje metodologije kroz opsežnije sagledavanje agroekonomskih vrednosti zemljišta, kao i uključivanje detaljnijih podataka o niskonaponskoj i srednjonaponskoj elektromreži u analizu.

Globalne perspektive istraživanja u Srbiji

O globalnim perspektivama solarne energije govorio je Joe Kiesecker, glavni naučnik u organizaciji The Nature Conservancy. On je istakao da je pad cena i veća dostupnost fotonaponskih sistema nešto što će obeležiti globalnu energetsku tranziciju.

Kiesecker je predstavio znanje i iskustvo koje ima The Nature Conservancy i uputio na analize iz SAD i Indije na projektima i istaživanjima u preko 70 država, gde ova organizacija sprovodi opsežna istraživanja lokacija za postavljanje solarnih i vetroelektrana. On je naveo da se postojeći energetski ciljevi na globalnom nivou mogu postići kroz upotrebu zemljišta koje je već izmenjeno ljudskim aktivnostima i da je na globalnom nivou dostupno 17 puta više ovakvog zemljišta nego što je potrebno za ispunjenje ciljeva iz Pariskog sporazuma.