Klimatske promene i ekstremna suša u Italiji ugrožavaju proizvodnju vina i maslina

Italijanski način života bi mogao drastično da se promeni, pogotovo u dolini reke Po. Nezapamćena suša je pretvorila najveći vodotok u zemlji u potok, što se odražava na svetski poznat pejzaž, ali i proizvodnju vina, maslinovog ulja, sira i drugih prepoznatljivih artikala.

Toplotni talas koji hara Zapadnom i Južnom Evropom produžio je muke Italiji – ta zemlja je već imala 70 odsto manje snega prošle zime, a usledili su meseci skoro bez kiše, uz temperature tri do četiri stepena iznad proseka. Naizgled paradoksalno, zabeleženi su i slučajevi razornih oluja s gradom i jakih poplava.

Posebno je pogođena severna Italija. Reka Po, najduža u zemlji, gotovo je presušila, a vlada je proglasila vanredno stanje u pet regiona.

Eksperti nimalo ne sumnjaju u to da je povećanje broja i intenziteta ekstremnih vremenskih prilika posledica klimatskih promena

Važno je napomenuti da se, pojedinačno, ekstremne vremenske prilike ne mogu dovesti u direktnu vezu s klimatskim promenama. S druge strane, suše, toplotni talasi i šumski požari u Italiji i na celom Sredozemlju postaju sve učestaliji. Stručnjaci koje je citirala Evropska klimatska fondacija (ECF) nemaju nikakve sumnje u uzrok, a ukazuju i na bujične poplave i odrone, pa čak i na mediteranske uragane.

„Posle više decenija odlaganja, sve je manje vremena da se spreče klimatske promene; treba da ga što pre i dobro iskoristimo, jer sa termodinamikom ne možemo pregovarati – a njen gnev će biti nezaustavljiv!“, izjavio je predsednik Italijanskog meteorološkog društva (SMI) Luca Mercalli.

Klimatske promene Italijanima ugrožavaju izvore osnovnih prihoda, menjaju izgled pejzaža i prete kulturnom nasleđu i načinu života.

Suša u Sredozemlju, Italiji dokazuje klimatske promene

U Italiji je još ranije izmereno jedno od najvećih povećanja temperature u Evropi, 1,54 stepena Celzijusa iznad proseka za period od 1961. do 1990. – a zagrevanje je i dalje brže od globalnog proseka. U Sirakuzi na Siciliji je prošle godine zabeleženo 48,8 stepeni, što je evropski rekord. U toj zemlji je samo 2021. zabeleženo 187 ekstremnih vremenskih događaja.

„Klima se menja, a dokaz je suša koja trenutno pogađa Mediteran, i to posebno Italiju. Tokom svog rada sam uočio previše tužnih primera kako su civilizacije u usponu propustile da planiraju na dugi rok. Ali u to vreme niko nije mogao da prognozira predstojeće klimatske pomeraje. Kad se uporedimo sa Rimljanima ili drevnim Majama, mi imamo alatke i sposobnosti da prilagodimo svoje lance ishrane i potrošnju energenata velikim klimatskim promenama“, izjavio je antropolog Brian Fagan, profesor emeritus na Univerzitetu u Kaliforniji.

Gubitak BDP-a do kraja veka procenjen na do osam odsto

Preliminarni podaci pokazuju da je suša nanela štetu poljoprivredi od preko tri milijarde evra. Ali kada se pogledaju dugoročne procene po scenariju sa visokim emisijama, BDP Italije bi na kraju veka mogao ispasti do osam odsto ili 116 milijardi dolara manji. Inače, za jun je izmeren godišnji rast cena voća od 10,8 odsto, a za povrće čak 11,8 procenata.

Finalne cene voća, povrća, testenine i mleka u donjem delu Padske nizije mogle bi ove godine skočiti čak 30 procenata

Italijani će po jednoj proceni ove godine platiti 8,1 milijardu evra više samo za hranu. Za donji deo Padske nizije se predviđa ozbiljan pad proizvodnje zelene salate, paradajza, šargarepe, krompira, bostana, bresaka, jabuka i krušaka. To je jedan od krajeva najteže pogođenih manjkom vode i visokim temperaturama.

Ogranak italijanske poljoprivredne konfederacije CIA za Veneto upozorio je da bi ove godine u pomenutom području finalne cene voća, povrća, testenine i mleka mogle skočiti čak 30 procenata.

Iacoboni: Reagujte na krizu, pozabavite se i uzrocima

„Klima nam ispostavlja račun, a on svake godine skače. Nezapamćene suše, rekordni toplotni talasi, provale oblaka i obrušavanje vekovima starih glečera“, izjavio je Luca Iacoboni iz nezavisnog instituta ECCO za klimatske promene. Uticaj klimatskih promena ne može biti jasniji, a treba delovati odmah, i da se prevaziđe trenutna kriza i da se krene u rešavanje uzroka, dodao je.

„Pored štetnih uticaja o kojima svakog dana čitamo u vestima, ekonomske i društvene posledice klimatske krize postaju sve jasnije. Rešenja postoje i još ima vremena da se primene, ali ne smemo gubiti ni sekunda. Smanjenje emisija, mere i politika ublažavanja i prilagođavanja, postepeno ali brzo napuštanje gasa, nafte i uglja: u suštini, postizanje klimatskih ciljeva“, podvukao je Iacoboni.

Neke lokalne samouprave su zabranile korišćenje vode za pranje vozila ili punjenje privatnih bazena. U gradiću Kastenazo kod Bolonje, frizeri rizikuju da im naplate kaznu ukoliko dvaput operu kosu istoj mušteriji! Milano je isključio svoje ukrasne fontane.

Izobličavanje pejzaža, turizam ugrožen

Dolina reke Po daje dve petine domaće hrane u Italiji i čak polovinu evropske riže, a poljoprivrednici i poljoprivrednice sada nemaju dovoljno vode za navodnjavanje. Reka se pretvorila u potok, pokazuju snimci sa satelita Sentinel-2 iz programa Copernicus Evropske svemirske agencije.

Masline i valovita brda prekrivena vinogradima, snežni planinski vrhovi i prepune plaže mogli bi da postanu samo uspomena

Maslinovo ulje, vino, paradajz i sir grana padano su samo neki od osnovnih elemenata italijanske kuhinje kojima klimatske promene mogu da naškode. Po postojećim projekcijama, slika pejzaža je takođe mnogo drugačija: masline i valovita brda prekrivena vinogradima, snežni planinski vrhovi i prepune plaže mogli bi da postanu samo uspomena, poručuju iz ECF-a. Osim toga, Italija je prva u Sredozemlju po broju lokacija kulturnog nasleđa u riziku od poplava, poput Venecije, kao i od erozije.

Da bi stvar bila gora, hidroelektrane postaju beskorisne, a slana voda iz Jadrana prodire u deltu reke Po i oštećuje useve i povećava salinitet vode.