Ekolozi se protive planu Grčke da ubrza istraživanja i eksploataciju fosilnog gasa

Grčki premijer Kyriakos Mitsotakis najavio je da će vlada ubrzati istraživanja i eksploataciju potencijalnih rezervi nafte i gasa. Ovaj plan kritikuju ekološki aktivisti, koji tvrde da to nije odgovarajuće rešenje za energetsku i klimatsku krizu.

Kompanije koje imaju dozvole za istraživanja su već uradile deo posla. Premijer je kazao da će se proces ubrzati u svetlu energetske krize.

Vlada će predložiti zakonska rešenja da skrati proceduru oko istraživanja i eksploatacije, najavili su zvaničnici. Cilj je da prva probna bušenja započnu do kraja sledeće godine, rekao je Premijer Kyriakos Mitsotakis.

Grčka pokriva oko 40 procenata svojih energetskih potreba uvozom ruskog gasa, tako da ubrzano traži načine da smanji tu zavisnost. Vlada je proglasila istraživanja ugljovodonika projektima od nacionalnog značaja.

Ekolozi tvrde da eksploatacija nije odgovor

Premijer tvrdi da eksploatacija gasa ne bi uticala na klimatske ciljeve i da je fosilni gas samo tranziciono gorivo. Međutim, kako ističu ekološki aktivisti, nikakva eksploatacija nije pravi odgovor ni na energetsku, niti na klimatsku krizu.

Nikakva eksploatacija nije pravi odgovor ni na energetsku, niti na klimatsku krizu

Početak eventualne proizvodnje može se očekivati tek oko 2028. godine, dok bi prema naučnim činjenicama do 2030. godine upotreba gasa trebalo da se prepolovi, kažu u grčkoj kancelariji Greenpeacea.

Zaštitnici životne sredine navode da su očekivali da će trenutna energetska kriza i rat u Ukrajini podstaći vladu da donese hrabre i neophodne odluke za energetsku politiku zemlje. Oni kažu da se energetsko planiranje mora sprovoditi dugoročno, a da dalja eksploatacija fosilnih goriva samo pojačava krizu.

Greenpeace zahteva da se svi planovi za fosilna goriva u Grčkoj odmah ponište. Svaka nova investicija u lažno izreklamirani fosilni gas će za nekoliko godina postati nasukana, neupotrebljiva imovina, što će ostaviti velike posledice po privredu i prirodne resurse zemlje, ističu u ovoj organizaciji.

Raspored i ubrzanje eksploatacije

Postoji pet zona za istraživanje na moru i jedna na kopnu. „Ubrzanje eksploatacije nacionalnih energetskih resursa naše zemlje omogućiće nam, ako budemo imali sreće i budemo imali eksploatibilna nalazišta gasa, da ojačamo svoju energetsku nezavisnost, svoju energetsku bezbednost“, rekao je premijer.

Za dve zone, na zapadu i jugozapadu od Krita, dozvole za istraživanja ima konzorcijum kompanija TotalEnergies, ExxonMobil i Hellenic Petroleum.

Energean ima istražna prava za kopnenu zonu u oblasti Janjine koja se graniči sa Albanijom, i taj projekat je najdalje otišao. Konzorcijum Energean i Hellenic Petroleum sprovešće istraživanja u oblasti zapadno od Krfa.

Hellenic Petroleum ima dozvole za istraživanja u Jonskom moru, jugozapadno i južno od Krfa, kao i za još jednu zonu koja je pored zaliva Kiparisija duž obale Peloponeza.

Istraživanja narušavaju osetljivi ekosistem Mediterana, koji već doživljava posledice klimatske krize

Ekološke organizacije ističu da ova istraživanja narušavaju osetljivi ekosistem Mediterana i da on već doživljava posledice klimatske krize. Greepeace ističe da je važnije nego ikada da se zaštiti i očuva morski biodiverzitet i da se zaustave planovi za ekstrakciju fosilnih goriva koje podržava grčka vlada.

Studije upućuju na profit, a računi idu građanima i prirodi

Grčki Ekathimerini je preneo podatak iz studija Hellenic Hidrocarbon Resources Managementa (HHRM) i atinske nevladine organizacije Institut za energetiku za jugoistočnu Evropu (IENE) da grčke rezerve gasa mogu dostići vrednost od 250 milijardi evra.

„TotalEnergies i ExxonMobil izlažu ugrožene vrste i ključne ekosisteme nepodnošljivoj buci i zagađenju usled seizmičkih eksplozija i operacija u dubokom moru. A za šta? Da bismo i dalje sagorevali naftu i gas, jedan od najprljavijih i najskupljih izvora energije, kada klimatska kriza zahteva hitno se udaljimo od njih“, saopštio je Greenpeace povodom istraživanja u oblasti Mediterana.

Greenpeace: Pitanje energetske samodovoljnosti zemlje mora se razmotriti u svetlu zavisnosti od fosilnih goriva

Organizacija navodi da država mora biti u stanju da prilagodi svoje ciljeve i da ih revidira tamo gde je to potrebno, ali da zadrži glavne stubove tranzicije. Pitanje energetske samodovoljnosti zemlje mora se razmotriti u svetlu zavisnosti od fosilnih goriva i kako da se taj obrazac ukine, saopštio je Greenpeace.

Visok račun od eskalirajuće krize ponovo će platiti građani, a ne kompanije za fosilna goriva, konstatuju ekolozi.