Za bolji kvalitet vazduha u Srbiji potrebni su veće angažovanje i posvećenost zdravstva

Autor: Srđan Kukolj, savetnik za zdravlje i energetiku za Balkan, Alijansa za zdravlje i životnu sredinu – HEAL

Pokretanje prvog i jedinog nacionalnog Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom jedinstvena je prilika za smanjenje visokih stopa oboljenja.

Zagađenje vazduha najveća je ekološka pretnja koja već decenijama ugrožava javno zdravlje Republike Srbije, ono je povezano sa mnoštvom oboljenja kao što su kardiovaskularne bolesti i bolesti disajnih puteva, a uz to smanjuje i životni vek. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je izloženost ambijentalnom zagađenju vazduha odgovorno za 6 592 smrtna slučaja i 131 183 izgubljenih godina života u Republici Srbiji u 2016. godini.

Zagađenje vazduha u ovoj državi i dalje je jedno od najviših u Evropi i ima direktan uticaj na zdravlje građana. Veoma visoke koncentracije zagađivača vazduha za uzrok uglavnom imaju emisije iz industrijskih postrojenja, energetskog sektora (kao što su termoelektrane na ugalj), sistema grejanja domaćinstava (uglavnom peći na drva i ugalj) i transporta (starija vozila). Da bi smanjila štetna dejstva zagađenja vazduha po zdravlje građana Evrope, Republika Srbija treba da pokrene ambicioznije projekte koje idu ruku pod ruku sa ostalim državama članicama Evropske unije.

Naučni dokazi trebaju biti oslonac za kreiranje politike

Vlada Republike Srbije je 2018. godine usvojila Strategiju javnog zdravlja 2018-2026. godine koja se bavi celokupnom zaštitom životne sredine i ljudskog zdravlja. Ova strategija zahteva smanjenje uticaja rizika životne sredine na javno zdravlje, i posebno pominje sprovođenje međunarodnih zakonskih obaveza vezanih za životnu sredinu, poboljšanje stanja životne sredine, reagovanje na klimatske promene, i smanjenje emisije štetnih gasova iz industrijskih postrojenja, sistema grejanja domaćinstava i transporta za 20% u odnosu na 2015. godinu. Kao podrška ovih projekata donesen je Zakon o javnom zdravlju koji se bavi aktivnostima za zaštitu javnog zdravlja Republike Srbije i obuhvata primenu procene rizika za zdravlje stanovništva na osnovu katastarskih registara izvora zagađenja, praćenja i procena zdravstvenog stanja građana i procene rizika po zdravlje koji se odnose na uticaje životne sredine.

Iako su ovi putokazi ka zdravlju ranije postavljeni, građani Srbije i dalje boluju od akutnih i hroničnih bolesti koje su rezultat izloženosti visokom nivou zagađenja vazduha. U državi nedostaje međusektorska saradnja koja bi dala čvrste odgovore u korist smanjenja zagađenja vazduha, dok zdravstveni stručnjaci ne učestvuju ravnopravno u razvijanju ekoloških strategija. Multisektorski pristup, koji uključuje sektore od značaja kao što su zdravstvo, životna sredina, finansije, proizvodnja energije, industrija, i transport potreban je za razvijanje strategija koje smanjuju rizike po zdravlje nastale od zagađenja vazduha.

Osim toga, tu je i nacionalna javna zdravstvena ustanova Republike Srbije koja vrši analizu koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Ovaj institut svake godine objavljuje podatke o kvalitetu vazduha putem Zdrаvstvеnо-stаtističkog gоdišnjаka Rеpubliке Srbiје, u kojem su istaknuti gradovi gde zagađenje vazduha prekoračuje ograničenja. Ovi izveštaji se već godinama objavljuju, a politički faktori ne uvažavaju značaj ovih podataka kako bi dali brz zdravstveni odgovor usmeren na smanjenje štetnog uticaja zagađenja vazduha po javno zdravlje. Ovaj institut je 2020. godine prepoznao značaj praćenja kvaliteta vazduha za procenu uticaja zagađenog vazduha na građane Srbije, a zaključci potvrđuju da se trend slabe zastupljenosti praćenja zagađenja česticama PM10 i PM2,5 nastavio, što može da ima ozbiljne posledice na javno zdravlje.

Srbija je na pola puta do pokretanja svog prvog nacionalnog Programa zaštite vazduha

Država je uložila napore da razvije pravni okvir za stimulaciju ublažavanja uticaja na životnu sredinu, uključujući zakone o energetskoj tranziciji i zakon o klimatskim promenama, a očekuje se i pokretanje prvog nacionalnog Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom do kraja ove godine, mada zagađenje vazduha i dalje prekoračuje ograničenja postavljena Smernicama Svetske zdravstvene organizacije za kvalitet vazduha. Kako bi pokazala spremnost za ublažavanje uticaja na životnu sredinu, vlada treba da uključi zdravstvene stručnjake i druge naučnike u sve faze procesa, uključujući i procenu nacrta nacionalnog Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom. Ovakva primena nauke pružiće zdravstvenoj zajednici priliku da integriše mere javnog zdravlja u Strategiju koja će dovesti do pravovremene prevencije oboljenja i prevremenih smrtnih slučajeva u budućnosti. Razvoj Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom Evropska unija podržava kroz Projekat IPA 2014 „EU za bolju životnu sredinu – Razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavstvom EU o vazduhu, hemikalijama i horizontalnim pitanjima“.

Na svom putu ka pridruženju Evropskoj uniji, Republika Srbija je preuzela odgovornost za jačanje odgovora na zagađenje vazduha, što će poboljšati zdravlje građana Evrope. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije mora da postane lider u sprovođenju javnih zdravstvenih strategija koje će dovesti do smanjenja zdravstvenih i privrednih gubitaka.

Uticaji životne sredine na zdravlje mogu se najekonomičnije rešiti strategijama koje istovremeno razmatraju nekoliko zagađivača iz više sektora koji su izvori zagađenja, kao i faktore kao što su stanovništvo i privredni rast u budućnosti.

Da bi napredovala, Republika Srbija treba da preduzme sledeće korake:

1. Sprovede procenu uticaja na zdravlje za sva industrijska postrojenja, energetski sektor, sisteme grejanja u domaćinstvu, i transport putem razmatranja i donošenja odluka. To znači da se svaki projekat procenjuje po svom potencijalnom učinku, štetnosti i koristi po zdravlje stanovništva kako u samoj državi, tako i šire.
2. Prepozna i da prioritet merama koje će obezbediti najveću zdravstvenu korist. Zagađenje vazduha predstavlja ugrožavanje javnosti i to treba rešiti strateškim merama usmerenim na zdraviju budućnost i privredni rast.
3. Država treba da poveća učešće zdravstvenih stručnjaka u procesima donošenja odluka kako bi osigurala pravovremenu integraciju mera javnog zdravlja u strategije za zaštitu životne sredine.
4. Naučni dokazi treba da budu oslonac za kreiranje politike. Država treba da donosi odluke na osnovu naučnih dokaza, koristeći znanja međunarodne i domaće naučne zajednice.
5. Država treba da podstiče javni interes u procesima donošenja odluka koristeći zakonske mehanizme koji će osigurati viši nivo transparentnosti u radu javnih institucija. Efikasnost u primeni zakona i odluka u oblasti industrijskih postrojenja, energetskog sektora, sistema grejanja u domaćinstvu i transporta treba povećati kako bi se postigla veća zdravstvena i ekonomska korist za sve građane.