Energetska tranzicija na Zapadnom Balkanu usporila – Sekretarijat Energetske zajednice

Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o implementaciji otkriva da su ugovorne strane ostvarile tek skromni napredak u reformama energetskog i klimatskog sektora. Crna Gora je još uvek najuspešnija, ali je u poslednjih godinu dana jedina nazadovala, prvenstveno zbog kašnjenja u rekonstrukciji termoelektrane Pljevlja.

Ukupni tempo sprovođenja reformi u Energetskoj zajednici u proteklih godinu dana je prepolovljen. Sveobuhvatni učinak implementacije je povećan sa 53 na 56 odsto. Na Zapadnom Balkanu su samo Albanija i Srbija ostvarile rast iznad proseka, dodavši po pet procentnih poena da bi dostigle 58 odnosno 62 procenta, saopštio je Sekretarijat Energetske zajednice u svom Godišnjem izveštaju o implementaciji.

Crna Gora je još uvek najnaprednija na skali, sa 65 odsto, ali je takođe jedina zemlja koja je u proteklih godinu dana zabeležila pad, a iznosio je četiri poena. Dokument pokazuje da su njenoj poziciji naškodili neusaglašenost termoelektrane na ugalj Pljevlja sa standardima za zagađivanje i nedostatak sekundarne regulative za aukcije za energiju iz obnovljivih izvora.

Moldavija, Gruzija i Ukrajina su jedine ugovorne strane van Zapadnog Balkana. Gruzija je od prethodnog godišnjeg izveštaja imala najbolje relativne performanse, napredujući osam poena do 45 odsto.

Kopač: Sve više ugovornih strana prihvata da za ugalj nema budućnosti

„Uprkos konstantnim izazovima što proizilaze iz pandemije, nema sumnje da ugovorne strane rade na onome što propisuje Evropski zeleni dogovor. Sve više ugovornih strana je zvanično ili implicitno prihvatilo da u njihovom energetskom miksu ugalj i lignit nemaju budućnost“, izjavio je direktor sekretarijata Janez Kopač.

Sednica Ministarskog saveta Energetske zajednice zakazana je za 30. novembar u Beogradu, gde treba da usvoji mapu puta dekarbonizacije i ključne elemente Paketa Evropske unije za čistu energiju i da se pripremi za usvajanje ciljeva za 2030. godinu, dodao je Kopač.

Reforme koje se tiču alokacije kapaciteta, balansiranja i upravljanja sistemom ostale su na visokom mestu na spisku prioriteta

Kako piše u izveštaju, integracija regionalnog tržišta električne energije ostala je jedan od najvećih izazova. Jaz u implementaciji evropskog zakonodavnog paketa za alokaciju kapaciteta, balansiranje i upravljanje sistemom i dalje je visoko na spisku prioriteta.

„Bez dalje integracije njihovih elektroenergetskih sektora, domaća tržišta, koja su sva male veličine izuzev Ukrajine, funkcionisaće i dalje na nivoima ispod optimalnih i neće moći da osiguraju prelaz u dekarbonizovani i decentralizovani elektroenergetski sektor. Region mora da se spremi za masovno uvođenje varijabilnih obnovljivih izvora energije“, izjavio je zamenik direktora Dirk Buschle.

Potražnja za domaćom strujom iz lignita i uglja je zasad velika, upozorili su Kopač i Buschle i zatražili od ugovornih strana da ostanu usredsređene na dekarbonizaciju.

Mala, izolovana tržišta su sklonija nestabilnosti cena

U izveštaju se naglašava da je Srbija nedavno više dana imala najveće cene struje u Evropi na svom tržištu za dan unapred i da sistem te zemlje još nije uparen. Sekretarijat je saopštio da su mala, izolovana tržišta sklonija nestabilnosti cena.

One ugovorne strane koje imaju ugalj u svom energetskom miksu još se bore da usklade emisije sa maksimalnim nivoima iz svojih nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP-ova). Albanija nema nijedan rudnik uglja i tamošnja postrojenja ne troše to fosilno gorivo.

Intervencije u energetskom sektoru kao odgovor na krizu moraju biti ograničene

Ipak, u svim glavnim oblastima je na Zapadnom Balkanu zabeležen bar neki napredak, s izuzetkom propisa za gas u Bosni i Hercegovini.

„Najave intervencija država u svojim energetskim sektorima u smislu reakcije na krizu mogle bi da dovedu do dodatnog podizanja cena energenata. Intervencije jesu legitimne sve dok su usmerene na ublažavanje udarca od skoka cena i na zaštitu ranjivih kupaca, ali one postaju problematične kada obim ili trajanje takvih intervencija nisu proporcionalni i kada dolaze u pitanje reforme u upravljanju tržištem energenata, a neka su se tek nedavno uskladila sa Evropskom unijom“, navodi se u izveštaju.

Energetskoj zajednici potrebna ogromna podrška za energetsku tranziciju

Sekretarijat je otvoreno naveo da je potrebno više podrške – jedan zeleni Maršalov fond za Energetsku zajednicu – da bi transformacija mogla da bude izvodljiva i pravična. Kako piše u dokumentu, ugovorne strane tek treba da se pozabave uvođenjem naplate emisija ugljenika, „koja je nedvojbeno najefektivniji instrument u regulatornom arsenalu Zelenog dogovora“.

Implementacija propisa Energetske zajednice u elektroenergetskom sektoru je, u principu, najjači adut ugovornih strana na Zapadnom Balkanu.

Naplata emisija ugljenika je najefektivniji instrument u regulatornom arsenalu Evropskog zelenog dogovora

Većina navedenih zemalja ima slabe performanse u uvođenju obnovljive energije u saobraćaj. Međutim, Srbija je u tom podsektoru stigla do skora od 53 odsto, a sekretarijat je zabeležio snažan napredak.

Srbija i Ukrajina dele drugo mesto po rangu u ukupnim klimatskim i reformama u energetici, sa po 62 procenta, a odmah za njima je Severna Makedonija (61 odsto). BiH je i dalje najgora, sa samo 45 procenata. Kosovo* je napredovalo samo jedan poen, do 57 odsto, a Severna Makedonija se popela dva procentna poena.

Prednosti i slabosti svake ugovorne strane na Zapadnom Balkanu

Albanija tek treba da uspostavi tržište za promptnu (spot) isporuku električne energije, piše u izveštaju. Sve dok nema berze struje, konkurentnost se remeti obavezom vršenja javne usluge. Sve kupce na mreži ispod 35 kilovolti i dalje snabdeva univerzalni snabdevač, i to po regulisanim cenama i bez mogućnosti da ga promene.

Izdvajanje operatera sistema prenosa u BiH nije u skladu sa odredbama Trećeg energetskog paketa. Zakonsko izdvajanje operaterâ distributivnog sistema je u Republici Srpskoj završeno, ali u Federaciji BiH nije. Ova zemlja je izvršila skoro sve obaveze vezane za sektor statistike. S druge strane, rad u sektoru gasa je još u ranoj fazi.

Srbija je daleko od dostizanja ciljanog udela energije iz obnovljivih izvora od 27 odsto

Kosovo* je najdalje stiglo u oblasti infrastrukture, gde je implementacija skoro gotova, ali sekretarijat napominje da je liberalizacija tržišta u zastoju.

Napredak Crne Gore na polju energije iz obnovljivih izvora u saobraćaju je relativno visok, na 28 procenata, a implementacija propisa u sektoru energetske efikasnosti je gotovo završena. Zaostataka ima u oblastima nafte, gasa i infrastrukture, ali Crna Gora i nema još gasnu mrežu.

Severna Makedonija je pohvaljena zbog obećanja da će najkasnije 2028. potpuno obustaviti upotrebu uglja. Međutim, izveštaj pokazuje da je država premalo radila na reformi tržišta električne energije. Reforme u sektoru infrastrukture još nisu ni počele.

Srbija je unapredila svoj pravni okvir u oblastima klime, energetske efikasnosti, električne energije i obnovljivih izvora, ali njen učinak je u senci neizdvajanja svih svojih operatera sistema prenosa u skladu sa Trećim energetskim paketom, saopštio je Sekretarijat Energetske zajednice.

Udeo obnovljivih izvora energije je 2019. u Srbiji bio 21,4 odsto, u poređenju sa 25,6 procenata, koliko je trebalo da iznosi po indikativnoj putanji do cilja od 27 procenata za 2020. godinu. Reforme u sektoru gasa su u ranoj fazi.