UN: Globalno zagrevanje dostiže 1,5 stepen Celzijusa već do 2040. godine

Intenzivno i brzo smanjivanje emisija ugljen-dioksida je jedini način da se izbegnu ekstremne posledice klimatskih promena, navedeno je u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene – IPCC. U većini scenarija, globalno zagrevanje će se do nivoa od jednog i po stepena Celzijusa popeti u roku od 20 godina, ali moguće je sprečiti da na kraju veka bude jače.

Dok se predstavnici država sveta pripremaju za godišnju rundu pregovora o klimi COP26, zakazanu za novembar u Glazgovu, i suočavaju se s jednom od najgorih sezona šumskih požara, Ujedinjene nacije su uputile verovatno dosad najozbiljnije upozorenje. U prvom delu sveobuhvatnog izveštaja u pripremi za objavljivanje za godinu dana, Međuvladin panel za klimatske promene ili IPCC saopštio je da planeta neće moći da izbegne porast nivoa mora čak ni u najoptimističnijim projekcijama.

To UN-ovo telo je istaklo da bi bez drastične klimatske akcije uskoro moglo da bude kasno da se povećanje temperature, računajući od druge polovine 19. veka, zadrži na najviše jednom i po stepenu Celzijusa. Osim toga, zaključilo je da je čovečanstvo odgovorno za rast od 1,07 stepeni, a da se tek 0,1 do 0,2 stepena može pripisati prirodnim uzrocima.

The internationally agreed threshold of 1.5°C global warming is perilously close.

We must step up our efforts and act urgently & decisively to keep the 1.5°C target alive. https://t.co/pyDwneeTSW

— António Guterres (@antonioguterres) August 9, 2021

Najgora varijanta porasta temperature do 2100. iznosi 5,7 stepeni

Po svih pet scenarija za period do 2100. godine, nivo već najkasnije 2040. dostiže 1,5 ili čak 1,6 stepeni i nastavlja da se penje. Dobra vest je da se uz brzo i opsežno obaranje količina ispuštenog ugljen-dioksida porast do kraja veka može skresati na 1,4 stepena, što je uzeto za najverovatniji ishod u scenariju koji se završava u rasponu između jednog stepena i 1,8 stepeni.

U najgoroj verziji, onoj gde se ne ulažu nikakvi napori za obaranje emisija gasova s efektom staklene bašte poput CO2 i metana, globalno zagrevanje je na kraju posmatranog perioda 4,4 stepena (što je rezultat s najvećom verovatnoćom u datom rasponu od 3,3 do 5,7 stepeni).

Temperatura se još pre tri miliona godina poslednji put držala na 2,5 ili više stepeni iznad one registrovane između 1850. i 1900. godine

Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma preuzele su obavezu da do 2100. zadrže povećanje temperature na između jednog i po i dva stepena. IPCC je upravo poručio da bi na i dnu tog opsega bilo sve jačih toplotnih talasa, dužih toplih i kraćih hladnih perioda. Na dva stepena Celzijusa, ekstremna vrućina bi češće dostizala kritične tačke podnošljivosti za poljoprivredu i zdravlje, pokazuje izveštaj.

Temperatura se još pre tri miliona godina poslednji put držala na 2,5 ili više stepeni iznad one registrovane između 1850. i 1900. godine, stoji u dokumentu. Klimatske promene intenziviraju hidrološki ciklus, donose jače kiše i njima izazvane poplave, kao i snažnije suše u mnogim regionima, podvukle su autorke i autori.

Ljudi izazivaju pogoršanje stanja u okeanima

„Obalna područja će sve vreme do kraja 21. veka biti izložena rastu nivoa mora, što će doprineti većoj učestalosti i snazi poplava na obalama u niskim područjima kao i obalnoj eroziji. Ekstremni događaji u smislu nivoa mora koji su se ranije događali jednom u stotinu godina mogli bi da do kraja ovog veka počnu da se dešavaju svake godine“, stoji u izveštaju.

Ekstremni događaji u smislu nivoa mora koji su se ranije događali jednom u stotinu godina mogli bi da do kraja ovog veka počnu da se dešavaju svake godine

Nađena je jasna veza promena u okeanu uključujući zagrevanje, češće toplotne talase, povećanje kiselosti okeana i smanjivanje količine kiseonika s ljudskim uticajem, pokazuje izveštaj, uz upozorenje da će takva transformacija ostaviti posledice i na ekosisteme u okeanu i na ljude koji zavise od njih.

„Klimatske promene već utiču na svaki region na Zemlji i to na više načina. Promene kroz koje prolazimo dobiće na snazi s jačim zagrevanjem, izjavio je kopredsedavajući Radne grupe 1 u IPCC-u Panmao Zhai. „Za stabilizovanje klime biće neophodne snažna, brza i stalna smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte kao i postizanje neto nula emisija CO2. Ograničavanje drugih gasova s efektom staklene bašte i polutanata u vazduhu, pogotovo metana, moglo bi da donese korist i za zdravlje i za klimu“, izjavio je Zhai.