Amerika “prelomila” – usvaja se istorijski zakon za borbu protiv klimatskih promena

Američki Senat usvojio je tesnom većinom predlog zakona kojim se izdvaja 369 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena, između ostalog kroz podršku razvoju tehnologija za proizvodnju čiste energije, kupovini električnih vozila i merama energetske efikasnosti. Međutim, dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine će biti izazov za SAD, budući da procene govore da je za to potrebno instalirati kapacitete solara i vetra na ukupnoj površini većoj od teritorije Kalifornije.

Predlog zakona, koji je usvojen u Senatu većinom od 51-50, bi trebalo ove nedelje da prođe i Predstavnički dom američkog Kongresa, da bi ga potom potpisao predsednik Joe Biden, koji je ovaj dokument nazvao “istorijskim.”

Nakon što je Biden postao predsednik, SAD su ponovo pristupile Pariskom sporazumu o klimi, iz kojeg su istupile za vreme administracije koju je vodio bivši predsednik Donald Trump. Na međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu krajem prošle godine, Biden je rekao da će SAD do 2030. prepoloviti svoje emisije gasova staklene bašte, a da će nulte neto emisije dostići do 2050. godine.

Novi zakon bi trebalo da omogući da se emisije do 2030. smanje za 40% u odnosu na 2005. godinu

Predlagači zakona smatraju da će se njime obezbediti da se emisije do 2030. smanje za 40% u odnosu na 2005. godinu. Zakon predviđa umanjenje poreza za kompanije koje proizvode ili kupuju tehnologije koje pomažu u borbi protiv klimatskih promena, poput solarne energije i energije vetra, skladištenja energije i prikupljanja CO2 (eng. carbon capture).

Solar, vetar, skladištenje energije i prikupljanje CO2 će biti subvencionisani

Predlog zakona takođe predviđa poreske olakšice u iznosu i do 7.500 dolara za kupce električnih vozila i 4.000 dolara za one koji kupe polovno električno vozilo, kao i subvencije za domaćinstva za zamenu kotlova na prirodni gas toplotnim pumpama. Izdvojiće se i 30 milijardi za kredite i bespovratna sredstva za američke države i elektroprivredna preduzeća za ubrzavanje dekarbonizacije, ali će se i uvesti visoke naknade za firme koje imaju prekomerne emisije metana. Istovremeno, biće dodeljivani finansijski podsticaji poljoprivrednim proizvođačima za prestanak sa aktivnostima koje dovode do klimatskih promena.

Potez Amerike ohrabruje, ali zabrinjava odluka Kine da suspenduje bilateralne pregovore o klimi

Samo par dana pre nego što je zakon prošao američki Senat, Kina je suspendovala bilateralne pregovore sa SAD o borbi protiv klimatskih  promena, što bi moglo da nanese ozbiljan udarac svetskim naporima da se obuzda globalno zagrevanje.

Ovaj najnoviji diplomatski sukob dva najveća svetska emitera gasova sa efektom staklene bašte usledio je nakon posete predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, koji Kina smatra delom svoje teritorije.

Saradnja i odlučna akcija SAD i Kine su presudne za izbegavanje katastrofalnog globalnog zagrevanja, budući da su ove dve zemlje odgvorne za oko 40% svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte, smatraju stručnjaci.

Americi će biti teško i da obezbedi dovoljno lokacija za izgradnju kapaciteta obnovljivih izvora energije

San Francisko, Kalifornija (Foto: USA-Reiseblogger from Pixabay)

Prema navodima američkog lista Los Anđeles tajms, istraživači sa Univerziteta Prinston procenjuju da cilj SAD da dostigne nulte neto emisije do 2050. godine zahteva instalaciju solarnih panela i vetroturbina na zemljištu ukupne površine od preko 225.000 kvadratnih milja, što je mnogo više od teritorije države Kalifornije.

Postavljanje dovoljno kapaciteta solara i vetra zahteva ogromne površine odgovarajućeg zemljišta

Ovaj list takođe navodi da postoji pogrešna predstava o tome da zemlje ima u izobilju, budući da solarne elektrane i vetroparkovi mogu da se grade samo na određenim mestima. Problem u pronalaženju odgovarajućih lokacija za projekte obnovljivih izvora energije može biti i protivljenje vlasnika zemlje, kao i starosedelačkih plemena, piše Los Anđeles tajms.